YОУТУБЕ ЦХАПТЕРС:

00:00 – Увод: Дејан Петар Златановић најављује ванредно укључење из редакције „Таблоида“
01:15 – Бркић о прогону, хапшењу, притвору и кампањама против њега
03:10 – Иван Бркић: рад у Белгији, долазак у Обреновац и догађај код аутомобила
06:15 – Ургентни центар, ВМА налази, кокаин, тешки метали и обдукција
15:05 – Тужилаштво, одбачена пријава, жалба и позив сведоцима да се јаве

---

Главни и одговорни уредник магазина „Таблоид“ Милован Бркић говорио је у ванредном укључењу за Јутјуб канал „Србин.инфо – канал Центар“ о смрти свог синовца Ивана Бркића, за коју тврди да није била природна.

У разговору са Дејаном Петром Златановићем, главним и одговорним уредником Србин.инфо, Бркић је навео да је Иван Бркић, младић од 23 године, преминуо после догађаја који се, према његовим речима, одиграо у Обреновцу, у близини стана у којем је боравио када је долазио да посети мајку.

Бркић тврди да је његов синовац радио са оцем Радованом у Белгији, на изградњи велике рафинерије нафте, и да је због природе посла свакодневно пролазио контроле на алкохол и наркотике. Према његовим речима, реч је била о послу који се обавља на великим висинама, због чега су концентрација, здравље и трезвеност били неопходни услови рада.

Због тога Бркић одбацује могућност да је Иван, како се наводи у делу медицинске документације, сам конзумирао кокаин. Он тврди да су околности под којима је младић пронађен, лечен, држан у коми и потом преминуо пуне противречности, пропуста и питања на која породица до данас није добила убедљив одговор.

„Иван је дошао да обиђе мајку, сутрадан је требало да се врати у Белгију“

Према Бркићевим речима, Иван Бркић је крајем септембра 2025. године дошао у Обреновац да обиђе мајку. Сутрадан је, како наводи Бркић, требало да се врати у Белгију, где је са оцем радио на изузетно сложеним пословима у нафтној индустрији.

Те вечери, како тврди Бркић, Иван је изашао да испрати друга, али се није вратио кући. Након извесног времена, његова мајка је, према Бркићевом исказу, обавештена да је он у веома тешком стању пребачен у Београд.

Бркић каже да су му се после јавног позива јавили поједини грађани из Обреновца. Они су, према његовим речима, тврдили да су видели како се код Ивановог аутомобила појављују тројица младића. Због положаја возила и врата, како наводи Бркић, сведоци нису могли јасно да виде шта се тачно догодило.

Наводно су, затим, приметили да је Ивану глава пала на волан и да дрхти. Позвани су хитна помоћ и полиција. Према Бркићевим речима, хитна помоћ је прва стигла и превезла га у здравствену установу, а потом је Иван пребачен у Ургентни центар у Београду.

Ургентни центар, реанимација и 28 дана коме

Бркић тврди да је Иван у Ургентном центру најпре реанимиран, а затим смештен на одељење где је, према његовим речима, лечење водио проф. др Небојша Антонијевић. Бркић наводи да је Иван 28 дана држан у коми, коју он назива „бенсединском комом“.

Према његовој тврдњи, Иван се једном приликом пробудио и тада су, како каже, „почели да му раде бубрези, срце и мозак“. Бркић тврди да су прегледи показивали да нема оштећења мозга, али да су посете биле забрањене или строго ограничене.

Он каже да је само Ивановом оцу било дозвољено да га посети, али да је, према Бркићевим речима, младић два сата пре очевог доласка стављан у кому. Бркић из тога изводи сумњу да је некоме било важно да Иван не проговори и не каже шта му се догодило.

Такве тврдње су изузетно тешке и морају бити предмет званичне истраге. Србин.инфо их преноси као Бркићеве наводе, уз јасну ограду да коначну оцену о начину лечења, узроку смрти и евентуалној одговорности могу дати само надлежни органи, судски вештаци и независна медицинска анализа.

Спорни налази: кокаин, тешки метали и питање како је рађена анализа

Једна од централних тачака Бркићеве изјаве односи се на лабораторијске налазе. Он тврди да је у отпусној листи наведено да је Ургентни центар телефоном обавештен са ВМА да је у Ивановој крви и мокраћи пронађен кокаин.

Бркић сматра да је тај поступак незаконит и нелогичан. Према његовим речима, лабораторијска анализа не може се свести на телефонско саопштавање једног налаза, нити би узорак требало слати са питањем „има ли кокаина“, већ ради целокупног токсиколошког утврђивања садржаја у крви и мокраћи.

Он наводи да је касније, уз помоћ једног стручњака, дошао до налаза који се, како каже, поклапа са оним што је достављено Клиничком центру. Према Бркићу, у крви и мокраћи Ивана Бркића наведени су стронцијум, жива, олово и кокаин, као и други лабораторијски параметри.

Бркић посебно истиче да је Иван, због посла у Белгији, редовно контролисан и да би употреба наркотика била неспојива са радом на великим висинама. Због тога тврди да налаз о кокаину не објашњава смрт, већ отвара још више питања.

Спорна тачка	Шта тврди Милован Бркић	Шта би истрага морала да утврди
Проналазак Ивана у Обреновцу	Сведоци су наводно видели тројицу младића код његовог возила	Ко је био поред аутомобила и шта се тачно догодило
Пребацивање у Ургентни центар	Иван је био у тешком стању, али је, тврди Бркић, могао бити спасен	Да ли је примењена одговарајућа медицинска терапија
Кокаин у налазу	Бркић тврди да је налаз сумњиво саопштен телефоном	Како је узорак узет, послат, анализиран и протумачен
Тешки метали	Бркић помиње стронцијум, живу и олово	Да ли су ти налази потврђени и какав је њихов значај
Крв на мајици	Породица је, према Бркићу, тражила анализу порекла крви	Да ли је крв Иванова и како је доспела на одећу
Обдукциони налаз	Бркић тврди да је закључак противречан и непотпун	Да ли је потребно ново или допунско вештачење

Обдукција и оставка директора Ургентног центра

Бркић је рекао да је његов брат, преко адвоката Стевана Дамњановића, тражио обдукцију. Према његовим речима, дежурна тужитељка Милена Божовић наложила је Институту за судску медицину да се обдукција изврши.

Он затим износи тврдњу да је, након обдукције, једна професорка из тима који је радио налаз позвала директора Ургентног центра проф. др Марка Ерцеговца и рекла да је налаз „ужасан“ и да је Иван „умро у великим мукама“.

Према Бркићевим речима, Ерцеговац је након тога поднео оставку и напустио Србију, односно отишао у Подгорицу. Он такође тврди да је претходно смењен руководилац пријемне службе Ургентног центра, због, како каже, врло лошег лечења и вођења третмана његовог синовца.

Ове наводе неопходно је проверити кроз званичну документацију: датум оставке, разлоге за њено подношење, евентуалне интерне извештаје Клиничког центра, као и комплетан обдукциони налаз. Без тога се не може тврдити да је оставка непосредно повезана са Ивановим случајем.

„Смрт је насилна, због конзумирања кокаина и компликација“

Посебно спорним Бркић сматра закључак обдукционог налаза. Он наводи да у њему стоји формулација да је смрт „насилна“, али да се као узрок помињу конзумирање кокаина и компликације.

Бркић тврди да је због тога породица ангажовала тројицу обдуцената, односно стручњака који су раније радили на ВМА. Према његовим речима, они су били „запрепашћени“ налазом и начином на који је изведен закључак.

Он сматра да се у предмету мора утврдити да ли је Иван сам унео кокаин, да ли му је нешто убризгано, да ли је био отрован, ко је био у непосредној близини возила, зашто су посете биле ограничене и зашто су поједине анализе трајале месецима.

Бркић тврди да је породица тражила и анализу крви са мајице која је враћена породици. Према његовим речима, мајица је била пуна крви, а он сумња да је Иван могао бити погођен или убоден неком врстом шприца. Наводи да није било прелома и да се мора утврдити порекло крви.

Тужилаштво и Наташа Павлица

Предмет је, према Бркићевим речима, дошао код тужитељке Наташе Павлице. Он тврди да она месецима није предузимала радње које је породица, преко адвоката, тражила. Према Бркићевој изјави, адвокат Стеван Дамњановић је више пута одлазио у тужилаштво, подносио поднеске и тражио да се утврди ко су лица која су била у контакту са Иваном уочи његовог повређивања.

Бркић тврди да је тражено и утврђивање присуства лица у близини Ивановог возила преко мобилних телефона, јер би се, како сматра, на основу базних станица и телефонских података могло утврдити ко је био на месту догађаја. Према Бркићевим речима, адвокат је касније обавештен да ће тужитељка тражити своје изузеће, али је затим сазнао да је она већ 5. или 6. маја одбацила кривичну пријаву против непознатих извршилаца.

Породица најављује жалбу

Бркић је навео да ће породица, преко адвоката, изјавити приговор Апелационом тужилаштву. Он очекује да надлежни органи ипак испитају случај и утврде шта се заиста догодило.

– Мој синовац заслужује да његова смрт буде истражена – рекао је Бркић, додајући да мора да бира речи, али да породица неће одустати од правне борбе.

Златановић је на крају разговора нагласио да сви који имају било какву информацију о случају Ивана Бркића могу да се јаве редакцији Србин.инфо или редакцији „Таблоида“. Такође је додао да сви који су прозвани у Бркићевој изјави имају право на деманти и одговор.

Србин.инфо се придружује позиву да се све околности провере институционално, документовано и без политичког притиска. Овде није реч о доношењу пресуде у медијима, већ о указивању на противречности које јавност има право да зна.

Бркић смрт синовца повезује са дугогодишњим притисцима

Бркић је у интервјуу смрт Ивана Бркића ставио у шири контекст притисака којима је, како тврди, годинама изложен због новинарског рада. Он је навео да је најмање десет пута против њега вођена кампања у којој је представљан као човек који позива на убиство Александра Вучића.

Према Бркићевим речима, тужилаштво је у ранијим случајевима читало спорне бројеве „Таблоида“ и није налазило основ за покретање кривичног поступка, односно није утврдило да у његовим текстовима постоје елементи који указују на организовање убиства председника Србије.

Он је подсетио да је 8. маја 2023. године ухапшен због оптужбе за позивање на насилно рушење уставног поретка. Каже да је у затвору и кућном притвору провео осам месеци и десет дана, док му та мера није укинута.

Бркић тврди да је Апелациони суд, преко већа којим је председавао судија Милимир Лукић, утврдио да у списима нема доказа који би оправдали наставак притвора. Он овај поступак види као покушај да се он физички и професионално сломи.

Хапшење, штрајк глађу и тврдње о тортури

Бркићев случај из 2023. године изазвао је пажњу дела јавности и новинарских организација. Након хапшења, против њега је вођен поступак због наводног позивања на насилну промену уставног уређења.

Током боравка у притвору Бркић је штрајковао глађу. Редакција „Таблоида“ и његови адвокати тврдили су да је здравствено угрожен и да је у Специјалној затворској болници изложен недопустивом поступању. Управа за извршење кривичних санкција те наводе је демантовала.

Бркић је у више јавних наступа тврдио да су га у притвору и болници држали у условима који су могли да угрозе његов живот. У једном ранијем тексту „Таблоида“ тврдио је и да је у Ургентном центру био везиван и изолован, што је описивао као покушај „смакнућа“.

Ове тврдње, као и у случају Ивана Бркића, морају се раздвојити од проверених чињеница. Јавно је потврђено да је Бркић био ухапшен, да је осуђен првостепено, да је штрајковао глађу и да су постојали јавни апели због његовог здравственог стања. Његове тврдње о покушајима убиства остају његови наводи и захтевају независну проверу.

Тужбе, извршења и удар на „Таблоид“

Део притисака на Бркића и „Таблоид“ односи се и на велики број судских поступака. У јавности су забележене бројне тужбе против Бркића и његовог листа, нарочито у вези са текстовима о људима блиским власти.

Главни уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић својевремено је навео да је Никола Петровић, кум Александра Вучића и некадашњи директор ЕМС-а, поднео десетине, можда и стотину тужби против Бркића и „Таблоида“. Дојчиновић је истовремено нагласио да, без обзира на спорне стандарде појединих текстова „Таблоида“, то не мења чињеницу да је Бркић био изложен злоупотреби правосуђа.

Један од поступака окончан је ослобађајућом пресудом у корист Бркића, када је суд утврдио да он као уредник не може бити одговоран за увреде у текстовима чији није био аутор. Ипак, дуготрајни судски поступци и извршења имали су озбиљне последице по рад редакције.

У јавности је раније објављено и да су извршитељи долазили у редакцију магазина „Таблоид“, због наплате по пресуди у корист Николе Петровића. За Бркића и његове сараднике, то је био део економског притиска на редакцију која је годинама објављивала текстове о корупцији и моћним људима.

Колеге, сарадници и породични круг

У својим ранијим текстовима и изјавама, Бркић је говорио и о смртима сарадника „Таблоида“. Помињао је графичког уредника Слободана Кресојевића Бобана, тврдећи да су околности његовог лечења и смрти спорне.

Наводио је и смрти других сарадника и пријатеља редакције, међу којима су Станислав Живков, Саша Сегедински и Стеван Живлак. У текстовима „Таблоида“ те смрти су представљане као део ширег осећаја да се круг људи око редакције смањује и да су притисци на редакцију вишегодишњи.

Смрт Ивана Бркића, међутим, у Бркићевом исказу има посебно место. Он је не представља као случајан породични трагични догађај, већ као, како тврди, напад на њега и његове ближње након што режим није успео да угаси „Таблоид“ ни његовим притварањем.

Врста притиска	Шта је јавно забележено или шта Бркић тврди	Статус
Хапшење 2023.	Бркић је ухапшен после протеста у Београду	Јавно потврђено
Судски поступак	Првостепено је осуђен, касније му је притвор замењен блажом мером	Јавно потврђено
Штрајк глађу	Редакција и адвокати тврдили су да му је здравље угрожено	Јавно потврђено, уз деманти управе
Тужбе	Навођене су бројне тужбе против Бркића и „Таблоида“	Јавно забележено
Извршења	Објављивано је да су извршитељи долазили у редакцију	Јавно забележено
Смрт Ивана Бркића	Бркић тврди да није природна, већ насилна	Није судски утврђено
Смрти сарадника	Бркић у ранијим текстовима помиње спорне околности	Захтева проверу

„Мој синовац заслужује да се истражи његова смрт“

Најважнија порука Бркићевог обраћања није позив на медијску пресуду, већ захтев да држава уради свој посао. Он тврди да су околности смрти Ивана Бркића толико противречне да не смеју бити затворене једном кратком формулацијом у обдукционом налазу.

Потребно је, како произлази из његове изјаве, утврдити ко је био у близини Ивановог возила у Обреновцу, ко је позвао хитну помоћ и полицију, шта су забележиле базне станице, какви су тачни токсиколошки налази, због чега је Иван држан у коми, ко је одлучивао о посети породице и да ли су предузете све мере лечења.

Потребно је утврдити и шта значи формулација да је смрт „насилна“, ако се истовремено као узрок наводе кокаин и компликације. Породица, према Бркићевим речима, има право на потпун и разумљив одговор, а не на бирократско затварање предмета.

Србин.инфо зато овај случај отвара као питање јавног интереса: да ли је смрт Ивана Бркића истражена темељно, непристрасно и у складу са законом. Коначну реч не смеју имати ни медији, ни политичари, ни породичне сумње, већ докази, вештачења и поступање надлежних органа.

Извор: Србин.инфо