Искуство у победи над режимом Слободана Милошевића 2000. године, када је победио заједнички председнички кандидат ДОС-а, Војислав Коштуница, илустративан је пример и за данашње време, оценио је професор Приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици, Дејан Мировић.

Мировић је за портал “Симптом” нагласио да је тадашњи менаџер и суштински вођа коалиције која је оборила Слободана Милошевића, Зоран Ђинђић, препознао да “без подршке националном кандидату какав је био Коштуница неће доћи до победе у Србији (СР Југославији) и потоњих промена”.

“Тада је била на сцени уравнотеженост грађанско-демократских и национално-демократских странака, што је и данас и те како потребно. Поменуто искуство показује и да би професор Мило Ломпар био несумњиво најбољи кандидат студентске и опозиционе листе, тј. најбољи заједнички кандидат свих оних који стоје наспрам режима”, оценио је Мировић, додајући да би требало да се и данашњи грађански и демократски настројени фактори, како он каже, “‘грађанисти’, угледају на пример Зорана Ђинђића”.

Мировић је казао и “да проф. Мило Ломпар гарантује да никакве кохабитације са издајничко-мафијашко-криминалним режимом Александра Вучића не би било”, док би, оцењује, нпр. ректор Универзитета Владан Ђокић, био знатно слабији кандидат, “а и доживео би судбину Саше Јанковића (избори 2017)”.

“Овакво стање више никада не сме да се понови у Србији. Србијом се више никад не сме владати на овакав начин”, поручује он.

У јавности се однедавно почело спекулисати о могућности да читава опозиција (студенти; проевропска страна; десна опозиција) има једног председничког кандидата.

Начелно, сви су спремни на разговоре по том питању, али је у последњој емисији “Утисак недеље” потпредседница ССП-а децидирано рекла да за ту странку “није прихватљив Мило Ломпар као могући заједнички кандидат”.

Управо с тим у вези, поводом одређених резерви на потенцијалну Ломпарову кандидатуру, Мировић каже да поједини на опозиционој страни, где је убројио Маринику Тепић и лидера ССП-а Драгана Ђиласа, “воде ничим неизазвану и константну кампању против професора Ломпара, иако он нема странку за разлику од њих”.

“Међутим они немају оно што Ломпар има, углед и популарност међу студентима и народом. Да ли су ти напади последица личне фрустрације или има и дубљих узрока за овакво деструктивно и антиопозиционо понашање, нека људи сами просуде”, истиче Дејан Мировић.

Упитан кад и да ли очекује ванредне (парламентарне) изборе, одговара “не пре завршетка ‘пљачке века, Експа’”.

“Дакле, не пре јесени 2027. Очекујем да Вучић поднесе оставку почетком 2027. и да пређе на место премијера. Ана Брнабић ће прећи на место в. д. председника Србије. Затим ће председник Уставног суда Владан Петров дати ‘флексибилно тумачење’ наводно промењених рокова за председничке изборе и они ће бити спојени са парламентарним. У земљи у којој је Устав погажен и стављен ван снаге још срамним Бриселским споразумом из 2013, то неће бити изненађење”, закључује Мировић.