Pročitaj mi članakPredsednik Srbije nedavno je najavio nove ekonomske mere od jeseni, među kojima je, između ostalog, spuštanje cena hrane i drugih proizvoda za 15 do 20 odsto, uz ograničavanje trgovačkih marži. Ekonomista i profesor u penziji Božo Drašković navodi da je to klasičan populistički potez, bez namere da se problem suštinski rešava.
Драшковић за Н1 наводи да је последњих неколико деценија у Србији вођена погрешна економска политика у сектору унутрашње трговине, јер је, како наводи, дозвољена картелизација тржишта.
“Формирају се велики картели који су у сектору трговине на мало. Извршна је концентрација тржишта у рукама малог броја компанија које су покриле тржиште. Истовремено смо дозволили да уништимо мале, ситне трговинске радње и мала трговинска предузећа. На тај начин је нестала здрава конкуренција – што смо дозволили погрешном економском политиком. Ту погрешну економску политику и данас води Вучић јер је он и влада и министар и министар трговине и министар војске и све. Према томе, то је једна погрешна економска политика коју би ваљало мењати да бисте дошли до нивоа конкуренције и да бисте кроз ту конкуренцију добили резултат да цене буду уравнотежене и да буду на нивоу неке упоредивости са ценама у ЕУ”, наводи економиста.
Коментаришући најаву председника о снижењу цена хране и ограничавању трговинских маржи, Драшковић наводи да смо сличне потезе већ виђали, истичући да је то само пропагандни трик.
„Само се присетимо 5-6-7 месеци уназад. Прво имамо једење сендвича са министрима, па онда имамо ону чувену корпу из које је театрално вадио производе – то је пропаганда. Па су онда биле по рафовима најбоље цене, што опет нема никаквог ефекта. То говори да је и ово што сада ради заправо један пропагандни трик, без имало намере да се суштински проблем решава”, каже саговорник Н1.
Додаје да је, да би се почело решавање постојећег проблема, морало кренути од сагледавања његових узрока, што, како каже, захтева темељита истраживања.
“Заправо се ниједном питању, ниједном проблему не приступа озбиљно са темељитим истраживањима, са темељитим анализама и да они који су у датом ресору о томе говоре и одлучују. Наиме, ви, већ деценијама, имате једну класичну некомпетентност, нарочито је та некомпетентност присутна у случају Вучићеве власти. Ви заправо имате крајње некомпетентне људе. И када тај некомпетентан човек треба да анализира, управља одређеним ресурсом, предлаже мере економске политике, он не може, јер он то не зна. Нити да онима који знају или могу нешто да ураде на било који начин. То је проблем”, објашњава он.
Према његовим речима, кључно је не гледати само последицу, односно цене у овом случају, већ који све фактори утичу на те цене и зашто су оне такве.
“На пример, један од фактора који утиче на те цене јесте висока цена енергената. Имамо највиши ниво цена енергената, мислим на цене нафтних деривата у региону. Оне врше притисак на свим инпутима за финални производ који се појави на рафу. Друга група питања је питање картелизације тржишта. Картели се формирају да би се направио договор између кључних трговинских ланаца”, каже Драшковић.
Наглашава да је најнепопуларнија и најгора мера, са најмање ефеката, административно прописивање нивоа трговачких маржи, јер ће, како објашњава, трговци наћи друге начине како ће то лако изиграти.
“Трговци су ту да направе и генеришу профит, то је њихова циљна функција. Они могу подићи цене производа чије марже држава није ограничила, могу да вам дају производ лошијег квалитета са нижом маржом. То је један начин на који они могу реаговати, а још један драстичан начин јесте појава мањка производа на рафовима. Само у тржишној утакмици и тржишној игри актери могу играти различите сценарије због својих интереса. Дакле, они имају могућност како ће одреаговати на то да ће вам понудити производ са лошијим квалитетом, понудиће вам друге производе, такође ће вам направити неку замену тог производа, јер они желе да остваре што већи профит. Дакле, административне мере могу бити тренутне, али не дају резултате. У овом случају, Вучић то ради због популизма, односно обећава народу неке добре ствари да би га умирио, а заправо то не води ничему”, наводи економиста и професор у пензији Божо Драшковић.
