Iznenadna upotreba nasilja od provokativnih grupa kao odgovor na devetomesečni protestni pokret studenata u Srbiji predstavlja loš znak za ambiciju predsednika Aleksandra Vučića da se pridruži Evropskoj uniji (EU), ocenio je danas pariski list Mond (Le Monde).
После девет месеци практично непрекидних протеста, српска влада још није успела да заустави антикорупцијски студентски покрет који потреса балканску земљу од урушавања надстрешнице изнад реновиране железничке станице у Новом Саду, другом по величини граду у земљи, у новембру 2024. године.
Та трагедија, у којој је погинуло 16 људи, у Србији се широко види као узрок ендемске корупције која мучи Србију, земљу од 6,6 милиона становника.
На власти од 2014. године, наизменично као премијер, а затим као председник, Александар Вучић никада није озбиљно разматрао захтеве студената за успостављање функционалног правосудног система и владавине права. Нити жели да задовољи њихов захтев за превременим парламентарним изборима, преноси Монд.
После вишемесечног омаловажавања сасвим мирних демонстрација, Вучић је у уторак, 12. августа, започео „узнемирујућу стратегију застрашивања, распоређујући на улице земље насилнике и хулигане за које се зна да су блиски моћим српским организованим криминалним снагама, који провоцирају демонстранте“, пише париски лист у уводнику.
Сукоби су се последњих дана умножили између присталица владе и демонстраната у неколико српских градова, преноси Монд и додаје да су се сукоби претварали у ноц́на бојишта са маскираним мушкарцима непознатог порекла како вандализују канцеларије владајуц́е странке.
Полиција је повећала „своја брутална хапшења“, јасно усмерена на застрашивање јавног мњења, док влада оптужује противнике да желе да „униште Србију“ и гурну земљу у „грађански рат“.
Монд оцењује да та стратегија подсећа на револуцију Мајдана у Кијеву (2013-2014) када је тадашња владајуц́а странка користила групе хулигана и полицајаца у цивилу да би сејала насиље усред мирних скупова.
И сам подстичући хаос који осуђује, Вучић се очигледно нада да ће ово насиље дискредитовати српске студенте, посебно у очима ЕУ и њених лидера.
Париски лист је навео да Вучић, да би мобилисао јако проруско расположење које прожима његову земљу, редовно оптужује, без пружања икаквих доказа, „стране службе“ за „организовање обојене револуције“.
Међутим, председник Србије је у стварности рачунао на пасивност ЕУ и њених чланица, које нерадо критикују његове методе.
Председник Емануел Макрон (Еммануел Мацрон), који је 2024. године продао Србији 12 борбених авиона Рафал, поздрављајуц́и „стратешки помак“ земље која је до сада била наоружана првенствено од Русије, уздржава се од било какве критике.
Немачка, која рачуна на Вучћа да отвори рудник литијума у Србији, кључан за њену аутомобилску индустрију, али веома контроверзан локално, подједнако је дискретна. Европска комисија се ништа боље није показала, пренео је Монд.
Међутим, ни протестни покрет није без двосмислености, јер многи демонстранти скандирају националистичке и проруске слогане.
Али то не треба да спречи ЕУ да се суочи са очигледном ситуацијом – а то је да је вођење преговора о приступању Србије у ЕУ под вођством Александра Вучћа бесмислено.
Монд закључује да ЕУ својим пасивним ставом само појачава уверење Вучићевих противника, који верују да Европа подржава њиховог аутократу.