Pročitaj mi članakU zao čas po Aleksandra Vučića, članovi narko-bandi, grupe novih milionera i njihove kompanije, ubrzano prekidaju kontakte sa njegovim režimom. Velike strane kompanije iznose sve veće količine novca van Srbije, a ćutanja i prekidi njegovih „posrednih“ komunikacija sa bosovima podzemlja, govore da je u velikoj nevolji. Ali, i diktator se sprema za neprilike koje ga čekaju, kupuje nove količine zlatnih poluga, ne unosi ih u Srbiju, obezbeđuje „štekove“ po svetu i proverava „sigurne“ račune na ime svojih najbližih i najpouzdanijih. Jedini problem koji ima je narod, građani Srbije željni slobode i pravde. Željni čišćenja radikalsko-mafijaškog smeća. Željni hapšenja glavnog kolovođe.
У сред масовних вишемесечних, свакодневних протеста грађана Србије против незапамћене диктатуре, несумњиви креатор тог 13 година дугог дивљаштва и безвлашћа, Александар Вучић, у више наврата се пожалио „својој јавности“ да га „руше“ новцем из иностранства: „…Колико су пара уложили у моје и рушење Србије. Мислим на иностранство, и на европско и прекоокеанско. Ја сам рачунао да су уложили око милијарду и по у последњих 10 година, а можда и 3 милијарде, а невероватан је новац уложен у последњих три године.“
Ништа од доступних података не говори да је било какав новац уложен из иностранства у његово „рушење“, а позната је чињеница да је УСАИД као највећи донатор невладиног сектора на који он циља, највише користио њему и његовом режиму, периоду његовог свечаног склапања пакта са лидерима НВО у Србији (чувени састанак са Соњом Лихт и њеним сарадницима), дана 10. априла 2017, кад је ова некадашња левичарка пред њим изговорила скадналозну реченицу: „Нико од нас нема кристалну куглу, ја је сигурно немам, али је чињеница да је Вучић победио надмоћно у првом кругу и то носи са собом и врло озбиљну одговорност“.
Био је то почетак његове најблискије сарадње са страним донаторима који су га обилати финансирали, све док друга влада Доналда Трампа није ставила тачку на то гашењем УСАД у Србији.
Али, то је био тек један од мањих извора оних стотина милиона долара и евра, а касније и десетина милијарди, које је овај диктатор убацио у коруптивне и отворено мафијашке сврхе, ради опстанка његовог разбојничког режима и пратећег криминалног подземља.
Према најновијим подацима Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ), пут дроге који води кроз Вучићеву Србију вреднује се у просеку на 28 милијарди америчких долара годишње, док су буџетом за прошлу 2024. укупни приходи у државној каси Србије сведени на званичних 17,5 милијарди евра.
Почетком ове 2025. године, министарства унутрашњих и спољних послова Велике Британије покренула су тајну операцију под кодним називом „Цриме стате Неxус“ која има циљ да заустави рад албанских нарко босова и разоткрије водеће албанске политичаре повезане са организованим криминалом на ширем делу Балкана а посебно у Србији. Према писању лондонског Тајмса, циљ пројекта је да се ослаби претња од организованих криминалних група и да се заштите британски интереси на Балкану.
У документу британског министарства унутрашњих послова истиче се да везе између политике и криминала на Западном Балкану стварају „окружење у којем озбиљни криминалци и организоване криминалне групе могу да делују и да имају користи од заштите корумпираних политичара“. Ту се у обимној докумантацији режим Александра Вучића у Србији препознаје као једна од кључних карика нарко-трансфера из Албаније према Европи и Великој Британији. На десет година старој и повремено ревидираној „црној“ листи ЕУ, налазе се „зоне које не сарађују“ са Еурополом, где се води и Србија и Вучићев режим. Од ранијег списка од преко 334 фирми и компанија са оф шор дестинација, које послују у Србији, више од половине њих је виђене су као активне у прању новца од наркотика и шверца оружја (највише власника таквих српских фирми регистровано је на Британским Девичанским Острвима, Панами Лихтенштајну, чиме се увелико бави америчка ДЕА.
Најмање десет крупних „пословођа“ из ове групе, потпуно непознатих јавности у Србији и шире у европским земљама, завршило је у под земљом у „неразјашњеним околностима“ или у америчким затворима. А, и Европска унија је почетком деценије ревидирала регистар крајњих власника фирми како би спречила избегавање плаћања пореза и прање новца преко оф шор зона. На удару се нашло чак 1.100 фирми чије је власништво скривено у неком од пореских рајева широм света, од чега је скоро једна трећина из Србије, све одреда „блиске режиму Александра Вучића“, како је у интерним дописима надлежних служби Европске комисије дословно речено. У исто време, ЕУ је донела директиву по којој све њене чланице морају да успоставе регистар крајњих власника предузећа, а након 2017. године, та обавеза је „препоручена“ земљама кандидатима међу којима је и Србија.
Бивши директор канцеларије Транспаренцy Интернатионал у Бриселу, Карл Долан, пре више година уназад, погрешно је предвидео да ће „због овакве контроле фирми држављана Србије постати много теже да прикривају право власништво, некретнине и новац у банкама на тлу ЕУ“. Јер, како се показало, „политичком вољом“ корумпираног врха Европске комисије, српском диктатору Александру Вучићу и зеленашким компанијама које га „прате у развоју“, омогућено је да несметано раде на тлу Европе, ширећи мрежу прања новца нарко картела, шверцера оружја и грађевинске мафије…
Процена Европског центра за праћење дрога и наркоманије (Еуропеан мониторинг центре фор другс анд друг аддицтион) из 2020. је да српско тржиште кокаина вредно око пола милијарде евра годишње, да лажна лична документа припадника нарко кланова и даље обезбеђују „државни службеници, који су радили или и даље раде у тајним и јавним безбедносним службама.“ Такође, да постоји око 20 нарко-ћелија у балканској криминалној мрежи, да је половина њих у Србији и Црној Гори, да свака ћелија броји од 10 до 15 особа и да је више од трећине полицијских акција које је Еуропол координисао од 2018. до 2021. године, био везан за српско-црногорске кланове.
Преко „нерегистрованих“ пословања страних компанија у Србији и на друге нелегалне начине из ове земље на стране рачуне износи се пет милијарди евра гопдишње, или, око трећине државног буџета. У том смислу, Србија се од 144 земље нашла међу првих двадесет на свету. А, ту није само „опрани“ новац већ и новац од утаје пореза и корупције. О овоме сведочи и једно раније истраживање америчке инвестиционе компаније „Инвеско“ из Атланте које је у скорије време поновљено, спроведеног због увида у „поштовање санкција према Русији“.
Како је, по свему судећи, због масовних протеста у Србији „ђаво однео шалу“, режим Александра Вучића је при крају своје сврхе, а „оснивачи“ његовог криминалног предузетништва, спремају се на колективни прекид „сарадње“ са досадашњим „вођом“. Како извори МТ говоре, прекинуте су (увек посредне) комуникације између њега и неких кључних „босова“ подземља, са обе стране Атлантика. Почетком 2025. године кад су протести против његовог личног режима постали масовни (и не само студентски него и грађански), диктатор је у паничном страху од онога што следи, посегао за оним што би му у случају нужне евакуације, обезбедило дугорочно миран живот у неком удаљеном рају афричког континанта или у некој пацифичкој острвској држави (што је отворено недавно разматрао, наводно у шали).
Наиме, како наводи глобална финансијска корпорација „Инвесцо“, која је почетком ове године спородила истраживање у које су били укључени централне банке и државни фондови из неколико земаља, Србија је у првих пет месеци ове године била међу 10 земаља које су највише куповале злато за потребе резерви. То показују и нови подаци Светског савета за злато (Wорлд Голд Цоунцил).
Радило се о количини приближно две тоне, што се за резерве не сматра великом количином. Куповина јесте обављена, али трансфер злата није. Према поузданом извору МТ из НБС, та количина није регистрована у њеним трезорима. Друга информација у вези са тим говори да то „не би било први пут да се одређене количине чувају у иностранству“, али да је овом приликом реч о планираном депоновању ван Европе, „у државној банци једне азијске државе“.
Још једна количина злата је овог лета пала у руке Александра Вучића и његовог клана. Реч је о златном накиту и сребру који су трајно одузети по судским пресудама, у количинама не мањим од 150 килограма, годинама сакупљаног у за такво нешто посебна државна спремишта-сефове.
Примећено је да чланови клана Александра Вучића купују веће количине златних полуга из домаће производње, од компаније Србија Зиђин Копер (претходно РТБ Бор), по цени мањој него на међународном тржишту. У 2024. години, од ове компаније је купљено рекордних 257 полуга злата највишег квалитета и финоће, а колико је реално „ушло“ у државне резерве, није познато. Српској јавности је познато да су и раније, од почетка кинеске експлоатације злата у Србији, чланови режима Александра Вучића износили ван земље одређене количине. Званичан (службени) податак каже да је Народна банка Србије на међународном тржишту укупно купила 17 тона злата, од 2019. до данас.
„Међународна група за борбу против прања новца“ („Финанциал Ацтион Таск Форце“, ФАТФ) поново спрема листу са именима из Србије, осумњичених за прање пара и финансијску подршку међународном тероризму. Такође, Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала је, која је крајем септембра 2023. године, објављује ускоро нови Глобални индекс организованог криминала. Наиме, Србија се и даље налази у самом врху европских земаља по обиму организованог криминала, јер је према првом Глобалном индексу организованог криминала објављеном октобра 2021. године била друга у Европи, а данас има вишеструко гори статус (гори има само Украјина, због рата и свега што он доноси).
У свему томе нико не помиње где је новац од приватизације обављене након 2012. године. Иронично, али, изгледа да је једина „успешна“ Вучићева приватизација била приватизација Службе.
Треба се надати да ту следи озбиљно чишћење „Аугијевих штала“ и темељна реформа државних институција. Па, онда свега осталог…Од народа зависи. Не од пролазних режима.
