Прочитај ми чланакМеђу власницима македонске фирме за медицински канабис Alphapharm, у чијим је просторијама у Скопљу заплењено око девет тона марихуане, налазе се и држављани Србије повезани са фирмама из Крушевца, у чијој је околини раније заплењено пет тона. БИРН је идентификовао и другу македонску компанију за узгој канабиса, Green Life, чији су власници такође држављани Србије, међу њима и Александар Мијајловић, кога Тужилаштво означава као организатора криминалне групе повезане са овом запленом.
Заплена рекордних пет тона канабиса код Крушевца, у фирми повезаној са функционером СНС-а Радетом Спасојевићем, покренула је истрагу о могућој прекограничној мрежи трговине марихуаном, отворила питања о пословним везама српских и македонских канабис-компанија и изазвала ланчану реакцију у Северној Македонији, пише БИРН.
Македонски МУП током викенда саопштио је да спроводи опсежну акцију у којој је, осим више од 40 тона марихуане, заплењено и канабисово уље и биомаса у више компанија у Скопљу и источном региону земље.
У међувремену, док српско Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) тврди да марихуана заплењена код Крушевца потиче из Северне Македоније, а македонска полиција наставља акције заплене, тамошњи премијер Христијан Мицкоски је 8. фебруара на конференцији за новинаре изјавио да за сада нема никаквих информација да марихуана пронађена у Србији уопште потиче из Македоније.
Иако македонске институције засад ћуте о идентитету компанија, према локацији на којој је претрес извршен у Скопљу, може се закључити да је реч о фирми Alphapharm у којој је сувласник Иван Драгнић, један од ухапшених у акцији заплене пет тона марихуане код Крушевца и кога српско Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) терети да је имао кључну улогу у организацији транспорта марихуане из Македоније ка Србији. Ту је полиција запленила девет тона марихуане и више од 1.300 бочица канабисовог уља.
Због утврђених неправилности и неслагања у евиденцији, затечене залихе одузете су од скопског предузећа, док тужилаштво за организовани криминал и корупцију испитује могућу повезаност са запленама у Србији, наводи македонски МУП.
Истраживање БИРН Србија и БИРН Македонија показује да се иза овог случаја назире шира мрежа пословних и власничких веза између фирми регистрованих за узгој медицинског канабиса у Северној Македонији и бројних држављана Србије, и то углавном из Крушевца.
БИРН је утврдио и да се име Александра Мијајловића, који је у бекству, а кога српски ТОК означава као организатора групе, појављује у власничким везама друге македонске канабис-компаније, Green Life из Валандова, и то преко крушевачке фирме Bio Naturals.
Отвара се питање да ли су легални токови узгоја канабиса у Северној Македонији, коришћени као параван за илегално тржиште, као и да ли је такве операције могуће спроводити без прећутне или активне подршке делова власти у обе државе.
Министар одбране Србије Братислав Гашић, за кога се тврди да има блиске везе са ухапшеним чланом СНС-а Радетом Спасојевићем, огласио се након заплене у Коњуху саопштењем у којем је навео да „у Србији нема заштићених“.
Истрага: од Alphapharma из Скопља до Коњуха и Београда
Српско Тужилаштво за организовани криминал истрагу води против Александра Мијајловића, означеног као организатора групе, који је у бекству, као и против Ивана Драгнића, Небојше и Радета Спасојевића и Уроша Младеновског. Тужилаштво сумња да је дрога заплењена крај Крушевца, набављана у Северној Македонији и превожена у Србију, а да је Иван Драгнић имао кључну улогу у преузимању марихуане и организацији транспорта. Посебно се истиче да је Драгнић сувласник македонске фирме Alphapharm из Скопља, регистроване за производњу медицинског канабиса.
БИРН је имао увид у наредбу о спровођењу истраге, којом се њих петорица сумњиче да су током јануара организовали ланац набавке, складиштења и дистрибуције марихуане. Према тој наредби, Александар Мијајловић (раније презиме Вулићевић), као организатор криминалне групе, задужио је Ивана Драгнића да обезбеди марихуану у Северној Македонији. Драгнић је потом организовао транспорт теретним возилима до Крушевца, где је дрога складиштена у објектима у селу Коњух код Крушевца, у власништву оца и сина – Радета и Небојше Спасојевића.
Из тих магацина марихуану је даље преузимао Урош Младеновски, који је сопственим возилом превозио дрогу ка Београду ради даље продаје. Тужилаштво наводи да је Младеновски 24. јануара 2026. године од Небојше Спасојевића преузео нешто више од 97 килограма марихуане и превезао је и држао на једној адреси на Новом Београду. Због тог случаја, против њега је већ покренут посебан поступак и он се налази у притвору. Пет дана касније, 29. јануара, полиција је у Коњуху пронашла преосталих више од 4.900 килограма марихуане. Укупно је, према вештачењу, заплењено више од пет тона канабиса са садржајем ТХЦ-а већим од законом дозвољених 0,3 одсто.
Током претреса објеката у Коњуху, пронађене су хиљаде пакета марихуане упаковане у картонске кутије, опрема за паковање, укључујући вакуум машине, као и новац у износу од 3,5 милиона динара. Заплењено је и оружје: аутоматске пушке без видљивих серијских бројева, муниција и ручни бацач „зоља“ са ознаком РБР 64мм М80.
Раде Спасојевић је, према подацима из привредног регистара (АПР), власник фирме Флораком из Коњуха крај Крушевца. Медији су извештавали да је члан Српске напредне странке и да је током локалне изборне кампање 2023. године учествовао у промотивним активностима те партије, као и да је близак министру одбране и Крушевљанину Братиславу Гашићу.
Име Братислава Гашића не помиње се први пут у вези са случајевима марихуане. Сведочећи на суђењу у предмету Јовањица 2023. године, инспектор београдске полиције Душан Митић је изјавио да је његова намера и намера његових колега била хапшење тадашњег директора БИА – Гашића и Мирка Шкера, тада првог човека београдског центра БИА, јер су докази показивали блиске контакте првоокривљеног Предрага Колувије са високопозиционираним члановима безбедносног сектора, међу којима је био и Гашић.
Тужилаштво за организовани криминал истиче да прикупљени докази у случају заплене пет тона марихуане у Коњуху указују на међународни карактер случаја, пре свега због набавке дроге у Северној Македонији. У наставку поступка биће саслушани осумњичени и сведоци и спроведене друге доказне радње ради утврђивања свих околности и евентуалне кривичне одговорности, наводи ТОК.
Српски власници и њихове везе са македонским Alphapharm и Green Life-ом
Док истрага у Србији траје, БИРН Србија и БИРН Македонија анализирали су пословне везе које воде ка Северној Македонији. Према подацима БИРН-а, фирма Alphapharm основана је крајем јула 2023. године у Скопљу. Међу оснивачима су били и поменути Иван Драгнић, затим, Предраг Брковић, Јована Мијајловић, Александар Милошевић, сви из Крушевца, и Роберт Живковић, Драган Крстев и Даниел Савасци, који је аустријски држављанин.
Одређене власничке промене су временски индикативне: Александар Милошевић излази из власништва 16. децембар 2026. Његов Линкедин профил на ком се наводи да је део Alphapharmа, избрисан је, али је БИРН сачувао принтскрин странице.
Аустријски држављанин Даниел Савасци (1986.) изашао је из власништва 27. јануара 2026, два дана пре него што је у Србији спроведена акција заплене пет тона марихуане. Драган Крстев је фирму напустио раније – 26.јуна 2024.
Вреди поменути и податак да од 23. јануара 2025. године долази до наглог повећања удела свих власника у фирми Alphapharm. Први пут удео повећавају за 193.000 евра, а затим у јуну 2025. године за додатних 336.050 евра, чиме долазе до укупног оснивачког улога од 529.050 евра.
Тренутни власници су Брковић, Драгнић, Живковић и Јована Мијајловић, с тим да према регистру стварних власника око 73 одсто припада Јовани Мијајловић која је, према подацима БИРН-а, Крушевљанка, рођена новембра 1986. године.
Истраживање БИРН-а указало је на повезаност скопске фирме Alphapharm са још једном македонском компанијом регистрованом за узгој канабиса у медицинске сврхе – фирмом Green Life из Валандова. Ове две фирме повезују две особе – једна која је бивши сувласник Alphapharm и друга која се помиње у истрази српског Тужилаштва за организовани криминал (ТОК). Сувласник Green Life-а данас је, преко фирме Bio Naturals из Крушевца – Александар Мијајловић, кога српско Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) означава као организатора групе повезане са кријумчарењем пет тона марихуане складиштене код Крушевца. Македонски држављанин Драган Крстев, биши сувласник Alphapharmа, био је директор фирме Green life од јануара 2022. до августа 2023. године.
Green life послује од 2018. године, а кроз године су њени власници биле фирме из Србије, углавном из Крушевца – Расина Инвест Крушевац, Иван Промет и од 2022. године Bio Naturals DOO такође из Крушевца, чији је сувласник, осим Александра Мијајловића, осумњиченог у случају заплене пет тона марихуане у Коњуху, и извесни Огњен Николић.
На Мијајловићево име у катастру нема уписаних некретнина у Србији.
Актуелни власник македонског Green life – Bio Naturals DOO из Крушевца, регистрован је за управљање економским субјектима.
Иван Драгнић, који је 29. јануара ухапшен у акцији заплене пет тона марихуане и који је сувласник македонске фирме Alphapharm, у Србији је раније био сувласник фирме Ceramica Bellezza DOO Крушевац (2018–2020, данас у ликвидацији), регистроване за трговину грађевинским материјалом. Драгнић у Србији нема евидентиране некретнине. Према сазнањима БИРН-а, он и Јована Мијајловић, такође сувласница Alphapharma, имају пријављено пребивалиште на истој адреси у Крушевцу. Она нема фирме регистроване у Србији.
Фирме у Србији имају још неки актуелни сувласници Alphapharma. Предраг Брковић има предузетничку радњу БДР Електро из Крушевца (електро-инсталације, привремени прекид). Учествовао је на тендерима и води удружење „Проширимо видике“ које је добијало мање локалне грантове. Има кућу и мању парцелу у Крушевцу.
Везе аустријског држављанина Даниела Савасција, који је изашао из власништва скопског Alphapharm два дана пре полицијске акције у Коњуху у Србији, према истраживању БИРН-а такође воде ка Крушевцу.
Савасци је годинама присутан у сектору трговине племенитим металима, драгим камењем и накитом, односно у пословима трговине златом и дијамантима. Активан је и као фудбалер аматерског клуба 1.СЦ Калксбург/Родаун у Аустрији, у којем игра од јуна 2024.
Као једна од његових адреса у аустријским регистрима наводи се и Helene-Lieser-Platz, која се појављује и у документима повезаним са његовим ангажманом у Северној Македонији. На истој адреси налази се фирма KLG Hauptstraße 83 Projekt GmbH чији заступник од лета 2025. године је Адриана Савасци, која је раније носила презиме Тодоровић.
У септембру 2025. као нови сувласник у ту аустријску фирму улази SJK&CO.WOHNBAU DOO из Крушевца. Према подацима из српског АПР-а, власница те фирме је Јелена Вулићевић. Исто презиме раније је имао Александар Мијајловић, кога српски ТОК у наредби о спровођењу истраге означава као организатора криминалне групе у вези са запленом пет тона марихуане. SJK&CO.WOHNBAU DOO регистрован је у августу прошле године за делатност изградње стамбених и нестамбених објеката.
На адреси те фирме у улици Анте Чолака у Крушевцу, у катастру су евидентирана два стана и једна гаража у власништву Јелене Вулићевић. Сама фирма је регистрована на четворособан стан од 97 квадратних метара. На све три непокретности, по наредби Тужилаштва за организовани криминал од 6. фебруара, у катастар је уписана забрана отуђења, што потврђује везе описане у овом тексту.
Роберт Живковић нема фирме у Србији, али у местима око Пирота, према подацима из катастра, поседује 76 непокретности, од чега је седам објеката, остало су парцеле.
Осумњичени Урош Младеновски, који је према наводима ТОК-а, био задужен за продају марихуане, према подацима из АПР-а, власник је фирме “Другара два” са седиштем на Новом Београду, регистроване у мају 2023. године за делатност ресторана, а убрзо након његовог хапшења, објављено је и обавештење о покретању поступка принудне ликвидације те фирме. У катастру на своје име, нема непокретности.
Полицијске акције у Скопљу и Струмици: Највећа заплена марихуане у Северној Македонији
Иако је извршена велика заплена канабиса, ухапшених у Северној Македонији, званични органи, за сада, не објављују да је било ко ухапшен.
Званичних информација о истрази заплене марихуане код наших суседа је врло мало, а незваничне које стижу до јавности, претежно су део политичког сукоба између актуелне власти и опозиције. Поред саопштења надлежних о рекордним запленама дроге, дебата у јавности окренула се ка оптужбама и контроптужбама између актуелних и бивших политичких лидера.
Премијер Христијан Мицкоски и власт предвођена ВМРО‑ДПМНЕ истичу да су досадашње заплене део велике акције против организованог криминала и нелегаланог промета марихуане који се мора истражити, укључујући и могуће пропусте из претходних година. Оптужбе су упућене на рачун бившег премијера Зорана Заева и лидера Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ). Македонски медији писали су да су заплене 40 тона марихуане у разним деловима земље, повезане са компанијама које имају родбинске или пословне везе са особама блиским странци Заева и његовој породици. Неки локални портали наводе и да су заплењени канабис и компаније из источног дела земље повезани са братом бившег премијера, усмеравајући одговорност на претходну власт.
СДСМ је узвратио саопштењем, оптужујући власт да тиме покушава да скрене пажњу са истраге о томе на који начин је пет тона марихуане прешло границу са Србијом, док истовремено избегава да одговори на суштинско питање – како актуелни режим, који је на власти годинама, спроводи контролу и примену закона. Заев је демантовао и рекао да је „безобразна лаж да је на било који начин повезан са случајевима у вези са запленом канабиса, који су ових дана презентовани јавности“. Он је тражио извињење од ВМРО-а, а уколико то не учине, најавио је тужбу за клевету и увреду.
Не само да су се међусобне оптужбе власти и опозиције око одговорности за узгој канабиса и заплене 40 тона наставиле, већ је премијер Христијан Мицкоски у недељу, 8. фебруара, на конференцији за новинаре негирао да је марихуана заплењена у Србији потекла из Северне Македоније. Мицкоски је рекао да нема информације да дрога пронађена у Србији потиче из Македоније и позвао новинарку да, уколико има таква сазнања, о томе сведочи пред Тужилаштвом. „Одакле информација да је из државе изашло пет тона марихуане, одакле знате да потичу одавде? Треба да дођете да дате исказ, јер ја не знам, а мислим да ни МУП не зна. Ви више верујете влади суседне државе, него нашој влади“, рекао је Мицкоски, апелујући на опрез док, како је навео, траје највећа акција у борби против дроге у земљи. Истовремено је навео да је до сада заплењено 40 тона, али да не искључује могућност да до краја акције, та цифра достигне и 100 тона, док је за неправилности и незаконито пословање дела фирми са лиценцом за медицински канабис, поново оптужио структуре блиске бившој власти и странци Зорана Заева.
Ни у Србији нема много више информација о томе на који начин су осумњичени повезани са фирмама у Северној Македонији, и како је марихуана прешла границу, нити да ли су у цео случај били умешани поједини државни органи или политичари. Једина додатна информација, која је прошла испод радара јавности, односи се на изјаву главног тужиоца ТОК-а, Младена Ненадића, изговорену недавно на трибини на Правном факултету у Београду. Ненадић је рекао да заплена од пет тона „долази из земље у којој је познато ко има фирму“, и подсетио да постоји предмет из 2019. године у којем се такође помиње иста држава и марихуана. Како је навео, „када се повежу неки подаци, ко зна шта све може да испадне“.
Ненадић није прецизирао на шта је тачно мислио, али подаци које је изнео упућују на предмет Јовањица из 2019. године, када је заплењено 66.000 биљака психоактивног канабиса (сканка), које су, према оптужници, биле намењене извозу у Северну Македонију. Како је БИРН раније истраживао, у тој земљи, првоокривљени Предраг Колувија поседовао је неколико фирми у којима је имао власништво или сувласништво.
Према до сада доступним подацима, те везе није могуће потврдити, као ни евентуалне везе са политичким структурама, осим индиције о којој су медији већ извештавали: заплена се догодила у објекту Радета Спасојевића, члана СНС-а, који је, према наводима медија, близак министру одбране, Крушевљанину Братиславу Гашићу.
Према формалној надлежности, македонска царина је одговорна за проверу и контролу робе која излази из земље, укључујући потврду документације и дозвола за транспорт. За канабис, свака пошиљка мора бити прописно регистрована и одобрена од надлежног регулаторног тела, попут Министарства здравља. Царина Републике Србије је, с друге стране, одговорна за контролу робе која улази у земљу, проверу пратеће документације и идентификацију сваке сумњиве или илегалне супстанце, уз обавезу да обавести полицију и тужилаштво у случају нелегалног терета.
Другим речима, одговорност за проверу у фази излаза из Македоније лежи на македонским органима, док српски органи сносе одговорност за улазну контролу и активирање надлежних институција по откривању илегалног терета. Истраге обе стране сада имају задатак да расветле како је толика количина марихуане могла да прође све надзорне и контролне механизме.
