Pročitaj mi članakPre skoro dva meseca predsednik je najavio mere kojima će pomoći najsiromašnijima, pa srednjoj klasi, kako u kom medijskom, uglavnom Instagram nastupu, od 1. septembra. Tajming je odličan, pošto u septembru, ko nije ranije, treba kupiti ogrev, spremiti zimnicu obuti i odenuti decu za školu.
Председник их је назвао чудесним мерама. Невиђеним мерама. Оне ће допринети бољем животу милиона грађана.
Председник се потрудио да представи мере „иако је то нешто што је најкомпликованије“. Користио је и паметну таблу.
Као што до сада вероватно сви знамо, ради се о ограничавању маржи трговцима за 23 категорије производа, нешто што су Мађари и Румуни урадили још пре две, три године. Код њих се ограничење није показало, пошто Румунија има највећу инфлацију у ЕУ, а Мађарска је на четвртом месту.
С позитивне стране, биће ограничени и рабати и што је још важније, велепродајне марже.
Претходне две године у исто време имали смо акције смањења цена основних животних намирница. Ефекат је био минималан, иако су такође представљане као револуција.
Затим, биће смањене каматне стопе за људе са платама до 100.000 динара и пензионере. Банке су иначе последње три године обориле све рекорде у профитабилности. Прошле године је 20 банака имало нето добит 1,5 милијарду евра. У првих шест месеци ове године на путу су да понове резултат.
Иначе, циљ ограничења маржи је зауздавања инфлације, а смањење камата на кредите иде у смеру повећавања потрошње и инфлације.
Имамо и попуст од пет одсто на струју за пензионере са пензијама до 28.000 динара. Иначе, струја би требало да поскупи најмање седам одсто од октобра. Продаваће метар дрва за 2.500 динара најсиромашнијима.
Ограничење маржи је орочено на шест месеци, кредити на 12 месеци.
Једине две праве дугорочне, системске мере су на дугачком штапу. Промена закона о извршењу да не може да се породици одузме једини стан, али је то ограничено на 60 квадрата!? Додуше то отвара многа правна питања, попут, која банка ће дати стамбени кредит ако не може да наплати хипотеку.
Друга мера је закон о спречавању непоштене трговачке праксе, нешто што рецимо Хрватска већ има. Закон је најављен до краја године, али отом потом.
На плус страни, власт је препознала да људи све теже живе и да им цене једу примања. Препознали су и да нису само трговци криви за зидање цена, него и дистрибутери, а негде и произвођачи.
Виде и да ће поскупљење струје, а ту се рачуна и смањење границе за црвену зону, још додатно завући руку у џеп обичног човека. Помоћи ће неким људима који су задужени по зеленашким каматама.
Али ефекат мера на целу економију је крајње упитан, јер да стварно нешто значе коштале би државу много више. Осим тога и врапцима на грани је јасно да су оне само инструмент предизборне кампање.
