Миодраг Марковић, први заменик главног тужиоца београдског ВЈТ Ненада Стефановића, прихватио је нагодбу са војним пензионером (48), који је радио на пословима обезбеђења ноћних клубова заједно са Ненадом Вучковићем, а ког је након хапшења заступао посланик СНС Владимир Ђукановић.

Тужилац Миодраг Марковић, први заменик главног тужиоца београдског ВЈТ Ненада Стефановића, који од прошлог петка најављује хапшења студената, грађана и новинара због „симулирања звучног топа“ на протесту 15. марта прошле године, у својој биографији има пописан низ незаконитих поступања која указују на злоупотребу положаја, као и могућу корупцију.

„Нова“ је досад више пута писала о Марковићевим спорним одлукама, а сада открива и детаље случаја који ће заједно са оним када је позивао председника републике да помилује Милицу Стојановић због гажења студенткиње, али и пропуста да благовремено реагује у случају насилника који је убио супругу пред Центром за социјални рад на Новом Београду, остати уписани, заједно са „звучним топом“ као најпроблематичнији.

Наиме, најновији случај који је обележило Марковићево незаконито поступање, а који „Нова“ ексклузивно открива, датира од пре две године, када је београдска полиција ухапсила војног пензионера Косту К. (48), особу са дебелим полицијским досијеом.

Хапшењу је претходила дојава београдској полицији да се припрема оружани обрачун две групе криминалаца, због чега је муњевито реаговала и заједно са Костом К. привела још тројицу мушкараца.

У аутомобилу Косте К. испод седишта пронађен је пиштољ ЦЗ 99 са оквиром и 15 метака и против њега је поднета кривична пријава за недозвољено ношење оружја и муниције.

Приликом привођења, полиција је провером утврдила да се он у том тренутку налази на условној слободи и то на основу споразума о признању кривице који је неколико месеци раније потписао са Трећим основним тужилаштвом. Будући да је услов прекршио, требало је да одмах буде упућен на издржавање затворске казне од десет месеци, док му је због поседовања оружја у том тренутку запретила и нова казна до 12 година затвора.

КРИК је раније писао да је Коста К. близак саардник контроверзног припадника Жандармерије Ненада Вучковића Вучка, бившег партнера Дијане Хркаловић, који је довођен у везу са кланом Беливук-Миљковић.

Почетак истраге и оптужница

Коста К. је одмах, заједно са осталом тројицом изведен на саслушање пред тужиоцем, где се бранио ћутањем, након чега је њему и још двојици одређен притвор, док је четврти пуштен на слободу.

Предметом је била задужена тужитељка Јелена Белопавловић која је новембра 2024. окончала истрагу и подигла оптужницу против окривљених, а потом је доставила суду на потврђивање. Целокупан предмет је потом упутила у писарницу, јер је од тренутка када је на чело ВЈТ дошао Ненад Стефановић, свим тужиоцима било је забрањено да у кабинетима држе своје предмете, већ да их предају писарници.

Процедура је таква да када неко од тужилаца жели да обави неку нову активност у поступку на ком ради, он мора у писарници да евидентира када је узео, а када вратио тужилачке списе. У случају да тужиоци траже на увид предмет на ком ради неко од њихових колега, што су раније могли да ураде кад год имају потребу за тим, сада морају да поштују пропис и да наведу разлог зашто траже баш тај предмет. Циљ је строга контрола рада свих тужилаца у свим њиховим предметима, а ову сумњиву процедуру само су могли да заобилазе шефови који су је и увели.

– Међутим, уколико шефови тужилаштва интервенишу на предмету мимо тужилаца задужених за тај случај, онда су у обавези да предмет „пресигнирају“, односно да га задуже на своје име или на име неког другог тужиоца ком су решили да доделе предмет на даљи рад- појашњава извор „Нове“.

То се пак, није десило са овим предметом, који је судећи према документацији у коју је „Нова“ имала увид, више пута изношен из писарнице да би се на њему интервенисало. Особа која стоји иза свега тога је управо тужилац Марковић, који не само да није могао да спроводи ништа у предмету у ком је затворена истрага због оптужења, него никада није ни званично преузео овај предмет од поступајуће тужитељке, већ је све радио мимо ње.

Три предлога споразма

Увидом у списе предмета, јасно се види да је тужилац Марковић из три наврата слао суду на потврђивање споразуме које је склапао са Костом К, све то у тренутку када такве радње није могао да спроводи јер је поступајућа тужитељка већ поднела суду оптужницу.

Први споразум Марковић је са склопио 6. децембра 2024, месец дана након што је тужитељка Белопавловић послала оптужнницу суду на потврђивање. Он је тада тражио да Коста К. буде доведен из Окружног затвора како би овај пут изнео одбрану то јест признао кривицу јер се након хапшења бранио ћутањем.

Споразум да призна кривицу и буде осуђен на две године затвора који Марковић мимо закона склапа са Костом К. упућује суду на потврђивање, али 17.децембра суд исти одбија, зато што казна није обухватала и ону која му је изречена раније прекршеном условном осудом.

Већ 20. децембра тужилац Марковић упућује нови споразум, али му суд и тај враћа шест дана касније јер је у међувремну престало да важи раније признање Косте К. Почетком јануара 2025. Виши суд у Београду потврђује оптужницу поступајуће тужитељке, што међутим, не спречава Марковића, да уз очигледно саучесништво суда наставља да поступа у предмету и то тако што склапа трећи споразум са Костом К.

– То је најспорнији моменат у овом случају зато што Марковић од момента потврђивања оптужнице више нема законских овлашћења да поново саслушава на околности кривичне пријаве. Кад суд потврди оптужницу, то значи да је истрага дефинитивно закључена и да тужилац више нема овлашћења да саслушава или прикупља доказе. Од тог момента суд је надлежан за цео поступак, а тужилац је само странка у њему, попут адвоката. Уколико би оптужени тада желео да склопи, као у овом случају, споразум о признању кривице, он би дело морао да призна пред поступајућим судијом – појашњава саговорник.

Међутим, недељу дана након потврђивања оптужнице Коста К. поново излази из затвора на саслушање, признаје дело у присуству адвоката Владимира Ђукановића, као и још једног браниоца, у замену за казну од две године затвора, док му је претходна условна осуда Трећег основног суда, у међувремену, опозвана.

Коначно, суд је прихватио овај незаконити споразум 7. априла 2025., али према незваничним сазнајима „Нове”, Коста К. и даље није отишао на издржавање договорене казне.

Марковић је такође, прошле године, отео други предмет истој тужитељки, односно Јелени Белопавловић, која је Милицу Стојановић (27) из Јакова оптужила за покушај тешког убиства студенткиње на Новом Београду коју је прегазила колима, поломила лобању и нагњечила мозак.

Марковић је прво променио квалификацију дела, па предмет спустио у Основно тужилаштво, након чега је сą режимске телевизије позивао председника републике да је помилује што је он и урадио. Против њега је због овог незабележеног потеза у историји јавнотужилачке организације, Центар за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) поднео дисциплинску пријаву Високом савету тужилаштва, о којој и даље није, бар званично, одлучено.

Одговоран за избијање студентских блокада

Тужиоцу Марковићу је као особи од поверења, додељен у рад предмет који се односио на случај напада на студенте испред ФДУ крајем новембра 2024., током одржавања ћутње због погинулих у новосадској трагедији. У том инциденту, студенте су организовано напали разни функционери СНС, који су глумили незадовољне грађане, а због чињенице да их тужилаштво није благовремено идентификовало и процесуирало, најпре је отпочела блокада ФДУ, за којом су уследиле и остале у читавој држави.

(Нова)