Пише: Драгомир Анђелковић
Верујем да се скоро сви сећамо чувене реченице из култног филма „Балкански шпијун“: „Ајде лепо признај, а брат Ђура ће ти опростити што те је тукао“.
Илија Чворовић (Данило Бата Стојковић) – параноични југословенски бољшевик у лову на замишљене иностране шпијуне – тако се обратио Петру Јаковљевићу (Бори Тодоровићу). Претходно га је у духу онога што су политичким противницима режима радили злогласни Стаљинов НКВД или скоро па ништа мање ужасна Титова УДБ-а, крвнички испитивао заједно са својим братом Ђуром у улози батинаша.
Несрећни Јаковљевић, свестан бесмисла оптужби, одбија да прихвати непостојећу кривицу упркос пребијању. Онда добија „џентлменску понуду“: ипак признај, а ми ћемо прећи и преко тога што смо „морали“ да те шиканирамо због твоје „тврдоглавости“.
Е – да пређемо на ствар – баш на тај начин се Вашингтон недавно поставио према Србији. Документ у коме је то исказано – на први поглед парадоксално – Вучићеви пропагандисти задужени да глуме НВО активисте (као независне од њега) који „објективно“ раде на повезивању САД и Србије, представљају као по нас „изразито повољан“. Вичу нам простачки сугестивно: „Јупи, Америка нам нуди партнерство“!
Петар Јаковљевић, суочен са бесом људи који му нису деловали нормално, уз све што је трпео није пристао да пружи легитимитет неправди коју су му они учинили. Вучић као политички мафијаш, спреман је ради добијања подршке за опстанак на власти коју је узурпирао и врши диктаторски, да аминује свако зло претходно почињено Србији и Србима ван њених граница од стране евроатлантских сила, те да наше преостале националне ресурсе на квислиншки начин стави у функцију њихових нових геополитичких циљева (а не заштите српских интереса).Политика
Само чека за себе одговарајућу понуду, коју још није, изгледа, закулисно али недвосмислено добио, као предуслов за званичне потезе које би онда повлачио у корист САД. О томе се ради када његове слуге афирмативно поручују онима који њихове гласове ослушкују са америчке стране: „Прозор прилике је отворен“. А онда додају, лукаво пребацујући кривицу на наш национални менталитет, „питање је хоћемо ли имати политичку зрелост да је искористимо“ (прилику).
Да дешифрујем: Американци дају прљаву понуду Србији, а њу би Вучић могао да прихвати упркос ставу већине Срба (као што је многе преварио и даље вара у вези са велеиздајничком предајом Косова), али да би изгурао да се ми извинимо Ђури (тачније Џорџу), он претходно мора да пружи гаранције Алек-баби и његовим разбојницима да још неко време могу да пљачкају Србију и потом уз помоћ „великог брата“ некажњено оду у пензију са врећама пуним плена.
О томе се ради, а сада је време да конкретизујемо где, како и када ова прича почиње!
Стејт департмент (америчко министарство иностраних послова) у мају је, на захтев Конгреса, том дводомном народном представништву и врховном законодавном телу Сједињених Америчких Држава, упутио извештај о политици Америке према Западном Балкану. Он је затим објављен на сајту поменутог Државног секретаријата САД.
У Извештају се каже: „Ера изградње држава под вођством САД је прошла“; што значи да Америка не намерава да надаље прекраја границе региона (уз могућност рецимо осамостаљивања Републике Српске и бар поделе Косова, што би била каква-таква смисаона понуда Србима). Затим у њему стоји: Политика САД убудуће ће бити акцентована, уз помињање „шест“ држава (укључујући и нашу сепаратистичку покрајину) на тзв. Западном Балкану „на стабилност и обострано корисна партнерства“, полазећи од тога да је „региону од директног значаја за безбедносне и економске интересе САД“.
Укратко, Америка је у претходном периоду код нас наметнула геополитичко стање какво жели. У циљу слабљења нашег у односу на империјалне грабљивце вечно непокорног народа, помогла је према великима вазда много покорњим Хрватима да униште Републику Српску Крајину и протерају стотине хиљада Срба са вековних огњишта; затим је извршила агресију на Републику Српску и одузела јој део територије а остатку наметнула босанско-херцеговачки оквир, који је постепено јачала на штету РС (отмица низа Дејтонских надлежности, од посебне војске и граничне контроле до великог дела пореза); онда је дошао на ред напад на Србију, окупацију Косова и ту стварање албанске марионетске творевине.
Пошто је све то обавио на штету Срба, Вашингтон сада жели да своју балканску конструкцију форсирано стабилизује. Свестан је и то у Извештају експлицитно констатује, да конкурентске велике силе, пре свега Русија и Кина али и САД-у непријатељски исламски фактори, пропорционално слабљењу тзв. колективног Запада и на Балкану јачају свој утицај, па могу да покушају да „искористе регионалну нестабилност на штету америчких интереса“.
У таквим околностима Бела кућа је спремна да неки вид партнерства понуди и изломљеним али не и дотученим Србима у Србији и Српској, како не би покушавали да поврате изгубљено уз помоћ других фактора, те да помогну Америци да задржи оно што је до сада постигла. Срби би као требало да буду срећни што их Ђура више неће тући – тј. што САД неће наставити да гурају разградњу РС (што у крајњој линији ни њима није интерес јер Трамп који је повезан са Израелом не жели даље јачање исламског радикализма, много присутнијег у БиХ него на Косову) – па не зато само да кротко пристану да се помире са претрпљеном штетом, већ да се потруде да у будуће и веома активно служе америчким интересима.
Да је тако, да нам се ништа друго не нуди осим могућности да не добијамо више батине (и то сада када су они који су нас тукли и овако ослабили и заузети су на другим меридијанима па им није до нас) на основу извињења за то што смо раније добијене ударце као сами „изазвали“, види се по томе што се у Извештају истиче посвећеног Вашингтона територијалном интегритету БиХ, изградњи (илегалних) косовских оружаних снага, нормализацији односа између Београда и Приштине на начин који води нашем признању онога што водеће НАТО силе сматрају независним Косовом. Ништа нама у прилог, већ се тражи наше аминовање заокруживања стања створеног на нашу штету.
Све у свему – у питању је уистину суманута комбинаторика. Срби би са радошћу требало да прихвате зло које нам је Америка са својим савезницима учинила, те да се уврсте у њену проређену фалангу против оних који нам ништа лоше нису учинили а више или мање подржавају наше легитимне националне тежње, како би бранили балкански НАТО поредак. А тако треба да поступимо, пошто смо се храбро опирали злу када је оно било најјаче, сада када је већ извесно да евроатлантске силе губе економску па и војнополитичку доминацију у глобалним оквирима, а и међусобно су све несложније, па више докраја није ни јасно шта је то њихов блок.
У таквим околностима Србима се дрско нуди да једном ногом ускоче у неки периферни амерички бродић, другом у трећеразредни ЕУ чамац за спасавање, а да се рукама ухвате за НАТО зарђали разарач. Тако бисмо се правили да нешто радимо, а заправо бисмо себе довели у положај да пре или касније ритуално будемо рашчеречени тј. својевољно принети као жртва ради спашавања неког елемента оштећене евроатлантске тријаде или ње у целини.
Уместо да сада када се свет мења на штету САД, ЕУ и НАТО, што више јачамо везе са Кином и Русијом и другим незападним факторима, наравно избегавајући директну конфронтацију са Западом (ако не буде баш ђоном ишао на нас), нама се, као да смо луди, предлаже као гест „добре воље“да оно што је од нас остало принесемо на олтар евроатлантског геополитичког сатанизма. С друге стране, Вучић индиректно (преко својих фејк експерата и још баналнијих пропагандиста друге врсте) шаље сигнале да је на то спреман ако добије лично задовољење.
Шта је брига убицу српских интереса на Косову и Метохији што ће и остатак српског народа увући у крајње ризичну игру руског рулета, где ми реално можемо још горе да настрадамо да би Америка нешто добила, ако Алек Безочни нешто са својим кланом може да ућари; и шта је брига вулгарно неоколонијално оријентисану Белу кућу за то шта ће бити са Србима и колико ће их газити политичка мафија која је узурпирала нашу државу, ако она квислиншки служи САД?
Немојте да вас завара то што Вучић сада наглашава кинески вектор наше спољне политике и хвали се орденом који је добио од Си Ђинпинга. То је само подизање улога како би од Американаца у целини добио све оно што му лично треба (а њима је тешко, не из моралних већ правних разлога, да гарантују велики црни капитал, вероватно тек са невешто сакривеним везама са нарко картелима, па отежу финализацију скривеног дела великог (гео)политичког аранжмана).
О томе шта се кува иза леђа јавности, много више од заклињања у Кину и војнополитичку неутралност врховног лажова Србије, говори то што је баш у време када се појавио Извештај а његове слуге га величају, у интервју за један амерички медиј он усхићено ускликнуо – да је Трамп у Србији „много популарнији од било ког другог лидера САД јер је прагматичан и рационалан“ (што је, када се ради о његовом рејтингу у Србији, било тачно пре, али од када је показао у вези са Косовом своје прво лице и започео рат у Персијском заливу, више не стоји). Али и то што је Трамп на својој друштвеној мрежи Трут соушал (Трутх Социал) поделио речи овдашњег картел мајстора око чијег легализованог вазалног статуса се сада преговара.
Што би рекли практични Латини: „Паметном доста“. А ваљда нисмо глуп народ да наседнемо на превару и извинимо се Ђури илити Џорџу што нас је тукао а да при томе ми ништа и не добијемо заузврат, већ да, како би ствари биље још горе, Вучић купи прилику да нам у сарадњи са Доналдом и његовим наследницима до краја одере кожу. Ни код ретардираног малог Перице не би прошло то да је тако нешто по нацију спасоносни компромис!
Извор: Магазин Таблоид
