Pročitaj mi članakDanas Srbijom ne vlada narod, već klanovi. Srbija nije država, nego privatna firma porodice Vučić, Brnabić i njihovih kumova.
На власти су људи који се дрогирају, поткупљују и владају страхом. Они праве илузију развоја кредитима, а рачун за те дугове платиће управо она деца коју данас полиција Ивице Дачића крвнички премлаћује по улицама и извлачи из кућа. Режим се храни задужењима, док народ тоне у сиромаштво и дуг.
Брат председнице владе, Игор Брнабић, умешан је у послове са “технолошким иновацијама”, које се користе за извлачење милиона из буџета и шеме сумњивих фирми. У исто време, полубрат председника, Андреј Вучић, није само логистика режима – већ права рука која држи мреже криминала, намештених тендера и уличних батинаша. Народ зна и приче о Муслиуу, правом оцу Александра Вучића, који је остао у сенци, али чија улога у обликовању Вучићеве политике није занемарљива.
Све се то вешто крије иза кулиса: док Вучић говори о “Европској будућности” и “инвестицијама”, реалност је да Србија постаје перионица шиптарског и мафијашког новца. Станови које граде нису домови за младе Србе – већ бетонски споменици прању пара и задуживању будућих генерација.
Народ види истину:
• Док кокаински зависници управљају државом, школе и болнице пропадају.
• Док се лажни “пројекти” граде кредитима, млади одлазе јер овде немају будућност.
• Док деца пуне улице протестима, полиција их ломи пендреком, а медији ћуте.
Вучић се свети народу јер зна да је изгубио подршку. Он покушава да изазове грађански рат, да Србин удари на Србина, док се он крије иза обезбеђења и оклопних возила. Али историја показује да сваки диктатор кад-тад падне, и да народ увек победи оне који су мучили сопствену децу.
Србија је већ прошла кроз тест. Тај тест била је ковид хистерија. Тада се јасно видело ко стоји на страни народа, а ко на страни страних интереса и фармацеутских картела. Они који су се утркивали да позивају на имунизацију, да затварају народ, да деле људе на послушне и непослушне – данас желе да се представе као алтернатива.
Не смемо да заборавимо: ковид је био генерална проба послушности. Они који су тада показали спремност да газе слободу, не могу и не смеју да воде Србију сура.
Да, Вучић одлази. Његова власт се урушава, а народ му је окренуо леђа. Али највећа опасност за Србију није његов пад – већ повратак оних који су већ доказали да су спремни да служе истим господарима. Не смеју се вратити они који су нас уводили у ратове деведесетих, нити они који су касније потписивали капитулације и распродавали земљу. Не смеју се вратити ни они који су током ковида показали да им је важнији глас из Брисела него крик народа.
Србија мора да се препороди. То значи нова лица, људи чисти од веза са мафијом, корупцијом и страним центрима моћи. Људи који неће градити државу на кредитима, већ на раду, знању и поштовању сопственог народа. Људи који неће децу да туку пендреком – него да им граде школе, болнице и фабрике.
И једно је сигурно: ако епилог ове борбе буде без кривичне одговорности, онда пропадамо. Само робија и осуда за издајнике Србије може бити гарант новима – и вечни пример како завршавају они који су клечали пред странцима, а тукли сопствену децу.
Ова власт одлази, али историја нас учи да сваки пад може бити увод у још већу превару. Зато је на нама да кажемо: не старима, не издајницима, не слугама. Хоћемо нову Србију – слободну, пркосну и народну.
