Посета председника Албаније Бајрама Бегаја Прешеву и, нарочито, Бујановцу, изазива жестоке реакције у српској јавности ових дана а пљуште и разна саопштења на ту тему, пише портал Југпрес у тексту, који у наставку преносимо у целости.

Као кључни проблем се истичу људи са оружјем (дугим цевима) испред општине Бујановац и дискусије како је могуће да обезбеђење (за које се тврди да виде на снимцима) Бегаја, буде са дугим цевима испред општине Бујановац у Србији.

Јавност то не мора да зна, али је помало чудно да се о процедури боравка и обезбеђивања председника других држава нису распитали чак ни политичари.

Занимљиво је и да никоме није спорно то што је Бегај ушао са Косова, преко прелаза на Кончуљу, што раније није била пракса коју је Србија дозвољавала јер ово, практично, значи да власти у Београду административни прелаз признају као државни.

Никоме није било чудно и то што председника Албаније у Прешеву и Бујановцу нису дочекали грађани, Албанци, иако су били позивани, већ само полтичари.

Дакле, према законским актима државе Србије, који регулишу улазак и боравак председника других држава у Србији, обезбеђење председника Албаније је могло да носи “дуге цеви” ако је за то имало сагласност српске власти.

Страно лично обезбеђење (председничка гарда) увек прати свог председника и активно учествује у заштити, али ради под строгом координацијом са српским службама, које имају примат на територији Србије.

Наоружање страног обезбеђења, укључујући дуге цеви, дозвољено је само уз претходно одобрење БИА и МУП-а. Оружје се пријављује, а употреба је ограничена на договорени протокол. Да подсетимо да је председник Србије Александар Вучић, на питање новинарке Регионалне информативне агенције Југпрес, рекао да је Бегај добио све сагласности.

Вучић је рекао да су дуге цеви “наше”, али јавност у то не верује.

Питање уласка са Косова, а не преко београдског аеродома и званичног сусрета са српким званичницима, је посебна тема.

Посебно осетљиво питање је улазак на територију централне Србије преко административне линије са Косовом и Метохијом.

Србија не признаје Косово као независну државу и сматра га делом своје територије. Због тога прелазак административне линије није међународни гранични прелаз, већ унутрашње кретање. Постојечи правни акти и протоколи кажу да страни председник може физички ући на територију Србије са Косова, али то захтева претходну најаву и координацију са српским органима (БИА, МУП, Канцеларија за КиМ). Без одобрења, такав улазак може се сматрати нелегалним или провокативним.

Да ли може да избегне сусрет са српским званичницима?
Теоријски да, ниједан страни председник није обавезан да се сретне са домаћим званичницима ако је посета приватна или радна.

Међутим, у пракси је то веома ретко и политички ризично. Такав потез би се протумачио као игнорисање суверенитета Србије, што може довести до дипломатских протеста, ограничења кретања или погоршања билатералних односа. Сем у случакјевима када је власт у Београду сагласна, наравно.

Већина страних лидера, који посећују Приштину избегавају улазак у централну Србију, управо да би избегли протоколарне и политичке импликације.

Посета председника стране државе Србији увек је резултат пажљиво усклађених дипломатских, безбедносних и протоколарних мера.

Улазак преко Косова и Метохије је могућ уз одобрење, али носи значајне политичке ризике, посебно ако се избегава контакт са српским институцијама. Србија доследно штити свој суверенитет, уз поштовање међународних норми и безбедности гостију.

Посете страних државника Србији иначе представљају високо формализован дипломатско-безбедносни процес који укључује строге процедуре уласка, протоколарне обавезе и вишеслојно обезбеђење. Србија, као суверена држава, примењује сопствене законе уз поштовање међународних норми, а посебно осетљиво питање је улазак преко административне линије са Косовом и Метохијом.

Према Закону о странцима, председници страних држава и високи званичници улазе у Србију без стандардне визе, користећи дипломатске или службене пасоше. Улазак се одобрава на граничном прелазу, али се у пракси све договара унапред дипломатским каналима преко Министарства спољних послова Србије. За државне и званичне посете организује се свечани дочек на аеродрому (најчешће „Никола Тесла“ или Батајница), са почасном гардом Војске Србије, химнама и црвеним тепихом.

Боравак је неограничен током трајања посете, уз пун дипломатски имунитет.

Безбедност страних државника обезбеђује координисани систем српских служби предвођен Безбедносно-информативном агенцијом (БИА). У процес су укључени:

БИА — координација, процена ризика и обавештајна подршка.
МУП (Полиција, САЈ, Жандармерија) — непосредна физичка заштита, саобраћај и периметар.

ВБА и Војска Србије — подршка на војним локацијама и почасне церемоније.

Посета председника стране државе Србији увек је резултат пажљиво усклађених дипломатских, безбедносних и протоколарних мера. Улазак преко Косова и Метохије је могућ уз одобрење, али носи значајне политичке ризике, посебно ако се избегава контакт са српским институцијама. Србија доследно штити свој суверенитет, уз поштовање међународних норми и безбедности гостију.

Југпресс