Pročitaj mi članakDok Vučićev kriminalni režim intenzivira represiju protiv građana koji traže obnovu ustavnosti, dok (kvazi)policijski batinaši maltretiraju maloletne dečake i prete silovanjem studentkinjama jer se oni i one protive diktaturi – patrijarh Porfirije poziva na pomirenje žrtava i dželata. „Skrušeno“ gleda u nebo i cinično priziva izmirenje!
Како каже: „Ако нисмо спремни да се смиримо, ако нисмо спремни да чујемо једни друге, да разговарамо и да онда у смирењу доносимо одлуке које су угодне Богу најпре, а онда самим тим и за нас најбоље, онда не можемо рећи да смо разумели ни Алфа, ни слово А из азбуке спасења. Потребно је смирење и покајање сваком од нас, да свако разуме за себе да није апсолутан и да није безгрешан, да свако разуме без обзира на ком месту стоји, високо или ниско, да му је потребно да непрестано изговара: Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј ме грешног.“
Укратко: „Мир, мир, нико није крив“. Сви смо ми добра деца цвећа. Нема везе што је Вучић са својом екипом извршио велеиздају Косова, те крњу Србију претворио у балканску Колумбију илити рај за нарко и осталу мафију а пакао за поштен народ. Није битно што нас продаје рударским тровачима како би на нама спровели опаке биолошке експерименте. Ирелевантно је што нас пузећи уводи у злокобни НАТО. Смиримо се и помиримо, а стање нека остане мрачно какво је било и јесте. Аутократа Вучић нека влада узурпираном Србијом и уништава њену економску те еколошку садашњост и будућност, те бесомучно тргује националним интересима.
Порфирије, са разлогом прозвани Профитије, пример је попова који су служили феудалцима који су најгрубље експлоатисали своје кметове. Или су се такви свештеници, у не тако давно добра, продавали комунистичким политичким полицијама за које су обављали тајне задатке. Посао тих лажних духовника – заправо прљавих пропагандиста владајућих структура – био је и остао да опијају народ вером у божанску правду и спасење, како би поданици кротко наставили да подносе овоземаљско злостављање од стране грабежљивих моћника. За такве услуге црквени накупци душа добијали су и добијају, као Јуда, по који крвави сребрњак.
Таквим понашањем актуелни српски патријарх нанео је огромну штету Српској православној цркви. Поверење у њу је, вероватно, на најнижем ниво икада. Они којима су чисто верска осећања на првом месту, виде да већи део нашег високог клера са њима има везе колико и, рецимо, блатоусти Драган Ј. Вучићевић. А онима који СПЦ пре свега доживљавају као кровну националну институцију – која је опстајала и чувала Српство и када нам је држава нестала са мапе света – схватају да је њено вођство привржено одбрани Косова и других наших националних интереса, таман колико и закулисни Вучићев сарадник Динко Грухоњић са следбеницима.
Вучић је, да то још једном поновим, продао Косово и од Србије направио криминално царство, а Порфирије му са својом црквеном олигархијом упорно служи. Део је његових најпрљавијих игара. Сетимо се само срамног московског сусрета са Путином, кога је на ужасном руском бесомучно лагао, убеђујући га да студенти и други востали грађани Србије представљају ударну песницу западне „обојене револуције“ (нема везе што је Алек штићеник Сороша Старијег, који их је на неки начин и измислио, те верни друг његовог геј наследника Алекса).
Да ставим тачку на кратки резиме недела Првослава Перића званог Профитије Мајбахшки (због скоро па мафијашке склоности ка луксузном и раскалашном животу). То је урадила и већина Срба. Све јој је потпуно јасно. Само је жалосно што због њега и њему сличних црквених комесара, наш, иначе вери и нацији суштински одан народ, негативан став пројектује на СПЦ у целини. Но, можда нам је и то потребно, да би коначно почели да обнављамо своју Цркву, која је одавно умногоме пала у удбашке канџе. Да би уистину поново била наша, пошто са власти падне Вучићев евроатлантски окупациони режим, биће јој потребно дубинско прочишћење.
Одлазак садашњег СНС намесника за верска питања у улози патријарха са чела СПЦ – до чега неминовно мора да дође после урушавања опскурног режима браће Вучић – важно је да буде тек почетак враћања СПЦ српском народу. У противном, њихов разлаз ће, нажалост, бити дуготрајан.
