Pročitaj mi članakOve godine Beograd Prajd izlazi pod sloganom „Za porodicu“., a takozvana kuma prajda, je Olivera Kovačević, novinar. Manifestacija koja je godinama u suprotnosti sa vrednostima i tradicijom većine srpskog naroda sada pokušava da prisvoji i najsvetiju instituciju, porodicu, dajući događaju ovakav naziv.
Истина је једноставна: преко 90% грађана Србије не подржава Прајд, нити га доживљава као било какав народни протест. За већину, Прајд није борба за права, већ парада увезена из западних центара моћи, која служи као политички притисак и средство за стицање поена код страних амбасада.
Док студенти и грађани Србије већ месецима заиста стоје пред кордонима полиције, ризикујући здравље, слободу и будућност, организатори Прајда сада покушавају да се прикаче на ту борбу и прогласе своју шетњу „солидарним протестом“. Али разлика је огромна: једно је борба за земљу, воду, хлеб и живот, а друго политичко промовисање агенде коју већина народа не прихвата.
У Србији, „породица“ значи отац, мајка, деца, темељ народа и државе. Прајд покушава да ту реч искористи као маркетиншки трик, али тиме само још више удаљава људе и изазоива гнев народа. Јер права породица већ јесте на улици, не у шареним парадама, већ у протестима против рударења, сиромаштва и насиља режима.
Ниједан од захтева Прајда годинама није испуњен, зато што огромна већина грађана одбацује ту агенду. Прајд, сматрају, није израз слободе у Србији, већ доказ колико је власт спремна да удовољи страном диктату, а да истовремено туку и хапсе сопствени народ.
Прајд може да има „куме“, слогане и шарене заставе, али нема народ. А у земљи као што је Србија, без народа, нема ни легитимитета.
