Када је Ђуро Мацут 2019. године постао начелник одељења Клинике за ендокринологију, једна од ствари које је увео, како тврди његова сарадница, била је та да лекари морају да обезбеде писану сагласност пацијената за интервенције које им се изводе. У питању је документ којим је пацијент јасно упознат са свим могућим компликацијама лечења и који својим потписом пристаје на то.

Закон о правима пацијената такође налаже да је „неопходно” да лекари за озбиљније интервенције обезбеде „писмени пристанак”. „Без пристанка пацијента не сме се над њим предузети никаква медицинска мера”, истиче закон.

Међутим, након што је Данијела Стевановић, која се од ретке врсте тумора лечила на Мацутовом одељењу, преминула, њен супруг је скупио сву медицинску документацију – и у њој није пронашао Данијелин пристанак на ризичну интервенцију којој је била подвргнута.

Драган Стевановић је због овога, месец дана након њене смрти, у мају 2019. године, поднео кривичну пријаву Првом основном тужилаштву у Београду, али покренуо и парнични поступак. Кривичну пријаву поднео је против Мацутa и још четворо лекара који су његову супругу лечили у Клиничком центру Србије, открива KRIK.

Током поступка Мацут и лекари тврдили су да су све радили у складу са законом. Иако није постојала писана сагласност, навели су да су пацијенткињу усмено упутили у све компликације до којих може да дође током лечења. Мацут је тврдио и да је довољно било то што је постојао потпис пацијенткиње на једном другом документу – историји болести.

Мацутова тадашња сарадница, међутим, дала је у једном од поступка другачију изјаву – тврдећи да се потпис пацијенткиње на историји болести није односио на терапију, већ је то само био њен пристанак да буде пуштена кући на викенд. Напоменула је и да је управо Мацут на њиховом одељењу увео правило обавезне писане сагласности.

Стручњаци са којима су разговарали новинари KRIK-а такође су рекли да потпис на историји болести не може да се рачуна као писана сагласност пацијента за интервенцију.

Сви одбацују пријаве мужа преминуле пацијенткиње

Тужитељка Јована Дмитровић, ипак, одбацила је кривичну пријаву у марту 2020. Стевановић је упутио приговор Вишем тужилаштву, које га је исте године одбацило, а онда се обратио Уставном суду који до данас није одлучио у овом процесу.

„Ја могу да пишем ургенцију, мада се они често воде да су им нагомилани предмети, али пет година чекања није нормално. Желим да добијем одговор. Након одлуке Уставног суда има простора за даље, могу се жалити и суду у Стразбуру”, казао је супруг преминуле пацијенткиње.

Светски стручњак за лечење рака коже и хирург, доктор Марко Ленс, за KRIK каже да је обавезан потпис пацијента када се изводе интервенције.

„Пацијент за сваку врсту интервенције мора да да сагласност. Ако је у питању било која врста интервенције у тој информисаној сагласности мора да постоји објашњење и која је процедура у питању, какве су користи те процедуре, бенефити, али и ризици које та процедура носи”, рекао је Ленс.

Једини пут када се толерише изостанак потписа, како каже Ленс, је када је пацијент без свести или животно угрожен.

Стевановић се, сем пријаве поднете тужилаштву, жалио на још неколико адреса – Министарству здравља и Лекарској комори Србије. Сви су одбацили његове жалбе, али се у документацији из ових поступака види да се нико заправо није бавио проблемом непостојања писане сагласности.

Ленс каже да судови части Лекарске коморе Србије, овакви какви су сад, не треба да постоје и да лекари чувају једни другима леђа.

„Приметио сам да постоји једна тенденција заштићивања колега. Значи – незамерaња. Онда долази до тога да просто неће да сведоче или неће да кажу истину или напишу на начин на који, речено, не значи ништа”, наводи Ленс.

Новинари KRIK-а покушали су да дођу до коментара премијера Мацутa, али није одговорио на телефонске позиве и питања која су му послата.

Успешно лечење, а смртни исход

Драган Стевановић, инжењер електротехнике, 2016. године је сазнао да је његова 35-огодишња супруга болесна – откривено је да има тумор.

„Супруга је једна млада, снажна и јака особа, нико није веровао да она има неки тумор нити било шта”, присећа се Стевановић за KRIK.

„Није нам било пријатно кад смо то сазнали, али смо се брзо консолидовали”.

Стевановићева супруга је имала ретку врсту тумора на танком цреву који споро расте и случајно се открива. Након што су јој поставили дијагнозу, заказали су јој операцију у Клиничком центру Србије.

„То је успешно оперисано и опоравак је, да кажем, кренуо у плус”, прича Стевановић.

Клиника за ендокринологију Фото:ФоНет/Марко Драгосавић

Отклоњен јој је тумор, али су остале метастазе на јетри, објашњава Стевановић, и следећи корак било је њихово уклањање. Лекари Клинике за ендокринологију тада су предложили другачију терапију – не убризгавањем лекова преко вене, како се то иначе ради, већ преко катетера кроз артерију на препони. Драган каже да ни њему ни супрузи нико од лекара није рекао да ова интервенција, позната као TACE, може да буде опасна. Како је касније откривено, Данијела никада није дала писану сагласност за ову интервенцију – што је по закону обавезно у овим случајевима.

„Никад пре тога нису говорили ником о неким смртним компликацијама и слично. Оно што је било речено нама и што је било прихватљиво је то да ће да опадне коса, па да нарасте за месец дана”, каже Драган. „Урађено је тако три пута. Четврти пут је била дилема, да ли треба да раде пошто је супруга била у добром стању.”

Одлучено је да прими и четврту дозу. Драган каже да је био забринут јер је у то време лекар који је лечио његову супругу отишао у пензију, али је веровао да ипак нема разлога за страх и да је супруга и даље у добрим рукама. Данијела је потом у марту 2019. примљена на одељење за ретке туморе чији је начелник био Ђуро Мацут како би добила нову дозу терапије.

Прочитајте још:

5

„Не воли публицитет, али радо дели стотине хиљада евра“: Замолили смо ChatGPT да нам објасни ко су пријатељи Малог и Мацутa који деле поклоне и плаћају школовање деце

Политика

2. јун

Овај пут дата јој је већа доза цитостатика него раније. Након тога, прича Драган, почела је да осећа болове у стомаку. Било јој је све горе.

Тада је Данијела са супругом написала приговор који је послала директору Клинике за ендокринологију Небојши Лалићу у којем се жалила да није била обавештена о могућим компликацијама и да јој није дато да потпише сагласност за извођење интервенције.

„У приговору који сам послао директору клинике, питао сам зашто пацијент није обавештен о томе и није потписао сагласност, а упућен је на интервенцију са могућношћу смртног исхода”, каже Стевановић.

Данијелино стање се убрзо погоршало и пребачена је у Ургентни центар. Месец дана касније је преминула.

Погођен изненадном смрћу супруге, Стевановић је покушавао да сазна шта се десило с обзиром да ни супругу ни њега нико није обавестио нити упозорио о могућим последицама.

Директор клинике Лалић тврдио је, у одговору на приговор Стевановића, да су лекари Данијелу обавестили о томе да ће да изведу интервенцију, као и да приликом њеног извођења није било проблема. Писани пристанак пацијенткиње нигде није поменуо.

„Можда би било довољно да су се извинили, да су рекли да је био неспоразум, догодило се, виша сила, судбина, било шта… Избегавањем да ми кажу шта се десило и прикривањем докумената повећавали су мој отпор и жељу да утврдим шта је ту било”, објашњава Стевановић за KRIK своје разочарање у лекаре.

Због тога је, каже, решио да покрене све поступке које може, у нади да ће добити одговоре.

Писана сагласност

Стевановић је прикупио сву лекарску документацију, историју болести, анализе, обдукциони налаз и потом поднео кривичну пријаву Првом основном тужилаштву у Београду. Поступак против лекара водио је и пред Лекарском комором Србије, као и парнични пред Вишим судом у Београду.

У пријави Првом тужилаштву именовао је петоро лекара за које је сматрао да би требало да сносе одговорност за случај његове супруге. Пријавио их је за кривична дела – тешко дело против здравља људи и несавесно пружање лекарске помоћи.

Међу њима је био и начелник одељења на Клиници за ендокринологију Ђуро Мацут – управо човек који је увео правило да је писана сагласност обавезна. Упркос томе, он је, како пише у пријави, заједно са колегама doneо одлуку за извођење последње интервенције за коју Стевановићева супруга није дала писану сагласност.

Када је дао изјаву у полицији, Мацут је са подозрењем говорио о Стевановићу.

„Господин Стевановић се меша у стручно-медицински део лечења (…) Не налази за сходно да ми се обрати као искусном лекару који се годинама бави овом облашћу. Сматрам да овакво понашање и однос господина Стевановића није ни најмање примерено за све што је цео лекарски и сестрински тим Одељења за туморе ендокриног система крајње пожртвовано учинио за лечење његове супруге током свих протеклих година и чиме јој је живот продужаван”, рекао је Мацут.

Он је у полицији рекао и да на Клиници не постоје јасна правила око сагласности пацијента.

„Уобичајена пракса на нашем одељењу је да се пацијенти увек обавештавају о свим аспектима болести и предложеним мерама и да на то дају усмени или писани пристанак”, рекао је Мацут.

Према Мацутовим речима било је довољно то што је постојао потпис Стевановићеве супруге на историји болести.

„Код нас на одељењу се овакве писане сагласности пацијента дају у писаном облику на историји болести пацијента, као званичном медицинском документу, а што је био случај и са пацијенткињом која је своју сагласност дала при изласку на викенд, а у сврху информисања о предстојећој хемоемболизацији јетре и даљем току лечења”, рекао је Мацут.

Ова његова изјава, међутим, у супротности је са оним што је његова колегиница – главни лекар Данијеле Стевановић – испричала у парници коју је Стевановић покренуо против лекара.