Pročitaj mi članakBrutalnost vaše vlasti, konačno je došla do izražaja, ovih dana, na protestima studenata i građana. Jesu li vas avgustovske vrućine opalile u glavu, pa ne znate šta radite? Da li ste dobili sunčanicu, pa policiji pod punom ratnom opremom, naređujete, da brutalno prebija i hapsi goloruku decu? Da ih šutira i tuče pendrecima – po principu sto na jednoga? Slike te dece, krvavih glava, sa lisicama na rukama, policija gazi i vuče kao vreće po ulicama. Ko normalan može to da zaboravi? Kao i hapšenje klinca od desetak godina, bosonogog, u kupaćim gaćama, golog do pojasa. Vaši podređeni tom preplašenom detetu stavljaju lisice na ruke. Zašto? Kome on može da naudi? Gde može da pobegne okružen s četiri pandura? Pitam se, gde su ga odveli u toj mrkloj noći? Mala, nevina duša…
Данима плачем од призора којих није било ни 9.марта, ни 5.октобра… Врбас, Ваљево, Нови Сад, Београд… не зна се у ком сте граду били бруталнији. Ваша највећа срамота су слике деце која клече у некој просторији окренута зиду – под надзором полиције. То су радили само нацисти у логорима. Некада. Да ли ноћу мирно спавате кад вас пореде са њима, или се тиме поносите? Ко сте ви, у ствари? Није згорег подсетити се неких ваших бисера… Јер, о ономе, што је ових дана виђено на улицама Србије, писаће историја, као о Турцима који су људе на колац набијали.
Један од тих бисера догађа се недавно, у прокупачком крају. Обраћате се свом подређеном, путем мобилног – ајде види да се уведе тај кол-центар за цео овај крај, ајде, здраво. Наизглед, решен проблем. И све би било океј, да се не јавља један мештанин. Морам да вас замолим, ако би било могуће да нам се уведе сигнал за мобилни, то би много значило у овако ванредним ситуацијама, за хитну, за ватрогасце… Много би нам значило да имамо сигнал за мобилни… љубазно вам каже човек – који је управо сведочио како их обмањујете. А, ви се без трунке стида, обраћате том човеку надмено. Он вама персира, ви њему – не. Као да је с вама у детињству чувао ваше краве – Гизелу, Шаруљу, Шаренку, Јагоду и Крилову. Е, тако сте причали с тим дивним човеком. Багателно, подругљиво, цинично. Биће то решено још данас – рекли сте му, гледајући поред њега, у страну.
Не трепнусте и опет слагасте. Оно што није решено годинама, како може да се реши за пар сати? Мислите ли да том човеку то није било јасно? Али, он нема законско право да се с вама надмеће и да вам каже да лажете. А вама је уставом загарантовано, да на народу можете да се иживљавате. Ваш лекс специјалис је да уживате кад сте надмоћни. Да се смешкате док друге понижавате. Да од грађана правите будале. Шта ли је то што вас тера да и у по мркле ноћи и у по бела дана исто радите – да нас тлачите и мрачите? Ђаво је у вама и тим ђаволом нас плашите.
Да ли се лепо осећате?
Да ли се због тога лепо осећате? Да ли ликујете кад увече затворите дућан на Андрићевом венцу и сумирате – кога сте и како тог дана насамарили? Какав је то осећај? Порастете ли још који центиметар од радости, због нечег чега би се паметан стидео, а ви се тиме поносите? Ако тако наставите, мораће стручне службе, задужене за вашу безбедност, да на свим објектима у које улазите – рагастов на вратима дижу у висину. Да не опалите том паметном главом о постојећи довратник. Надам се да ће статички прорачун бити бољи него на реконструисаним или изграђеним објектима, рађеним под вашим надзором.
Верујем и да се она попречна даска на рагастову неће одвалити баш у тренутку кад ви испод ње будете пролазили, јер шта бисмо ми без вас. Још теже ми пада помисао да даска не би одговарала пред законом, већ извођач радова, који би такође био ослобођен због недостатка доказа. Криво би било тужилаштво што је ваша глава од те глупе даске страдала. Судећи по вашим изјавама ових дана, тужилаштво би требало да оптужи себе – за све ваше невоље. То би била иновација у свету политике. Произведена, с ваше стране, усред Србије.
За то време две перонске греде на Прокопу су напрсле. Па шта?! Путници и даље пролазе. Возови иду, хукћу двеста на сат. Уместо да се позабавите да се не догоди нова надстрешница, ваша изјава поводом тога је бисер над бисерима. Па знате ли кад је настао тај проблем и зашто? Па, није то нова зграда, него је то арматура из деведесет седме године, па што је нисте поправили? Преваранти једни преварантски, блокадерски – бесно вичете. Сикћете. Из очију вам пламен бије. Тврдите да нисте одговорни. Заборављате да сте у то време ви били на власти. Ви и ваши коалициони партнери. Били сте министар у тадашњој влади, против које смо се у то време, ми старији, борили. А данашњи студенти – блокадери које оптужујете, још нису били рођени.
Ако та арматура није била адекватна, зашто сте онда градили на њој? Како сте могли, да нешто што је некад започето, не проверите накнадно? И зашто сте надзиђивали више него што је у старту предвиђено? Као и у случају железничке станице у Новом Саду, за све су други криви. Само нисте ви и ваши компањони. И зато, сви на слободу, да џаба не робијају.
Да ли сте свесни да амнестирањем криваца подржавате корупцију и насиље? Постали сте специјалац за то. Ослобађате оне који офрље раде. Оне који уместо да троше на арматуру, купују јахте… Оне који младе носе на хаубама. Оне који их газе аутомобилима. Оне које их шутирају ногама и ударају бејзбол палицама. Оне који им ломе вилице металним шипкама. Није ли вам непријатно кад тешко повређеног студента држе везаног за болнички кревет – да не побегне!?! Очекивала бих да, у налету те ваше параноје, прикујете и кревет за под болнице. Јер такав хулиган је способан да у бесу збрише из болнице – са све креветом. Патос је, признаћете, мало теже извалити. А ако је потребно, везуј и патос за зграду. То је мало теже да повуче, сем ако зграда није грађена за време ваше власти. Тад пада сама и студент је слободан. Пазите!
Уместо да ставите прст на чело, ви просипате још један бисер. Обилазите српске куће и хвалите се колико сте популарни у свету, пошто овде више нисте, само нећете себи то да признате. Још се копрцате. Пажљиво изабрани домаћин започиње први. Као бајаги, спонтан разговор. Ја знам да сте ви популарни у Кини, чак популарнији у последње време него некад Бата Живојиновић као Валтер…Ту ви упадате – мене Кинези воле више него било кога другог… Домаћин наставља – и ми смо избацили једно вино које носи број 577, ви знате шта то значи, то је превод вашег имена…Вучићи – добацујете ви, а домаћин наставља – односно презимена, пошто они то гледају кроз нумеричке!!! бројеве… Са смешком настављате – знам, идем сад у Кину од првог до шестог, сад су ми најавили да ће тамо бити Путин, па ћу можда и са њим да се видим. Чујем да ће можда и Трамп да дође, нисам сигуран, бог свети зна како ће то да буде, али су ми најавили да ће неки од великих светских лидера да прави петог у Кини вечеру. Трећег прави Си Ђинпинг, где ће сви да буду, али су ми рекли да ће неки да прави петог, па су ме замолили да останем. Кажу, мораш да останеш до петог, рекох, сад још да ми кажете који, али они неће да кажу, ваљда из безбедносног разлога… Домаћин користи кратак предах док ви удишете ваздух који вам понестаје – ја знам да сте ви од свих светских лидера велика звезда тамо. Популарнији сте од свих… Окрепљени кисеоником, настављате – људи то овде не верују, они мисле да су ови који су већи од нас популарнији. Нису. Случајно смо ми популарнији…
Ништа није случајно – само да знате да знамо. Ви Кинезима огромну лову да нам граде јефтине објекте, они нама отпад да не трују своје грађане. Ви њима руднике и рудно благо да се богате, они нама јаловину и затровану земљу и воде да народ умире.
Кад би могли, и Бога би продали… Нема вама помоћи, Вучићи… Шифра 577.
