Pročitaj mi članakPovećanje minimalne zarade u Srbiji od 1. oktobra sa 53.592 dinara (457 evra) na 58.630 dinara (500 evra), koje bi važilo do kraja ove godine, dovoljno je i za 2026. godinu, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković i ocenio da privreda ne može, bez veće pomoći države, da dodatno poveća minimalac naredne godine.
Он је, после данашњег састанка у Социјално-економском савету, на коме су почели перговори о минималној заради за 2026. годину, рекао да једна трећина привреде, од око 450.000 привредних субјеката, не може да издржи ново повећање за 2026, након повећања од 1. октобра које ће важити до краја године.
Сада је минимална зарада 53.592 динара (457 евра), од 1. октобра требало би, како је раније најављено, да буде повећана 9,4 одсто, на 500 евра или 58.630 динара. За 2026. годину председнк Александар Вучић и Министарство финансија најавили су повећање минималца на 550 евра или на 64.460 динара.
Већина приверде је, према речима Атанацковића, за повећање минималне зараде, али уз већу помоћ државе од оне која је предвиђена, а то је да се подигне неопорезиви део зараде за 20 одсто на на 34.221 динар.
„Реално повећање минималне зараде требало би да износи колики је раст бруто домаћег производа и инфлација и то је око шест одсто, међутим планира се повећање минималца од 1. октобра за 9,4 одсто, а за наредну годину 10,1 одсто. Све што је преко шест одсто могуће је уз веће олакшице од садашњих које би дала држава“, рекао је Атанацковић за агенцију Бета.
Он је казао да ће повећањем неопорезивог дела зараде за 2,9 милиона запослених значити да ће тај „поклон“ добити и оне фирме којима то не треба јер могу да исплате веће зараде од минималне, па им је то поклон, а осталима који не могу да дају више од минималне зареде, помоћ је мала.
Атанацковић је рекао да би требало мењати порески систем и оне који не могу да исплате веће зараде од минималне ослободити плаћања пореза на зараде.
Давањем олакшица свим фирмама, због оних које не могу да исплате веће зараде од минималне, новац се, како је оценио, баца у ветар.
У Министарству финансија су, према његовим речима, раније говорили да не могу да нађу стручњаке који би креирали нови порески систем.
Додатна отежавајућа околност је, како је оценио, то што представници Министарства финансија трвде да до ребаланса буџета, крајем године, олакшице за послодавце у виду повећања неопорезивог дела зараде не могу да се обезбеде.
Он је рекао да је са разговорима за повећање минималне зараде можда требало сачекати да се утврди какав ће бити привредни раст Србије јер скоро све економије, осим кинеске и индијаске, падају, па је у таквим условима излишно говорити о расту плата, а можда околности буду захтевале да се оне чак и смањују.
Минималац у Србији, према званичним статистичким подацима, прима око 90.000 запослених, али Атанацковић је казао да у много бољем положају нису ни они који примају неколико хиљада више од тог износа, односно све зараде испод 60.000 динара су минималне.
Радника који примају такве плате је, како је навео, око 400.000, па већина привреде оцењује да је потребно повећање, али уз већу подршку државе.
Синдикати ће се изјаснити о предлогу износа минималне зараде на наредном састанку, а синдикат УГС „Независност“ раније је најавио да ће тражити 600 евра или око 70.000 динара.
Од социјалних партнера – Владе Србије, послодаваца и синдиката за сада није познат једино став Савеза самосталних синдиката Србије.
У случају да се не постигне договор, минималну зараду, према Закону о раду, утврђује држава.
