YоуТубе цхаптерс:

00:00 – Ударни исечак: Поповић тврди да су сви у Вучићевом окружењу потрошна роба
01:39 – Почетак интервјуа: Златановић представља Предрага Поповића и тему Сењака
03:03 – Случај Баја, Боске и Милић: да ли се пакује одговорност
04:00 – Оптужнице, полиција, правосуђе и везе власти са криминалом
08:05 – Хркаловић, Лалић, студенти и питање „помиловања” убица
11:25 – Веселин Милић као опасан сведок за врх режима
16:35 – Шта се, према Поповићевим тврдњама, догодило на Сењаку
23:25 – Чуме, Тодоров и мафијашки односи без части и лојалности
26:42 – Кавачки и шкаљарски клан, Беливук, Бојовић и Вучићева улога
35:35 – Меденица, фракције БИА и МУП-а и компромитујуће информације
44:40 – Андреј Вучић, „потрошна роба”, новац и пуцање картела
56:10 – Кинески кредити, рудници, метро, Ежис и завршна политичка порука

Поповић је у разговору са Дејаном Петром Златановићем оценио да су сукоби унутар, како га назива, „Вучићевог картела” сада ушли у фазу у којој се обрачуни више не могу сакрити од јавности. Према његовим речима, оно што се догодило на Сењаку треба посматрати као наставак процеса који траје годинама, а који је, како каже, већ био видљив у предметима против криминалних група, појединих функционера полиције и људи блиских власти.

„Нема ту, у принципу, никаквих изненађења. Све ово што сада гледамо само је наставак свега што се дешавало и раније”, рекао је Поповић, подсећајући да је „Таблоид” објављивао детаље из више оптужница — против група Вељка Беливука, Дарка Шарића, Предрага Колувије и Дијане Хркаловић.

Према његовим речима, управо ти предмети показују „у каквом је стању Србија”, јер се, како тврди, у оптужницама виде везе између извршне власти, полиције, безбедносних структура, правосуђа и класичног криминала. Поповић је посебно указао на то да су у неким поступцима помињани полицијски функционери и припадници служби, што, по његовој оцени, показује да проблем није у појединцу већ у систему.

Кључна тема	Поповићева тврдња	Политичко значење
Сењак и убиство Баје	Случај је део ширег обрачуна унутар криминално-политичког система	Обрачун више није могуће контролисати
Полиција и подземље	Део полиције, како тврди, годинама штити криминалне групе	Без чистке МУП-а нема обнове државе
Веселин Милић	Поседује осетљиве информације о људима блиским власти	Може бити опасан сведок за врх режима
„Помиловање” убица	Власт, према Поповићу, налази начине да најтеже криминалце пусти или заштити	Правда се претвара у политичку трговину

Говорећи о Дијани Хркаловић, Поповић је навео да је она, према оптужници коју је помињао, била терећена за кривично дело које је, како каже, „најблаже могуће” у односу на оно што је могло да јој се стави на терет. Он је подсетио да су у том случају помињани и други полицијски функционери, као и да је више припадника полиције сведочило о поступцима којима је, према његовим речима, саботирана истрага убиства Властимира Милошевића, познатог као „убиство на шинама”.

Поповић је оценио да је исти образац виђен и у другим случајевима, када су, како тврди, поједини људи из полиције учествовали у прикривању или ометању истрага, а затим настављали каријере или остајали без стварне казне. „Практично нико није кажњен”, рекао је он, додајући да се због тога не треба чудити ни ономе што се сада дешава са случајем Веселина Милића.

УБИЦЕ НА СЛОБОДУ

Посебно оштро Поповић је говорио о Срђану Лалићу, припаднику клана Вељка Беливука, који је постао окривљени сведок. Он је навео да је Лалић на суђењу описивао најмонструознија кривична дела, а да се, како каже, данас налази на слободи. Управо у том контексту Поповић говори о политичко-правном „помиловању” убица — не само као формалном акту, већ као систему у коме најтежи криминалци добијају прилику да избегну казну ако су корисни властима.

„Тај човек је на слободи, а у међувремену је Вучићева полиција хапсила и пребијала студенте и побуњене грађане због бибер-спреја”, рекао је Поповић, поредећи однос система према осуђеним припадницима криминалних кланова и према грађанима који протестују против власти.

Он је навео да је неопходна потпуна чистка полиције, јер се, по његовој оцени, управо у полицији налази један од најважнијих механизама организованог криминала у Србији. За Поповића, МУП није само репресивни апарат, већ и огромна база података која се може користити за уцене, политички притисак и заштиту људи блиских власти.

„Полиција има све могуће податке. Да ли си прешао на црвено, да ли си прешао пуну линију, да ли је неко твој учествовао у тучи — то је свакодневно ђубриште информација које може да се искористи против сваког потенцијалног политичког противника”, оценио је Поповић.

ВЕСЕЛИН МИЛИЋ

Управо зато, како је рекао, Веселин Милић може да представља већи проблем за Александра Вучића него за било ког обичног грађанина. Поповић тврди да је Милић годинама био у позицији да зна најосетљивије податке о људима блиским власти, укључујући кумове, породицу и послове повезане са корупцијом.

Према Поповићевој оцени, Милић није само појединац који је „зглајзнуо”, већ човек који је био део ширег система. Када један такав човек падне, каже Поповић, систем га не уклања да би се очистио, већ га замењује другим, често још горим кадровима. Због тога он сматра да се стање у МУП-у не може поправити док је актуелна власт на челу државе.

Говорећи о убиству Александра Нешовића Баје, Поповић је изнео тврдњу да је, према информацијама којима располаже, Нешовић упуцан управо на Сењаку. Он је навео и да је, према тим информацијама, прва два метка испалио Веселин Милић, док се сада, како каже, случај пакује тако да одговорност преузме Саша Вуковић Боске.

„Све се пакује да би се Милић ослободио”, тврди Поповић, додајући да верује да ће Милић, када се јавност окрене некој новој афери, бити пуштен да се брани са слободе или пребачен у неку блажу меру. По његовим речима, одлука о томе више зависи од самог Милића него од Александра Вучића, јер је Милић човек који поседује опасне информације.

КРАЈ РЕЖИМА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА И АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

Поповић је актуелне обрачуне упоредио са крајем режима Слободана Милошевића, када су, како је подсетио, такође почели међусобни сукоби у подземљу и преласци појединих мафијаша на друге стране. Он сматра да се сада види сличан процес, али у оквиру онога што назива „Вучићевом режијом”.

Он је подсетио да криминалци немају трајну лојалност, већ само интерес. У том контексту говорио је и о Нешовићу, Кекиној групи и могућности да се „крв откупи” новцем. „Нема ту части”, рекао је Поповић, описујући однос криминалних група као сталну трговину у којој се живот, освета и ћутање мере новцем.

ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ И АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Говорећи о везама власти са клановима, Поповић је оценио да је Александар Вучић, како тврди, једини човек који је у једном тренутку успео да буде близак и једној и другој страни у рату кавачког и шкаљарског клана. Он је навео да је власт прво користила једну криминалну структуру, а затим, под притиском околности, прешла на другу.

У том делу разговора Поповић је помињао Вељка Беливука, Марка Миљковића, Рада Звицера, Луку Бојовића, Филипа Кораћа, Ацу Рошавог и друге људе из подземља. Његова теза је да су сви ти трагови, када се пажљиво прате, водили ка политичком врху, односно ка систему који је криминалце користио као оперативну снагу.

„Сви ти трагови свих тих највећих криминалаца вуку према Александру Вучићу”, рекао је Поповић, наглашавајући да је, по његовом мишљењу, Вучић ушао у клупко из кога више не може лако да изађе.

МИЛОШ МЕДЕНИЦА

Посебан део разговора био је посвећен и информацијама које је у јавност износио Милош Меденица. Поповић је оценио да се преко њега можда пласирају информације неке од фракција унутар БИА или других безбедносних структура. Он сматра да у службама постоје групе које имају своје интересе, своје заштитнике и своје канале за објављивање компромитујућих података.

Према његовим речима, не може се искључити ни црногорска линија, односно утицај људи повезаних са Милом Ђукановићем. Поповић је оценио да су регионални криминално-политички системи испреплетени, и да се у Србији, Црној Гори и окружењу често ради о истом картелу, само са различитим формацијским местима.

АНДРЕЈ ВУЧИЋ

Један од најударнијих делова интервјуа био је Поповићев коментар на могућност да Александар Вучић одговорност за злодела пребаци на најближе људе. Он је рекао да су, у Вучићевој перцепцији, сви око њега „потрошна роба”, па чак и чланови породице.

„Андреј Вучић је потрошна роба за Александра Вучића”, рекао је Поповић, додајући да је прича о породичној љубави, по његовој оцени, „представа за јавност”. Он тврди да Вучић односе са људима посматра искључиво кроз сопствени интерес, те да ће, ако буде притеран уза зид, покушати да одговорност пребаци на друге.

СУКОБИ У СНС КАРТЕЛУ

У другом делу разговора Поповић је говорио и о новцу као покретачу распада система. Према његовим речима, сукоби унутар власти и криминалних структура почињу да се убрзавају јер више нема довољно новца за све. Кредити, јавни радови, некретнине, инфраструктурни пројекти и коруптивни послови, како тврди, више не могу да задовоље апетите свих делова картела.

Поповић је као симптом навео продају скупих некретнина људи блиских власти, укључујући пример Јелене Триван, за коју је рекао да продаје стан на Дедињу за близу милион евра. Он је оценио да се део елите спрема за „борбу за место у чамцу за спасавање”, односно за извлачење капитала пре политичког слома.

Лице или структура	Контекст у интервјуу	Поповићева оцена
Веселин Милић	Сењак, полиција, осетљиви подаци	Опасан сведок за врх режима
Саша Вуковић Боске	Преузимање кривице у случају Баја	Могуће паковање случаја
Срђан Лалић	Окривљени сведок клана Беливук	Пример „помиловања” убица
Дијана Хркаловић	Поступци и оптужнице	Симбол спајања полиције и подземља
Кинеске компаније	Кредити, рудници, инфраструктура	Србија у дужничком и колонијалном положају

КИНЕСКИ КРЕДИТИ И БЕОГРАДСКИ МЕТРО

У завршници интервјуа Поповић је говорио и о кинеским кредитима, рудницима, метроу и великим инфраструктурним пројектима. Он тврди да је Србија, преко уговора са кинеским банкама и компанијама, уведена у дужничку зависност, док грађанима остају дугови, лоши радови и дугорочне обавезе.

Као посебно опасан пример навео је руднике у источној Србији, тврдећи да се огромне количине руде, злата, бакра и других метала износе из земље без стварне контроле јавности. Према његовим речима, Србија не зна шта тачно излази из њених рудника, нити колику стварну вредност држава губи.

Поповић је говорио и о београдском метроу, наводећи да је француска компанија „Ежис”, која је била укључена као надзор у пословима око железничке станице у Новом Саду, сада добила улогу и у пројекту метроа. Он је оценио да су трошкови метроа већ надувани, а да би коначна цена могла да буде много већа од првобитно најављене.

ДО ПРАВДЕ НА УЛИЦИ

На крају разговора Поповић је оценио да ће се политичка криза у Србији решавати у два полувремена: прво на изборима, а друго у тренутку када власт, како очекује, покуша да не призна изборне резултате. „Правда је истерана из државних институција на улицу, па ћемо морати да је вратимо”, поручио је он.

Цео интервју Предрага Поповића за „Србин.инфо – канал Центар” погледајте у видео-прилогу.

Извор: Србин.инфо