Pročitaj mi članakKada vidite policiju na ulici, da li osećate olakšanje ili bol u stomaku? Možda baš tu leži odgovor na zagonetku na čijoj je policija strani. Vlast u ovom trenutku rizikuje da uvuče policiju u sukob koji je za"organe reda" loš. Ona bi mogla da izgubi kredibilitet pred narodom, a to nije mala stvar i džabe ti onda beneficirani radni staž. Neko je, dakle, parama poreskih obveznika napravio, uramio i obesio tu sramotu "milicije".
Председник Србије Алексадар Вучић изјавио је током посете градилишту Дунавског коридора да Жандармерија за интервенцију у петак увече на ауто-путу Милош Велики који су грађани блокирали заслужује одликовање.
– Жандармерија – свака им част како су то извели. Одликовање заслужују за то. Дошли људи, уместо да користе пендрек као све полиције света, они су били толико добри и фини, чак их подижу тамо, носе их десет метара даље да их склоне са ауто-пута не би ли избегли било какво повређивање – рекао је Вучић одговарајући на питања новинара.
Аца Вучић је тако изволео изјавити да огромна већина грађана Србије то одобрава. Је л’ их је питао, па зна? Десетине хиљада грађана су, ето, били толико љубазни да остану код куће, а да не изађу напоље и он им је јако захвалан што су остали код куће, нису отишли да праве прекршаје јавног реда и мира већих размера. Он је уверен, такође, да је Жандармерија тог дана радила свој посао, за који је плаћена, против властитих уверења. Па је л’ их питао, жандарме, шта мисле о томе? Не, није. Зато што он сматра да они и нису ту да мисле.
Полиција у међувремену полако хапси грађане које је идентификовала, што није било тешко: знају се они од раније, комшије су, имају фотке са свадби, крштења. Пред судом ће се видети јесу ли то „терористички провокатори“, како тврде новорадикали. Цео тај тужно-комични догађај заслужује малу анализу, који јуначки спроводи набилдовани тип ангажован од стране СНС-а. И, нико ти не каже да ли је то полицајац. Службена је тајна што не можете да му видите очи. Једна озбиљна полиција морала би да размисли и о томе на чијој је страни. Кад им човек скрене пажњу да њих и њихове замисли и акције плаћају порески обвезници и да би могли о томе оперативно да приступе, они се увреде. Јер, наводе да они нас „бране“ и „чувају“, итд.
Не треба им се, дакле, подсмевати, али извесној злурадости ипак има места: толике године нас млате и хапсе, а постоје и сведочења да нас псују. Злурадост јесте грех, али је у овом случају опростив. Ту се види да се неке ствари догађају унутар полиције. Стварно, ситуација је озбиљна чим су се ућутали, а иначе се олајавају ко бабе на пијаци. Нешто ту није у реду. Зато сад и млате народ по сокацима.
Некад си полицајцу могао да приђеш и питаш где је та и та улица. Сад му прилазиш, а у стомаку ти је пакао Иво Џиме. Прво, јер ни он сам не зна где је тај сокак, а друго, ниси ти тај који пита, него он. И памти се да ти је локални милицајац некад без икаквих проблема поделио пар васпитних јер седиш на фрижидеру за продају сладоледа у 22.34. у време кад поштен свет спава. Е, та врста илузије и лажи која се пласира на начин где ови који су пореметили своју менталну равнотежу, а сматрају да је њихова палица онако од Бога, што би се рекло, е та врста моћи коју они мисле да имају тако што ће само да изговоре и објасне недотупастом народу, који је притом још и гладан, па ће он онако да стоички подноси све што му се дешава, највећа је заблуда која може да им се деси.
Тачан број запослених у српској полицији варира између 44 и 46 хиљада. Да ли постоји слобода у резервату, који они „чувају“, то је само реторичко питање. Најстрашније је што из тога проистиче да постоји само један човек у овој земљи који може да заштити било чија права, а остали могу само да слушају. И полиција.
