Pročitaj mi članak

„Afera Telekom-nekažnjena korupcija u postupku privatizacije Crnogorskog Telekoma“

0

„Imamo najbolju vladu koju novac može da kupi.“ (Mark Tven, 1835-1910, američki pisac i humorista) „Korupcija je gora od prostitucije. Prostitucija ugrožava moral pojedinca, dok korupcija ugrožava moral cijele države. (Karl Kraus, 1874-1936, austrijski pisac, satiričar i novinar) „Ljudi koji biraju korumpirane političare…nijesu njuhove žrtve, već saučesnici.“ (Džordž Orvel, 1903-1950, engleski pisac)

Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) поднијела је, у марту
2019.године, кривичну пријаву у којој се наводи да су Мило и Ана
Ђукановић (тада Коларевић), у сарадњи са више домаћих и страних
лица омогућили Mađar Telekomu (МТ) да под повољним условима откупи
двије трећине акција Telekoma Crne Gore (TCG) (од 2005.године,
Crnogorski Telekom), што је био предуслов за преузимање већинског
власништва над компанијом. МТ је кћерка њемачког Dojč Telekoma (DT).

У кривичној пријави, Ђукановићи се терете да су „кроз организовање
криминалне групе, користећи привредне и пословне структуре
Crnogorskog Telekoma, омогућили Mađar Telekomu да по повољнијим
условима купи акције мањинских акционара и тако дође у посјед двије
трећине акција Telekoma Crne Gore, а то је био услов за куповину
државног пакета акција компаније…Затим су сачињавали лажне –
симуловане уговоре преко којих је пријављеном Милу Ђукановићу и
другим за сад неидентификованим лицима исплаћен мито у износу од 7,4
милиона еура, које су стекли, држали и користили са знањем у тренутку
пријема да новац потиче од кривичног дјела, истовремено лажно
приказујући чињенице о природи тог новца који је исплаћен као мито и
лажно приказујући да се ради о новцу исплаћеном за извршене услуге“.
Влада Црне Горе је, у марту 2005.године, продала државни пакет акција
(у TCG-у) МТ-у за 114 милиона евра, од чега су три милиона издвојена за
откуп акција мањинских акционара.

Према MANS-у, Ђукановићи и остали су, уз помоћ пословних структура и
утицаја на извршну власт, омогућили МТ-у да купи акције мањинских
акционара TCG-a под повољнијим условима, мимо тендерских правила.
Тиме су омогућили да МТ преузме двије трећине СТ-а, што је био кључни
услов за куповину државног пакета акција у ТCG-у (акције Владе +
Завода за запошљавање).

У пријави је наведено да је услов за куповину TCG-a од стране МТ-а био
да се МТ-у омогући куповина двије трећине акција, што је било супротно
условима прописаним тендером.

„…Тендерска комисија је у извјештају дала коментар да су у питању
материјалне измјене такве природе које, осим продавца и предмета
купопродаје, представљају потпуно нови уговорни однос у коме је
позиција продавца (TCG-a), због његове повећане одговорности, с једне
стране, и овлашћења купца (МТ-а) на обештећење, с друге стране,
изразито неповољна…У циљу реализације услова које је поставио МТ,
12. јануара 2005.године, у Подгорици одржан је састанак ком су
присуствовали пријављени и друга лица…Након састанка (Олег)
Обрадовић је договорио са (Милом) Ђукановићем и другим НН лицима
из Владе да Влада плати мањинским акционарима Crnogorskog Telekoma
0,3 еура по акцији.“, пише у пријави.

Оваква одлука је незаконита, јер је Влада новцем грађана, односно
новцем из буџета, који је био планиран за друге сврхе, субвенционисала
(привилеговала) МТ, као купца акција?! Како средства за такву намјену
нијесу била планирана Законом о буџету за 2005.године, то је оваквој,
евентуалној, владиној одлуци морало претходити скупштинско усвајање
ребаланса буџета.

И поред тога, мањински власници су остали закинути. МТ је куповао
акције мањинских акционара TCG-a по цијени од 2,2 евра по акцији. Уз
субвенцију Владе од 0,3 евра по акцији добили су 2,5 евра по акцији.
Aли, то је било далеко мање од 4,7 евра по акцији, колико је МТ платио
за државни пакет акција TCG-a.

На тај начин, извршена је дискриминација мањинских акционара, што је
противно члану 8 став 1 Устава Црне Горе:

„Забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација, по било
ком основу.“

Надаље, и Закон о забрани дискриминације, у члану 2 (Забрана
дискриминације), између осталог, прописује:

„Дискриминација је свако правно или фактичко прављење разлике или
неједнако поступање…према једном лицу у односу на друга лица…које
се заснива на припадности групи (у конкретном случају, групи
мањинских акционара)…“

У пријави је наведено и да је, ради исплате мита, MT закључио два
симулована (лажна) уговора, а ТCG је закључио још два таква уговора,
са трећим правним лицима, тобоже, о пружању консултантских услуга,
преко којих су Мило Ђукановић и други примили мито од 7,4 милиона
евра.

Дио новца (мита), у вриједности од 580.000 евра исплаћен је преко Ане
Ђукановић и то на основу антидатираног уговора (са лажним ранијим
датумом), како би се прикрила природа трансакције.

„Oвај уговор је у име МТ-а потписао пријављени (члан Одбора
директора TCG-a из МТ-а) Томаш Морваи и исти је антидатирао…како
би омогућио исплату износа од 580.000 еура пријављеној Ани
Ђукановић за услуге које она није пружила“, стоји у кривичној пријави.
МТ је 2011.године платио казну од 95 милиона долара за поравнање са
америчком Комисијом за хартије од вриједности и берзу (Securities and
Exchange Commission-SEC), због оптужби те Комисије да је мађарска
компанија подмитила званичнике у Сјеверној Македонији и Црној Гори,
како би искључила конкуренцију у поступку приватизације тамошњих
телекомуникационих компанија.

У тужби SEC-a, из марта 2014. године, наведено је да је DT преко МТ,
исплатио вишемилионски мито црногорским званичницима, односно да
су тројица директора МТ-а, од којих су двојица били чланови Одбора
директора TCG-а, након приватизације 2005.године, подмитили више
представника црногорске Владе, као и „сестру највишег владиног
функционера која се бави адвокатуром“.

МТ је, у поступку пред правосудним органима САД (који су надлежни зато
што се акције МТ-а котирају на Њујоршкој берзи, од 1997.године) признао
и прихватио одговорност за поступање својих званичника, укључујући и
одговорност за потписивање симулованих уговора (један је потписан са
компанијом Sigma, из Подгорице).

И амбасада САД у Црној Гори, у марту 2014.године, позвала је
црногорске власти „да спроведу потпуну истрагу и приведу правди све
који су криви у овом случају“. Из амбасаде је саопштено да је SEC
прикупила доказе о подмићивању, односно да су тројица руководилаца
одобрила да МТ са 7,35 милиона евра подмити владине званичнике у
Црној Гори како би олакшали МТ-у да стекне власништво над ТCG-oм.
Наредне, 2015.године, године црногорско тужилаштво је, о томе, добило
документацију из САД.

Специјална државна тужитељка Ана Перовић – Војиновић донијела је
решење, крајем јула ове године, о одбацивању кривичне пријаве против
тадашњег премијера Мила Ђукановића, његове сестре и више других
лица које је MANS осумњичио за злоупотребу службеног положаја,
примање мита и формирање криминалне организације, у поступку
приватизације TCG-a. У решењу (без образложења) наведено је само да
се пријава одбацује због (апсолутне) застарелости кривичног гоњења.
Поред Мила Ђукановића, поступак је обустављен и против некадашњег
представника TCG-а Олега Обрадовића, сувласника „Eurofond“-a
Веселина Баровића, Дамјана Хосте, из предузећа Monte Adria и
Томаша Морваија.

MANS се обратио Врховном државном тужиоцу са захтјевом да
преиспита одлуку специјалне државне тужитељке о одбацивању
кривичне пријаве, у коме је наведено да „тужилац је тражио начин да
ослободи пријављене од кривичног прогона“, те да је донијето „решење
без образложења и навођења које су процесне радње предузете.“

Решење специјалне државне тужитељке је незаконито, јер је прекршила
императивну обавезу на доношење образложеног решења, из члана 271
(Одбацивање и допуна кривичне пријаве) Законика о кривичном поступку
(ЗКП):

„Државни тужилац ће образложеним решењем одбацити пријаву…“

Значи, у решењу о одбацивању кривичне пријаве мора се навести шта је
урађено поводом провјере навода пријаве, те које су процесне мјере и
радње предузете против пријављених.

Поступајући тужилац је у поступку извиђаја (поступка по кривичној
пријави) овлашћен и дужан да предузима процесне мјере и радње ради
провјере навода пријаве и може, између осталог, наложити полицији
предузимање одређених мјера и радњи и/или прикупљање обавјештења;
прикупљати обавјештења од грађана, других органа или организација;
саслушати подносиоца пријаве, пријављене (осумњичене) и грађане у
својству свједока…Код одлучивања о кривичној пријави надлежни
тужилац може затражити од стручних лица да му дају „потребна
објашњења“.

Такође, тужилац је дужан да подносиоца пријаве обавијести и о
разлозима (не)прихватања правне квалификације кривичних дјела из
пријаве. Ово, иако тужилац није везан правним квалификацијама из
пријаве.

Поступајући тужиоци у Специјалном државном тужилаштву (СДТ)
прекршили су и члан 256а (Рок за поступање по пријави) ЗКП-а, по коме
„Руководилац државног тужилаштва или државни тужилац коме је
предмет додијељен у рад дужан је да донесе одлуку, најкасније у року од
три мјесеца од дана пријема предмета“. Тај рок се може продужити
најдуже мјесец дана. Изузетно, у сложеним предметима, рок за
доношење одлуке је (најкасније) шест мјесеци.

Члан 256а се морао примијенити, јер је прописан Законом о измјенама и
допунама Законика о кривичном поступку („Службени лист ЦГ“, број
35/2015, од 7.јула 2015.године.

Као што је већ речено, пријава је поднијета због кривичних дјела
Злоупотребе службеног положаја, Примања мита и Формирања
криминалне организације.

Кривично дјело Злоупотреба службеног положаја је прописано чланом
416 Кривичног законика (КЗ) („Службени лист РЦГ“ бр. 70/2003, од
25.12.2003.године):

„(1) Службено лице које у намјери да себи или другом прибави корист
или другом нанесе штету, искористи свој службени положај или
овлашћење, прекорачи границе свог службеног овлашћења или не
изврши службену дужност, казниће се затвором до три године…

(4) Ако вриједност прибављене имовинске користи прелази износ од
тридесет хиљада евра, учинилац ће се казнити затвором од двије до
десет година.“

Не може бити спорно да су Мило Ђукановић, као предсједник Владе
(2005.године), и друга НН лица из Владе имали својство службеног лица,
по члану 142 став 3 КЗ-а, који гласи:

„Службеним лицем сматра се:

…2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу…“
Члан 124 КЗ-а регулише застарелост кривичног гоњења и, између
осталог, гласи:

„Ако у овом законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може
се предузети кад протекне:

…3) петнаест година од извршења кривичног дјела за које се по закону
може изрећи казна затвора преко десет година;

4) десет година од извршења кривичног дјела за које се по закону може
изрећи казна затвора преко пет година;…“

Члан 125 (Ток и прекид застаријевања кривичног гоњења), између
осталог, прописује:

„…(3) Застаријевање се прекида сваком процесном радњом која се
предузима ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног
дјела;

…(5) Сваким прекидом застаријевање почиње поново да тече;
(6) Застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне
двоструко вријеме које се по закону тражи за застарелост кривичног
гоњења.“

Закључује се да је за кривично дјело Злоупотреба службеног положаја,
из члана 416 став 4 КЗ-а, рок застарелости десет година од извршења
кривичног дјела, а да је апсолутни рок застарелости двадесет година.

Како је од марта 2005.године, протекло више од двадесет година,
кривично гоњење за ово кривично дјело не може се предузети.

Чланoм 401 основног текста КЗ-а, било је прописано кривично дјело
Злочиначко удруживање. Законом о измјенама и допунама КЗ-а, из 2010.
године, то дјело је преименовано у Криминално удруживање, али је
одредба, у суштини, остала иста:

„(1)Ко организује групу или друго удружење које има за циљ вршење
кривичних дјела за која се може изрећи казна затвора…

(3) Ако се за дјело из става 1 овог члана може изрећи казна затвора од
пет година или тежа казна, организатор удружења ће се казнити
затвором од једне до осам година, а припадник удружења затвором до
двије године.“

Значи, застарелост кривичног гоњења је и за ово кривично дјело наступа
протеком десет година, а у сваком случају протеком двадесет година од
извршења кривичног дјела (март 2005), те се кривично гоњење не може
предузети.

Кривично дјело Примање мита прописано је у члану 423 КЗ-а и, између
осталог, гласи:

(1)Службено лице које захтијева или прими поклон или другу корист или
које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у
оквиру свог службених овлашћења изврши службену радњу коју не би
смјело извршити или да не изврши службену радњу коју је морало
извршити, казниће се затвором од двије до дванаест година.“
Законом о измјенама и допунама КЗ („Службени лист ЦГ“, бр. 40/2013,
ријечи „поклон или друга корист“, замијењене су ријечју „мито“, али је
суштина одредбе остала непримијењена.

Застарелост кривичног гоњења за ово кривично дјело наступа истеком
петнаест година од извршења овог кривичног дјела, а у сваком случају у
року од тридесет година од извршења. Значи, апсолутна застарелост
кривичног гоњења није наступила, али је неопходно да је застаријевање
прекидано процесним радњама тужилаца или полиције против
пријављених (осумњичених), тако да је застаријевање почињало поново
да тече.

Доказ да су процесне радње предузимане је и поступак који се води
против пријављеног Олега Обрадовића. Наиме, специјално државно
тужилаштво је, 2018.године, подигло оптужницу против њега и Миодрага
Ивановића, као бивших директора TCG-a, за кривично дјело
Злоупотребе овлашћења у привреди, из члана 276 КЗ-а, а у вези
приватизације те компаније. А подизању оптужнице је морао претходити
поступак извиђаја (преткривични поступак), као и претходни поступак
(истрага) који су сигурно трајали више година.

Закључујемо, није наступила застарелост за кривично гоњење
пријављених Мила Ђукановића и других НН лица, за кривично дјело
Примање мита.

Према Закону о државном тужилаштву, Врховни државни тужилац (ВДТ)
може непосредно вршити овлашћења за које је законом овлашћен
руководилац СДТ-а, а може специјалним државним тужиоцима издавати
општа обавезна упутства, или обавезна упутства за поступање у
поједином предмету.

Поред тога, ВДТ врши надзор над радом СДТ-а, непосредним увидом
и(ли) предузимањем одговарајућих мјера за ефикасан и законит рад
државног тужилаштва.

Произилази, ВДТ је дужан, у оквиру својих овлашћења, да:

1)Покрене кривични и дисциплински поступак против тужилаца СДТ који
су намјерним нечињењем узроковали застарелост кривичног гоњења
пријављених за кривична дјела Злоупотреба службеног положаја и
Злочиначко (криминално) удруживање.

2) Непосредно или издавањем конкретног упутства руководиоцу СДТ-а
и/или поступајућем тужиоцу, предузме или наложи предузимање
процесних мјера и радњи против Мила Ђукановића и других
пријављених НН лица за кривично дјело Примање мита.

3) У најкраћем могућем року обавијести јавност о предузетим мјерама.