Због тога је неупоредиво мање важно шта ће он одлучити поводом датума и врсте избора од тога да ли ће грађани Србије после њих имати институције у пепелу, потпуно срастање државе и организованог криминала, разуларену корупцију, државне плантаже дроге, тамна и хладна места попут „ћациленда“, медијски мрак, лешеве у забетонираном бурету или несметно „млевење“ људског меса све док су они који то чине лојални властима.
Један прилично озбиљан песник је сваком грађанину Србије који се не боји да користи мозак, још пре више од 20 година, у време једне друге, али авај такође погубне власти, поручио да нису кривци примитивци и психопате који су покупили маст, већ да криви смо ми – што смо их пустили.
одни, а он демократа… Уосталом, ако је он у Фекетићу, и држава је у Фекетићу.
За сада је једино извесно да председник већ дуже од годину дана избегава да испуни студентски захтев за расписивање ванредних парламентарних избора, упркос озбиљној побуни значајног дела друштва. Како их је за 12 година расписивао четири пута, па и само због тога да „провери подршку грађана“, не треба бити посебно бистар па исправно закључити да то овога пута не чини јер му истраживања јавног мњења – његова врховна политичка заповест – говоре да победа више није извесна.
Несумњиво је, такође, и да ће он, заједно са својим коруптивним пријатељима и лојалистима заклетим крвљу, грчевито бранити власт јер им обезбеђује не само добар живот већ и слободу.
Али, чак и таква претња по читаво друштво мање је важна од тога како ће се пред, током и после избора поставити студенти и опозиција. Вучић јесте, ма колико то изгледало нереално, поготову онима који су навучени на Пинк и остале Информере – политичка прошлост. Студенти, а можда и опозиција, бар њен некомпромитовани део, требало би да буду будућност.
Због тога је неупоредиво мање важно шта ће он одлучити поводом датума и врсте избора од тога да ли ће грађани Србије после њих имати институције у пепелу, потпуно срастање државе и организованог криминала, разуларену корупцију, државне плантаже дроге, тамна и хладна места попут „ћациленда“, медијски мрак, лешеве у забетонираном бурету или несметно „млевење“ људског меса све док су они који то чине лојални властима.
Један прилично озбиљан песник је сваком грађанину Србије који се не боји да користи мозак, још пре више од 20 година, у време једне друге, али авај такође погубне власти, поручио да нису кривци примитивци и психопате који су покупили маст, већ да криви смо ми – што смо их пустили.
Притом је бацио коску да ће дати оставку „за три – четири месеца, можда и раније“, и да, о боже драги, већ пакује 1.200 књига из Председништва које ће поклонити некој установи. Признао је, такође, нешто што сваки онај с почетка овог текста канда зна – да „сваког дана размишља“ и о сопственој кандидатури за премијера.
Не улазећи у то да ли је овакав вербални еквилибризам евентуално плод једног пренадраженог мозга, „оболелог“ од власти, и под изборном грозницом, он свакако потврђује да су по овом питању могуће најразличитије варијанте – председнички избори и реконструкција Владе, или самостални председнички, или спајање председничких и парламентарних, а можда и локалних избора.
Дакако, таква политикантска лицитација могла би се окончати и председниковом одлуком да уопште не буде ванредних, већ редовних избора – до касног пролећа 2027. године. У случају реконструкције Владе, коју би водио Вучић – а ко побогу други – парламентарни избори би могли, кажу стручњаци, да се помере и на септембар 2027.
Има процена да би он наводно био спреман и да „преда“ председничке изборе, јер су му неупоредиво мање важни од парламентарних, јер нема кандидата који би могао да победи оног студентског без великог изборног белаја, јер би пред Европом тако могао да „докаже“ да су овде избори слободни, а он демократа… Уосталом, ако је он у Фекетићу, и држава је у Фекетић
За сада је једино извесно да председник већ дуже од годину дана избегава да испуни студентски захтев за расписивање ванредних парламентарних избора, упркос озбиљној побуни значајног дела друштва. Како их је за 12 година расписивао четири пута, па и само због тога да „провери подршку грађана“, не треба бити посебно бистар па исправно закључити да то овога пута не чини јер му истраживања јавног мњења – његова врховна политичка заповест – говоре да победа више није извесна.
Несумњиво је, такође, и да ће он, заједно са својим коруптивним пријатељима и лојалистима заклетим крвљу, грчевито бранити власт јер им обезбеђује не само добар живот већ и слободу.
Али, чак и таква претња по читаво друштво мање је важна од тога како ће се пред, током и после избора поставити студенти и опозиција. Вучић јесте, ма колико то изгледало нереално, поготову онима који су навучени на Пинк и остале Информере – политичка прошлост. Студенти, а можда и опозиција, бар њен некомпромитовани део, требало би да буду будућност.
Аутор: Зорица Миладиновић
Извор: Данас
