Pročitaj mi članakDigitalizacija donosi brojne prednosti, veća efikasnost, pristupačnost, inovaciju. Međutim, te transformacije prate i daleko od bezazlenih rizika.
1. Психолошки утицаји и дигитални стрес
Феномен „думскролинга“ — константно конзумирање негативних садржаја на друштвеним мрежама — директно повећава ниво стреса и анксиозности и уноси осећај беспомоћности. Како истиче психолог Неда Мирковић:
„Думскролинг, односно стално читање негативних вести, директно повећава ниво стреса и анксиозности, стварајући осећај беспомоћности.“
(etui.org+2fpn.unsa.ba+2ResearchGate+14Nin online+14University of Montenegro+14.)
2. Неравноправан приступ и дигитални јаз
Иако дигиталне технологије нуде широк спектар могућности, оне такође могу погоршати социјалне неједнакости. Како наводи извештај УНИЦЕФ-а:
„Ако не проширимо приступ, дигитална технологија може створити нове поделе које децу могу спречити да остваре своје потенцијале“ UNICEF.
3. Ограничења критичког мишљења
Све раширенија зависност од дигиталних медија утиче на развој критичког промишљања, посебно код младих. Како наводи Катара Шмакић:
„Критичко промишљање ствари је основа успешног распознавања медијског садржаја… медијско образовање се намеће као неопходно да појединац стекне способност да се одупре медијским завођењима.
4. Злоупотреба личних података и приватност
У свету када лични подаци чине најважнији ресурс, дигитализација отвара врата за злоупотребу. Изностује се потреба за пажљивим обезбеђивањем приватности, посебно у правосудним системима где се дигитални докази користе уместо живе речи. iksi.ac.rsricl.iup.rs
5. Притисак на тржиште рада и економију
Убрзани развој дигитализације претвара неке аспекте у економску игру супротстављених интереса, колективно добро против профита. Како наводи материјал о дигиталној економији:
„Ако се примени принцип циља, то јест сврхе производње, онда имамо дихотомију супротстављених интереса. С једне стране, то је колективно добро, а, с друге стране, максимални профит и екстраексплоатација.“
Дигитализација није само технолошки развој, она преображава друштво. Зато је потребно осетити и њене ризике: од утицаја на ментално здравље и образовање, преко приватности и правде, до економске неједнакости.
Само сукцесивним и пажљивим приступом, образовањем, регулисањем и етичким технологијама, можемо искористити потенцијале без да изгубимо контролу над људско-друштвеним аспектом.
Ако желиш, могу дати и примере политика или поступака који успешније штите од тих опасности, јави се ако те то занима.
