Гост Дејана Петра Златановића оценио је да је Србија већ ушла у раздобље у којем се увоз радне снаге не може посматрати одвојено од питања демографије и политичке моћи. Кнежевић је као посебан проблем издвојио долазак радника из Непала, Индије, Бангладеша и других удаљених земаља, тврдећи да не постоји јасна државна политика која би јавности одговорила колико ће људи доћи, колико ће остати и под којим условима ће моћи да стекну држављанство. Према његовим речима, питање није усмерено против појединаца који су дошли да раде, већ против политике власти која, како тврди, Србију мења без јавне расправе и пристанка становништва. Он је упозорио да би масовно и убрзано стицање држављанства могло да добије и непосредну изборну димензију. Кнежевић сматра да власт која је спремна на различите облике изборних злоупотреба неће пропустити могућност стварања новог, зависног бирачког тела. Управо је то означио као једну од највећих могућих опасности на наредним изборима.

Од радне дозволе до бирачког списка

Разговор је започео питањем о Веселину Милићу и његовом пуштању да се брани са слободе, али је Кнежевић ту тему одмах повезао са доласком страних радника у Србију. Он је изнео тврдњу да је Милић, док је био на високој функцији у полицији, имао значајну улогу у систему издавања дозвола странцима. Кнежевић је говорио и о информацијама које су се, према његовим речима, појављивале на друштвеним мрежама и долазиле из извора блиских МУП-у, а односиле су се на могуће злоупотребе приликом издавања боравишних и радних дозвола. Те наводе у интервјуу је представио као информације које захтевају даљу проверу, али је нагласио да је суштинско питање знатно шире од одговорности једног човека. Према њему, цела државна политика последњих година иде ка трајном насељавању великог броја људи који су првобитно представљени као привремена радна снага. Због тога је затражио јавну расправу о томе какве су дугорочне намере власти.

Кнежевић је подсетио да је због протеста против политике коју назива „заменом становништва“ и сам био изложен судским и полицијским мерама. Он тврди да се против њега водио поступак и због јавних упозорења да би странци, после добијања држављанства, могли да утичу на политичку судбину Србије. Сада, како каже, управо представници власти јавно говоре о могућности лакшег стицања држављанства за људе који долазе у Србију. За Кнежевића је кључно питање коме ће бити политички захвални људи којима држава омогући посао, боравак, документа, а потом и држављанство. Његова процена је да би велики број таквих људи могао бити политички усмерен ка странци која им је омогућила нови положај. Због тога је позвао опозицију, студенте и грађанске контролоре да ову тему не отварају тек на дан избора.

— Рекао сам да ће мигранти да кроје политичку судбину и да гласају за Александра Вучића. Сада се отворено прича о томе да ће добијати пасоше. Па за кога ће да гласају ако им држава даје пасоше? — упитао је Кнежевић.

Кнежевић: То би могао да буде највећи покушај изборне преваре

Најоштрију тврдњу Кнежевић је изнео говорећи о могућем сценарију наредних избора. Према његовој оцени, Александар Вучић би могао да покуша да што већем броју страних радника омогући убрзано добијање држављанства и тиме створи нове гласаче СНС-а. Он је као земље порекла тих људи навео Непал, Индију и Бангладеш, али и друге државе из којих Србија последњих година увози радну снагу. Кнежевић је нагласио да је реч о његовој процени и упозорењу на могућу злоупотребу, али сматра да постоје довољни разлози да се питање отвори много пре избора. Посебно је указао на појављивање страних радника на скуповима власти, што тумачи као доказ да се они већ користе за стварање слике масовне политичке подршке. Његов закључак је да би следећи корак могло бити коришћење исте групе људи у изборном поступку.

— Отворено кажем: највећи покушај преваре Александра Вучића на следећим изборима могао би да буде покушај крађе избора преко гласача који ће добити убрзано држављанство — рекао је Кнежевић.

Он је изнео и додатну сумњу да би могуће изборне злоупотребе могле да обухвате коришћење туђих докумената на бирачким местима. Позивајући се на информације које је, како каже, добио са терена, Кнежевић је говорио о могућности да страни држављани користе документа грађана Србије који годинама живе у иностранству. Тај навод у интервјуу није поткрепио документима, али је позвао да се могућност такве злоупотребе унапред истражи. Према његовим речима, изборна контрола не сме да се сведе на обуку контролора неколико дана пре гласања. Он сматра да је неопходно месецима унапред пратити промене у бирачким списковима, поступке стицања држављанства и евентуална масовна пријављивања нових пребивалишта. У супротном, тврди, јавност би о размерама проблема могла сазнати тек када избори буду завршени.

Питање	На шта Кнежевић упозорава	Могућа последица по његовој оцени
Долазак страних радника	Масован увоз радне снаге без јасне дугорочне државне политике	Трајна промена демографске структуре Србије
Убрзано држављанство	Странцима би могло бити олакшано стицање српских докумената	Стварање новог бирачког тела
Избори	Нови држављани могли би политички да буду усмеравани ка власти	Додатна предност СНС-а на изборима
Бирачки спискови	Недовољна и закаснела контрола промена у бирачким списковима	Могућност изборних злоупотреба
Одлазак домаћег становништва	Млади и радно способни грађани одлазе из Србије	Замена домаће радне снаге јефтинијом увозном
Привредни модел	Развој рударства уз ослањање на увезене раднике	Србија као сировинска и рудна колонија

„Није проблем човек који је дошао да ради, него политика која мења земљу“

Кнежевић је током разговора више пута нагласио да критику усмерава на државну политику, а не на сваког страног радника као појединца. Ипак, говорио је и о безбедносним проблемима који се, према његовим речима, већ појављују у појединим градовима Србије. Навео је више случајева наводног узнемиравања жена и малолетница, оценивши да држава мора да реагује пре него што се створе затворене заједнице у којима не важе иста друштвена правила као за остатак становништва. Кнежевић је упоредио Србију са западноевропским земљама у којима су, како тврди, проблеми годинама потискивани док нису изазвали снажну друштвену реакцију. Његов став је да Србија још није дошла до положаја Велике Британије, Француске, Шведске или Немачке и да управо зато сада постоји време да се политика промени. Он тврди да би игнорисање питања демографије, безбедности и интеграције могло да произведе дугорочне сукобе.

Посебно је критиковао политику Ангеле Меркел и њену одлуку да велики недостатак радне снаге у Немачкој надомести масовним усељавањем. Кнежевић Александра Вучића политички посматра као наследника тог модела у Србији и тврди да је СНС од свог доласка на власт имао снажну подршку дела немачких политичких кругова. Према његовој оцени, Србији се сада намеће исти образац: млади и незадовољни грађани одлазе из земље, док се њихово место попуњава радницима који су у потпуности зависни од послодаваца и државног система. Кнежевић тврди да би такав модел омогућио власти да истовремено смањи број политички непослушних грађана и створи јефтинију радну снагу. То је повезао и са плановима за отварање рудника, оценивши да Србији прети положај сировинске колоније. Према његовим речима, то би била земља из које одлази домаће становништво, док у рудницима и другим тешким пословима раде увезени радници.

— Све ћемо ми бити рудна колонија у којој ће неки мигранти радити по рудницима, а велики део становништва ће одавде отићи. То је оно што не смемо да дозволимо — поручио је Кнежевић.

Европа затвара врата, а Србија би могла да постане прихватни простор

У једном делу разговора Кнежевић је указао на раст покрета који се противе досадашњој миграционој политици западноевропских влада. Он сматра да ће притисак становништва у Великој Британији, Француској, Холандији, Шведској и другим земљама приморати власти да пооштре правила и покушају да врате део миграната у земље порекла. Према његовој процени, велики број људи који више не буде пожељан у Европској унији могао би бити усмерен ка неколико спољних подручја, међу којима би били Србија и Балкан. Истовремено, додаје, власт у Београду већ активно доводи нове раднике из Азије и Африке. Кнежевић зато упозорава на могућност спајања два процеса: европске политике враћања миграната и српске политике масовног увоза радне снаге. Уколико се томе додају нови сукоби у Африци, он очекује још снажније миграционе таласе.

— То није велики изазов. Ако се такав сценарио догоди, то је огромна катастрофа — оценио је Кнежевић.

Говорећи о будућим ратовима, Кнежевић је изнео процену да би после смиривања главног сукоба у Украјини тежиште надметања Русије и западних држава могло да се пресели у Африку. Према његовом мишљењу, тамо би се сукобљавале војне и привредне структуре које подржавају супротстављени светски центри моћи. Он је оценио да би нови велики ратови у Африци неизбежно произвели нове избегличке и миграционе таласе. У том случају, сматра, Европска унија би покушала да чвршће затвори сопствене границе. Србија би, уколико садашња политика остане непромењена, могла да постане једно од подручја на којима би велики број тих људи остао. Кнежевић зато пита ко је у име грађана Србије донео одлуку да земља прихвати такав ризик.

Косово и Метохија и ћутање странака

У наставку интервјуа разговор је прешао на Косово и Метохију, саставни део Србије над којим Београд нема фактичку контролу. Дејан Петар Златановић подсетио је на догађаје током Видовдана и положај Срба који су ишли на Газиместан, као и на реакцију студената. Кнежевић је оценио да је већи део власти, али и парламентарне опозиције, прећутао поступање приштинских власти према Србима. По његовом мишљењу, такво понашање није случајно већ је последица зависности странака од спољних финансијских и политичких покровитеља. Он је једнако критиковао и власт и део прозападне опозиције, тврдећи да се разликују у јавном наступу, али да не доводе у питање најважније спољнополитичке оквире. Посебно је нагласио да су студенти, за разлику од многих странака, јавно реаговали на поступање према Србима.

Кнежевић сматра да је политика власти Александра Вучића довела до слабљења српских институција на Косову и Метохији и исељавања становништва. Он је изнео тврдњу да се процес постепеног повлачења државе одвија паралелно са медијским потискивањем теме Косова и Метохије. Према његовим речима, власт ће у изборним кампањама и даље користити националне заставе, песме и родољубиву реторику, али ће избегавати стварну расправу о положају Срба. Кнежевић је оценио да Косово и Метохија није само територијално питање већ испит способности Србије да опстане као држава. Његова теза је да слаба Србија не може да заштити ни Косово и Метохију, али ни сопствени демографски, привредни и безбедносни поредак у другим деловима земље. Због тога је поручио да су питања Косова и Метохије, становништва и државног суверенитета међусобно повезана.

— Косово и Метохија је кључ јаке српске државе. Када будемо показали да смо јаки на Косову и Метохији, тада ће почети препород српске државе — рекао је Кнежевић.

Сукоб унутар система и питање: ко ће први променити страну?

Други велики део интервјуа био је посвећен сукобима унутар система власти и питању шта ће се догодити када Александар Вучић више не буде председник и најмоћнија политичка личност у земљи. Кнежевић је оценио да су таква престројавања већ почела и да појединци из режима покушавају да успоставе везе са новинарима и људима који се противе власти. Он је рекао да и сам добија понуде да посредује и повеже неке људе из система са противницима режима. Према његовим речима, он то одбија када не познаје људе за које би требало да гарантује. Ипак, сматра да ће у раздобљу промене бити различитих прелазака и да се не могу сви који су на неки начин сарађивали са системом посматрати потпуно исто. Посебну границу повукао је код оних који су се јавно појавили у такозваном „Ћациланду“.

— Они који су им помагали, али су успели да избегну појављивање у Ћациланду, по мом мишљењу имају неку шансу у тој причи. Они који су се појавили у Ћациланду — они су се записали — поручио је Кнежевић.

Према његовом виђењу, пад режима неће значити само промену председника, министара или директора јавних предузећа. Он очекује велика престројавања међу пословним људима, навијачким групама, деловима подземља, јавним личностима и људима који су данас везани за власт. Као сликовит пример навео је однос јавности према певачицама Цеци Ражнатовић и Јелени Карлеуши, тврдећи да ће се после промене режима памтити ко је у најтежем раздобљу отворено стао уз власт. Кнежевић није величао оне који су остали по страни, већ је рекао да је код многих реч о чистом интересу и процени куда се креће политичка моћ. Ипак, сматра да ће отворено сврставање уз режим у тренутку масовних студентских и грађанских протеста оставити трајну последицу по углед јавних личности. Према његовом мишљењу, за просечног човека је све мање простора за изговор да није разумео шта се у друштву дешава.

„Када Вучић падне, памтиће се ко је где стајао“

Кнежевић је оценио да режим већ покушава да привуче људе који су раније били против њега. Према његовим речима, власт „даје шаком и капом“ онима који су спремни да јој се придруже у тренутку када је њена политичка будућност неизвеснија него раније. Он тврди да понуде често нису непосредне новчане исплате, већ приступ пословима, намештеним комбинацијама, повлашћеним уговорима или другим начинима материјалног везивања за систем. Кнежевић сматра да је циљ таквог начина рада да човек не буде само политички зависан већ и правно или пословно компромитован. Тако, по његовом мишљењу, настаје систем узајамних обавеза у којем је тешко напустити власт без последица. Управо због тога очекује да ће борба за положај после Вучића бити жестока и да ће многи покушати да на време промене страну.

У разговору о Црној Гори, Кнежевић је изнео своју оцену да се тамо води политички сукоб између утицаја Александра Вучића и Мила Ђукановића, паралелно са сукобима различитих криминалних и безбедносних кругова. Говорио је и о Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, тврдећи да је део политичких представника Срба у Црној Гори временом постао зависан од власти у Београду. Он је критиковао јавне промене ставова и подсетио на раније разговоре у којима су, како тврди, поједини политичари из Црне Горе говорили потпуно другачије о Александру Вучићу. Према његовом мишљењу, пад једног центра моћи увек открива колико је савезништава било засновано на уверењу, а колико на користи. Исту логику очекује и у Србији. Зато сматра да јавност већ сада треба пажљиво да памти поступке, а не само каснија објашњења.

Група	Кнежевићева оцена	Шта очекује после пада режима
Јавни подржаваоци власти	Отворено су се сврстали уз режим	Суочавање са политичком и јавном одговорношћу
Учесници „Ћациланда“	„Они су се записали“	Биће тешко да касније негирају своју улогу
Људи из система	Неки већ покушавају да успоставе везе са противницима власти	Преласци на другу страну и тражење заштите
Привредници блиски власти	Везани су за систем пословима и повластицама	Покушај прилагођавања новим центрима моћи
Јавне личности	Део је отворено подржавао режим	Пад угледа код дела јавности и губитак подршке
Прикривени сарадници система	Нису сви једнако изложени јавности	Покушај да се представе као неутрални или бивши противници режима

„Не желим да гарантујем за људе из режима које не познајем“

Кнежевић је потврдио да постоје људи из система који покушавају да достављају информације и успостављају везе са противницима власти. Он је оценио да такве информације треба проверити и користити када су истините, али је упозорио да извори често покушавају да новинаре или активисте увуку у своје личне сукобе. Према његовим речима, потребно је разликовати стварне узбуњиваче од људи који само желе да се обрачунају са неким из сопственог круга. Он не искључује могућност да ће део система покушати да се пресели на страну будуће власти пре него што садашњи режим коначно изгуби моћ. Међутим, Кнежевић сматра да јавна подршка најспорнијим поступцима власти мора остати важна граница приликом процене нечије одговорности. У том контексту је поновио да ће „Ћациланд“ остати једна од ознака по којој ће се памтити ко је у одређеном тренутку изабрао страну.

Говорећи о сопственом положају, Кнежевић је објаснио због чега није присуствовао појединим студентским и грађанским скуповима. Према његовим речима, после догађаја од 24. фебруара изречена му је мера забране присуствовања јавним скуповима, која је више пута продужавана. Он тврди да је спор настао када је покушао да заштити деветнаестогодишњег младића којег су полицајци, према његовом опису, грубо извлачили кроз масу. Кнежевић сматра да је читав догађај искоришћен како би био удаљен са улице и протеста. Рекао је да мора редовно да се јавља полицијској станици и да не сме да се појављује на јавним скуповима са више од двадесет људи. Због тога, како каже, подршку студентима пружа на друге начине.

Студенти, странке и борба за контролу протеста

Кнежевић је позитивно оценио чињеницу да су студенти реаговали на догађаје у вези са Косовом и Метохијом, али је упозорио на покушаје политичких странака и невладиних организација да преузму њихов покрет. Посебно је критиковао део либералне опозиције, тврдећи да су исти кругови годинама нападали „Народне патроле“, професора Мила Ломпара и друге људе који не припадају њиховом идеолошком простору. Као нови пример навео је нападе на Јелену Павловић, сматрајући да је разлог управо њено национално опредељење и неподобност за део прозападне опозиције. Кнежевић је оценио да је грешка била дозволити да се око студентских протеста створе зборови које студентски покрет не може у потпуности да надзире. Према његовом мишљењу, кроз те структуре су ушле политичке организације које покушавају да усмере шири покрет у складу са сопственим интересима. Зато је позвао студенте да пажљивије чувају самосталност свог покрета.

На самом крају интервјуа, Кнежевић је говорио о новом закону о оружју и последицама даљег разоружавања грађана. Он је поставио питање да ли је додатно ограничавање законитих власника оружја повећало безбедност, указујући на бројна пуцања и убиства која се и даље догађају. Критиковао је систем у којем, по његовом мишљењу, криминалне структуре и даље долазе до оружја, док се грађанима отежава законита заштита. Кнежевић је поручио да свака стварна политичка и друштвена борба носи последице и ризике. Његова завршна порука била је да људи морају бити паметни и одговорни, али и спремни да бране своје породице, децу и земљу. Разговор је завршен оценом да се Србија налази у раздобљу у којем ће одлуке донете данас одредити не само смену једне власти, већ и будући састав становништва, државни суверенитет и политичку судбину земље.

Извор: Србин.инфо