Pročitaj mi članakPrema navodima medija, vrh Srpske napredne stranke razmatra mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora već na jesen, uprkos ranijim tvrdnjama predsednika Aleksandra Vučića da do toga neće doći pre 2026. godine. Promena strategije, mogla bi biti pokušaj da se očuva stabilnost biračkog tela i predupredi njegovo osipanje. Naš sagovornik, međutim, upozorava da ti izbori svakako ne bi bili odžani u demokratskim uslovima.
Аналитичар Цвијетин Миливојевић подсећа да смо смо о оба термина одржавања ванредних избора већ имали прилике да чујемо од актера блиских врху СНС или њених високих функционера.
– То и јесте реално уколико се СНС, односно, уколико се Вучић одлучи за ванредне парламентарне изборе, то је реално. Ја мислим да је, доскоро у оптицају био и крај лета, дакле крај аугуста као опција, зато што је разлог врло једноставан, дакле, цементирано бирачко тело – каже наш саговорник, додајући да се услед демонстрација и појединих Вучићевих изјава део ранијег бирачког тела владајуће странке “бесповратно окренуо”.
Он истиче да је власти, а конкретно председнику, у интересу да избори буду што раније, како би сачувао преостало бирачко тело и уз наду да ће се доста тога окрунити од бирачког тела које би подржало студентску листу или опозицију.
Вучић, према његовим речима, полази од тога да ће направити нека унутрашња трвења између те две опције и да ће се енергија протеста на неки начин распршити.
Миливојевић подсећа да су студенти 5. маја затражили ванредне парламентарне изборе, али да њихов захтев није био довољно садржајан јер није укључивао и позив на побољшање изборних услова. Он наводи да део опозиције вероватно неће подржати изборе јер би могао да остане ван парламента, па им одговара да Скупштина траје до 2027. године. Он подсећа и да је Вучић прошле године помињао саветодавни референдум о опозиву председника, што се сада поново јавља као могућа опција.
Наш саговорник каже да је у оптицају још један сценарио, у ком не би били расписани ванредни парламентарни, већ ванредни председнички избори. Он наводи да би оваква одлука могла да унесе конфузију међу студенте и опозицију, будући да би се у том случају бирао председник.
Миливојевић наводи да постоје два могућа сценарија у вези с председничким изборима. Први је да кандидат којег Вучић предложи у име СНС-а победи на изборима.
Други сценарио је да тај кандидат изгуби, али нови председник нема стварна овлашћења, већ обавља углавном церемонијалну функцију.
У том случају, Вучић може да постане премијер у садашњем сазиву парламента, што је, како каже, у складу са законом и Уставом. Тиме поново добија извршна овлашћења, јер влада, према Уставу, води унутрашњу и спољну политику. Миливојевић додаје да је то један од начина за учвршћивање власти, док се избори могу одложити све до краја мандата Скупштине, односно децембра 2027. године, после ЕXПО-а.
Миливојевић каже да у Србији не постоје ни минимални демократски услови за одржавање поштених избора, јер, како наводи, побеђује онај ко броји гласове, а то на крају чини Александар Вучић. Истиче да ни опозиција нема демократски капацитет да истраје у ономе што обећа.
Подсећа да су ванредни парламентарни избори у децембру 2023. одржани на захтев опозиције, без инсистирања на унапређењу изборних услова. Опозиција је, према његовим речима, пристала да учествује под старим правилима и прошла лоше, иако се претходно обавезала народу да ће прво изборити боље услове, па тек онда изаћи на изборе.
Додаје да је, према саопштењу Ане Брнабић, директорка ОДИХР-а, наводно похвалила њен труд у успостављању дијалога и укључивању опозиције, што Миливојевић оцењује као поражавајуће.
Подсећа да је управо ОДИХР претходно дао десетине препорука за побољшање изборних услова, које нису испуњене, те закључује да ни од међународне заједнице опозиција и студенти више не могу много да очекују. Изражава шок и неверицу да је председница ОДИХР-а говорила похвално “о особи која је извршила државни удар”, алудирајући на усвајање ребаланса буџета у Скупштини Србије у новембру прошле године.
– Видимо да ми немамо шта, део опозиције и опозиционе јавности се надао да ће пристићи нека порука из Брисела или Стразбура… На крају крајева знали смо и резолуцију Европског парламента из фебруара прошле године која је констатовала да Србија није имала поштене изборе. Али стало се на томе. Европска комисија као влада Европске уније није потврдила тај став. Зашто? Из својих разлога. Из разлога што је Вучић понешто обећао Немцима, понешто Французима. Немцима, литијум, Французима, куповину Рафала. Тако да се Европска унија понаша као обитељска организација, а са њом и друге међународне организације које би требало да се баве заштитом људских права, у овом случају изборних права грађана Србије – каже Миливојевић.
Он оцењује да Европска унија, иако тренутно тише, не одустаје од подршке Александру Вучићу, и даље га види као свог партнера и непоказујући спремност да појача критике према властима у Србији.
– Не да појача критике – него ваљда не треба ни да навија за било кога. Оно што треба да тражи јесте да се испуне услови за фер изборе. Ми, причамо о ОДИХР-у чија је председница дошла да похвали Ану Брнабић за допринос политичком дијалогу, иако та иста председница Скупштине људе који су против власти назива фашистима, терористима и зликовцима. Па о каквом дијалогу ми ту причамо? То није дијалог. То је рововски рат између две Србије, а Ана Брнабић је његов предводник – поручује.
Миливојевић наводи да опозиција углавном ћути, иако има простора за реакцију, додајући да је мали број посланика јасно рекло да је усвајањем буџета мимо закона дошло до институционалног државног удара. У таквим условима, према његовим речима, питање избора губи смисао.
Миливојевић истиче три могућа сценарија ванредних парламентарних избора: први је да студенти изађу на изборе без стварне подршке опозиције, други да се опозиција уједини, што је мало вероватно јер не постоји политичка воља, а трећи, на који Вучић рачуна, јесте да се појави више опозиционих листа које не прелазе цензус, чиме се расипају гласови, а његова листа, захваљујући изборним правилима и прерасподели гласова, добија већину чак и ако реално изгуби изборе.
Он каже да Вучић више не може да рачуна на некадашњу масовну подршку, али користи институционалне механизме, манипулацију и нерегуларности.
Упозорава на опасан сценарио у коме би током кампање или на дан избора дошло до озбиљног кршења правила, што би могло навести опозицију да се повуче, позове на бојкот или иступи из бирачких одбора, чиме би легалитет избора био доведен у питање. Подсећа да се таква ситуација већ дешавала у Косјерићу и Зајечару, али да опозиција није реаговала ни тада.
– На крају, све указује на то да је расписивање ванредних избора политички маневар власти с циљем очувања контроле, а не демократски процес у правом смислу те речи. Услови за слободне и фер изборе и даље не постоје – закључује Цвијетин Миливојевић.
