У Аранђеловцу је у понедељак, 13. јула 2026. године, одржана трибина под називом „Промене почињу од општина“, на којој су говорили адвокат Владан Глишић, проф. мр Злата Ђерић, проф. др Алек Кавчић и проф. др Мило Ломпар. Снимак трибине објављен је на Јутјуб каналу „Србин.инфо – Канал Центар“, а у другом делу скупа учесници су одговарали на питања грађана. Централна тема била је како сачувати уставно-правни поредак од власти која, према оценама говорника, систематски крши Устав, законе и права грађана. Разговарало се и о начину на који би грађани, почевши од месних заједница и општина, могли да изграде нови политички систем.

Отварајући трибину, Владан Глишић је истакао да за опоравак Србије није довољно само уклонити један режим, јер је актуелна власт, како је рекао, последица много дубљег и деценијама грађеног поремећаја. Према његовим речима, државу, институције и политичку одговорност биће неопходно градити готово из почетка. Он је нагласио да се мора „дубоко орати“ и мењати институције из корена, уместо да се после смене власти задржи исти механизам партијске контроле. Трибину је представио као окупљање људи који се противе режиму, али истовремено размишљају о системским решењима за време после промене власти.

Глишић: Није довољна промена власти, мора се променити систем

Глишић је током расправе оценио да политичке странке у Србији све више личе на приватна предузећа својих лидера, преко којих се управља посланицима, одборницима и локалним самоуправама. Заложио се за већински изборни систем, најпре на локалном нивоу, како би грађани гласали за конкретног човека, а не за листу коју саставља страначка централа. Тако изабрани одборник био би одговоран својим суграђанима, а не партијском координатору који често нема никакву изборну легитимност у тој општини. Према Глишићевим речима, тиме би могла да буде прекинута контрола коју Српска напредна странка спроводи преко својих локалних повереника и координатора.

Он је навео да би непосредним избором одборника и посланика Србија добила народне представнике, уместо послушника политичких централа. Страним центрима моћи, како је оценио, тада не би било довољно да постигну договор са пет или шест страначких лидера, већ би морали да се суоче са стотинама непосредно изабраних представника грађана. Та промена, према његовим речима, вратила би суверенитет народу и учинила политичаре лично одговорним за одлуке које доносе. Глишић је нагласио да се ове идеје нису појавиле по налогу једне централе, већ из потребе грађана да поврате контролу над сопственом државом.

Говорећи о студентском покрету, Глишић је употребио сликовито поређење, наводећи да су студенти „добар филм са много мана“, док је режим „лош филм са само једном маном — што је лош“. Рекао је да је Народна мрежа подржала студенте и на локалним изборима, без настојања да њихову листу преузме или стави под страначку контролу. Ипак, нагласио је да ће за дугорочну подршку бити потребно да јавност сазна ко су кандидати и какав политички програм заступају. Србији, како је оценио, нису потребна нова нејасна обећања и политичке организације које покушавају да окупе све идеолошке правце само ради освајања власти.

Злата Ђерић: Србија је опљачкано друштво

Проф. мр Злата Ђерић оценила је да се Србија налази у стању дубоког унутрашњег сукоба, који је назвала „грађанским ратом“ између пристојних грађана и организованог криминалног система. Она је објаснила да ту одредницу не користи да би описала оружани сукоб, већ стање у којем две стране више немају простор за политички компромис. Са једне стране, према њеним речима, налазе се грађани који желе нормалну и правно уређену државу, а са друге систем који је присвојио институције и претворио их у средство пљачке и застрашивања. Власт је описала као криминалну организацију маскирану у политичку странку.

Ђерићева је навела да је владајућа структура заузела институције, продала државне ресурсе и претворила Србију у „разграђену авлију“ без домаћина. Према њеној оцени, грађани више не знају шта је продато, коме је продато и какве обавезе ће будуће генерације морати да отплаћују. Она је подсетила на обећања из 2012. године о преиспитивању спорних приватизација, наводећи да од најављене борбе против корупције није остало ништа. Као пример политичке обмане истакла је и чињеницу да су појединци којима су напредњаци некада претили затвором касније постали саветници нове власти.

Посебно је говорила о демографским последицама дуготрајне кризе. Србију није описала само као материјално, већ и као демографски опљачкано друштво, јер земљу напуштају млади људи између двадесете и четрдесете године, често са децом. Према подацима које је изнела, број деце уписане у први разред опао је са око 75.000 на приближно 61.000 у периоду од једне деценије. Тако се, према њеним речима, у Србији ствара зависна и осиромашена маса људи којом власт покушава да управља преко радних места, дневница, страха и политичке уцене.

– Промене почињу у нашој глави, затим у нашем дворишту, а тек онда у нашој општини. Најважније је да кажемо: „Не пристајем“. Не пристајем да ме понижавате, вређате и лажете – поручила је Ђерићева.

Она је додала да грађани не смеју да пристану да буду најамна радна снага у сопственој земљи, док се природна богатства и пољопривредно земљиште предају страним компанијама. Према њеним речима, становници Шумадије треба да буду домаћини, а не рудари у селима у којима су одрастали. Изразила је очекивање да ће млађе генерације једног дана утврдити стварну економску, демографску и политичку цену власти Александра Вучића и Српске напредне странке. Ђерићева је оценила да су држава и народ данас изложени опасности која захтева организовану и одлучну одбрану.

Говорник	Оцена стања	Предложено решење
Владан Глишић	Режим је последица дубоко погрешног партијског система	Већински избори, непосредна одговорност и локално организовање
Злата Ђерић	Србија је материјално и демографски опљачкано друштво	Организован отпор, заједничке тужбе и подршка младима
Алек Кавчић	Скупштина и страначке листе укидају одговорност посланика	Гласање за појединце и повезивање локалних покрета
Мило Ломпар	Колонијални положај и регионализација разбијају народну свест	Локална самоуправа уз јединствен српски културни простор

Кавчић: Локалне организације морају да се повежу

Проф. др Алек Кавчић усмерио је излагање на општину као основну јединицу локалне самоуправе и место из којег би требало да почне политичко организовање. Он је упозорио да велики број општина годинама нема ниједног свог представника у Народној скупштини. Према његовој процени, током протеклих петнаестак година приближно трећина општина у неком периоду није имала посланика који у парламенту живи у тој средини и познаје њене проблеме. Последица је парламент у којем доминирају страначки функционери из Београда, док се интереси унутрашњости потискују.

Кавчић је нагласио да свака општина има посебне проблеме које не може решавати удаљена страначка централа. Као примере навео је проблем неисправне воде у Зрењанину, уништавање сточарства и одузимање земље пољопривредницима. Грађани се, према његовим речима, морају организовати управо око питања која непосредно угрожавају њихов живот. Локални покрети нису опасност по демократију, већ њен неопходан темељ.

– Не може Београд да диктира грађанима Аранђеловца шта је њихов интерес. Али локалне организације морају да се умреже и заједнички промене систем на врху, јер их он спречава да решавају и најосновније локалне проблеме – објаснио је Кавчић.

За такав начин повезивања употребио је појам интегрализма, који је објаснио као сабирање малих локалних заједница у шири покрет. Аранђеловац, Топола, Врачар, Ниш, Лесковац и друге средине требало би да буду „атоми“ новог политичког организовања. Свако место би задржало своју самосталност и решавало сопствене проблеме, али би се са осталима повезивало око заједничких државних циљева. Према Кавчићевом мишљењу, без таквог повезивања локалне групе остају изоловане и лако постају жртве централне власти.

Он је посебно критиковао систем затворених страначких листа, који грађанима онемогућава да непосредно изаберу председника општине, одборника или посланика. Млад човек из Аранђеловца, како је навео, морао би да има право да јавно иступи, понуди програм и затражи поверење суграђана, без дозволе било које партијске централе. Демократија није само право човека да гласа већ и право да буде биран, без етикетирања, претњи и политичког прогона. Због тога је као једно од кључних решења предложио увођење већинског изборног система.

Кавчић: Скупштина је болесна, а одговорност не постоји

Кавчић је у другом делу трибине оценио да је криза Србије пре свега криза Народне скупштине, јер се у парламенту налази формални извор државне моћи. Садашњи систем, према његовим речима, омогућава да грађани гласају за страначку листу, а да посланици потом прелазе у другу странку или оснивају нову политичку организацију. Тако се губи свака одговорност према бирачу, јер грађанин не може да опозове човека којег није непосредно бирао. У већинском систему посланик би био изабран именом и презименом и одговарао би људима из своје изборне јединице.

Он је указао и на нарушену поделу законодавне, извршне и судске власти. Иако би законе требало да пишу народни посланици, у Србији их, како је рекао, у највећој мери припремају министарства, односно извршна власт. Посланици тако постају гласачка машина Владе, уместо самостални представници грађана. Кавчић је предложио да сваки непосредно изабрани посланик добије стручни кабинет који би му помагао да припрема законе, прати потребе бирача и контролише извршну власт.

Говорећи о студентима, Кавчић је њихов покрет назвао „предполитичким“, односно простором из којег би могла да настане нова генерација политички ангажованих људи. Потврдио је да је разговарао са студентима који припремају изборну листу и дао сагласност да на њој буде кандидат, али да не зна да ли је коначно изабран. Без обзира на то, рекао је да ће на наредним парламентарним изборима гласати за студентску листу. Суштинско питање, према његовим речима, није само како ће режим бити смењен, већ како ће изгледати држава дан после промене власти.

Ломпар: Локална самоуправа је стара српска политичка идеја

Проф. др Мило Ломпар подсетио је да локална самоуправа није нова нити увезена идеја, већ једна од водећих тема српске политичке мисли у 19. веку. О њој су говорили Светозар Марковић и представници тадашње социјалистичке мисли, док ју је Народна радикална странка уградила у свој политички програм и свој лист назвала „Самоуправа“. Брига за мање административне јединице, према Ломпаровим речима, није превазиђена, већ је намерно потиснута из јавне свести. Искуства из 19. века могу бити драгоцена и данас, иако се морају прилагодити савременим условима.

Ломпар је нагласио да народи опстају тако што повезују искуства претходних генерација са потребама садашњег времена. Српски историјски и политички континуитет био је, према његовој оцени, прекинут током 20. века, због чега га је потребно обновити. Та обнова мора да обухвати и локалну самоуправу и свест о припадности јединственом српском народу. Локална самосталност и национално јединство, како је објаснио, нису супротстављени већ међусобно условљени.

Он је оценио да Србија данас живи у колонијалном стању. Позивајући се на писање немачког „Шпигла“, Ломпар је навео да је човек којег плаћа немачка влада годинама саветовао председника Србије. Поставио је питање да ли такав саветник може првенствено да ради у интересу Србије, или ће заступати интересе државе која га финансира. Према Ломпаровим речима, та чињеница показује дубину спољног утицаја на домаћу власт и политичке одлуке.

Ломпар: Локална свест не сме да постане регионално разбијање народа

Као једну од највећих опасности Ломпар је означио замену локалне самоуправе регионализацијом националне свести. Грађани Аранђеловца треба да одлучују о ономе што је најбоље за Аранђеловац, али не смеју да забораве да су део српског народа. Према његовим речима, режим подстиче поделе на Шумадинце, Моравце, Косовце, Црногорце, Босанце и друге регионалне идентитете како би ослабио свест о заједничком националном простору. Локалне посебности треба чувати, али их не треба претварати у средство разбијања народа.

Ломпар је ту политику довео у везу са поступањем власти према Косову и Метохији, саставном делу Србије. Он је оценио да режим регионализацијом свести тражи оправдање за прихватање Бриселског, Вашингтонског, француско-немачког и Охридског споразума. Говорио је и о покушајима да се српски манастири на Косову и Метохији одвоје од историје српске државе и народа. Срби, према његовим речима, не могу пристати на тврдњу да задужбине Стефана Дечанског, цара Душана и краља Милутина нису српско културно и духовно наслеђе.

Слично је говорио и о српским срединама у Републици Српској и Црној Гори. Београд, Бањалука, Никшић, Подгорица и Будва припадају јединственом српском културном простору, без обзира на државне границе и различите локалне околности. То, како је нагласио, није позив на рат нити на територијалне претензије, већ елементарна културна идеја. Њу је српска политичка мисао 19. века успела да усади и образованим слојевима и обичном народу, али је током 20. века постепено потискивана.

– Свака активност почиње од локалне активности, али у исто време унутар те локалне активности мора да опстане свест да је увек и у свим ситуацијама реч о српском народу – закључио је Ломпар.

Месне заједнице без избора и права грађана

У расправи са публиком отворено је питање месних заједница у Аранђеловцу, у којима, према речима једног од присутних грађана, избори за савете нису одржани од 2015. године. Он је навео да председници Скупштине општине годинама нису расписивали нове изборе, чиме су становници лишени права да бирају и буду бирани. Кавчић је одговорио да је, у условима у којима виша власт спречава законито локално организовање, неопходно окупити становнике и створити притисак са терена. Као могуће облике отпора поменуо је протесте, јавна окупљања и стварање паралелног савета грађана који би показивао вољу становништва.

Злата Ђерић предложила је да се грађани више месних заједница повежу, ангажују адвоката и поднесу заједничке тужбе због кршења закона и дискриминације. Масовну правну акцију било би, према њеним речима, много теже игнорисати него појединачне пријаве. Предложила је и да се поступак учини јавним и да се о њему обавесте домаћи и страни медији. Власт је, како је оценила, уздрмана и највише се плаши ширења локалних примера отпора на друге градове и општине.

Глишић је додао да је свака кривична пријава због злоупотребе службеног положаја важна, чак и када је садашње правосуђе не процесуира. Према његовим речима, документација о незаконитим поступцима остаје и може постати основ за утврђивање одговорности после промене власти. Нагласио је да већ постоје судије и тужиоци који покушавају да поступају професионално, иако су због тога изложени притисцима. Грађани не треба да одустану од правних средстава само зато што институције тренутно не функционишу.

Одговорност појединца уместо колективне кривице

У завршном делу трибине постављено је питање лустрације, отварања досијеа служби безбедности и одговорности политичара који деценијама мењају странке и идеологије. Злата Ђерић оценила је да су службе безбедности имале кључну улогу у стварању и контролисању политичких лидера после формалног краја једнопартијског система. Према њеним речима, појединци су грађанима представљани као носиоци националних, монархистичких или других традиционалних идеја, иако су у стварности извршавали задатке државне безбедности. Службу је позвала да се врати уставној улози и да штити државу и народ, уместо сопствених интереса.

Кавчић је, с друге стране, нагласио да одговорност мора бити индивидуална и кривичноправна. Није довољно човека казнити зато што је био члан одређене странке, већ се мора утврдити шта је лично урадио, наредио, подстрекавао или прикрио. Као пример навео је пад надстрешнице, истичући да морају одговарати и они који су наредили убрзано отварање објекта и они који су такву наредбу спровели без испуњених техничких услова. За њега суштина лустрације није у забрани политичког деловања на основу колективне припадности, већ у успостављању система у којем конкретан човек одговара за конкретно дело.

Учесници трибине сагласили су се да промена власти мора бити само почетак много дубљег процеса. Србији су, према њиховим оценама, потребни непосредни избор представника, независно правосуђе, стварна подела власти, одговорна Народна скупштина и локалне самоуправе ослобођене страначких комесара. Без тога би и нова политичка гарнитура могла да настави да користи исти централизовани и коруптивни систем. Основна порука скупа била је да се држава не обнавља од врха, већ од грађанина, породице, месне заједнице и општине.

Извор: Србин.инфо