Intenzitet demonstracija, blokada, organizovanog izraza bunta protiv vlasti Aleksandra Vučića poslednjih dana primetno je opao, ali ne i snažna medijska propaganda protiv pobunjenika, kao i učestalost obraćanja predsednika Srbije javnosti, koji se sa istom snagom napinje da omalovaži i kleveće one koji se suprostavljaju načinu na koji upravlja državom.
Саговорници Данаса сматрају да је Вучићу јасно да је силина протеста утихнула само за кратко, те да га вероватно чека никада опаснија јесен и време по његов режим.
Они, такође, наглашавају да тај страх који има од краја лета и почетка јесени није утемељен само у чињеницама о томе да је неминован снажан пораст заинтересованости грађанки и грађана да бунт изражавају у масовном броју на улицама, већ и зато што је дубоко свестан да му је рејтинг у огромном паду и да суочен са политичким противницима у првом следећем циклусу извесно губи изборе.
Према њиховом мишљењу, јесен ће му донети огромне проблеме и отуда је следствен и тако изражен и његов тренутни страх.
Назначимо и да су након објављивања најновијих истраживања јавног мњења фирме Спринт Инсигхт уследиле специјалне емисије, готово целодневне, на телевизијама које су под директном и јасном контролом режима, у којима се покушавало да се ти резултати представе лажним а над онима који су га спровели и пренели у току је и даље интезивна хајка.
Исти случај је и у свим другим медијима под контролом власти.
И сам Вучић посвећује огроман део својих јавних обраћања у побијању резултата, односно пласира директно или индиректно скоро сваку мисао управо са тим циљем.
Подсетимо, према резултатима тог истраживања студентска листа би убедљиво, за више од десет одсто, победила листу СНС и Вучића.
„Протести су већ постигли свој циљ“
Да Вучић није толико уплашен од протеста колико од устраживања јавног мњења која показују да може да изгуби наредне изборе, сматра Александар Ивковћ, сарадник Центра за савремене политике.
– У том смислу су протести већ постигли свој циљ. Наиме, талас великих протеста у првој половини ове године је изменио јавно мњење, на начин који је неповољан по власт – каже за он за Данас.
Бројни незаинтересовани грађани, који су раније били апстиненти су се сада укључили у политичке токове, против власти, додаје.
– То је пре свега оно чега се Вучић са разлогом плаши. Уколико на јесен дође до организације студената на начин да капитализују те промене у јавном мњењу, које су се десиле. Ако претпоставимо да избора ипак неће бити крајем ове и почетком следеће године, а студенти можда сами, можда са неким другим актерима крену да спроводе активности да сачувају и прошире подршку коју имају, и да одрже активним јавно мњење чак и до почетка 2027. године, то је оно чега би се Вучић највише уплашио – сматра Ивковић.
То не морају нужно да буду протести, каже даље, већ и активности мањег обима, чији је циљ да служе као нека врста предизборне кампање.
Како додаје, класичних протеста ће и даље бити, јер се као друштво налазимо у атмосфери поларизованости и тензија – које је плодно тле за протесте.
– Свака грешка власти, ауторитарни потез, или неки доро организовани позив на протест, какав су студенти имали за Видовдан, може да изазове велике демонстрације. Потенцијал огромних протеста ће бити још већи на јесен, када се људи врате са одмора. Али, протести нису кључни фактор сами по себи, већ организација за предстојеће изборе, када год они били. Уколико студенти и опозиција буду успешни у томе, то ће заправо највише уплашити власт и Вучића – закључује Александар Ивковић.
„Вучић је избезумљен од страха“
Према речима Биљане Стојковић, професорке Универзитета у Београду и функционерке Демократске странке, „Вучић је себи ископао толико дубоку рупу да не постоји више ни један начин да се из ње извуче“.
– Јако добро зна да је његовој аутократији дошао крај и избезумљен је од страха. Видимо да испробава различите методе како би умирио оно што се умирити више не може – народни бес. Комбинује репресију, пребијања, хапшења, претње, с једне стране, и игнорисање и препуштање улице грађанима, с друге. Он сам обилази телевизије и трућа сатима, хвали себе, диже се у небеса, наглашава колико је храбар, па све више делује и трагично и комично – каже наша саговорница.
Ипак, шта год да проба, не иде му гашење пожара.
– Није се остварила његова нада да ће лето угушити бунт, јер више ништа у друштву није као пре. Када бес људи превлада страх, нема манипулативне технике која ће то клатно вратити на раније стање. Чека нас веома бурна јесен, појачана сваким пендреком који је употребљен, сваким хапшењем, полицијском пријавом или отпуштањем, сваком фантомком на улици, сваким разбијеним прозором и графитом мржње на имовини демонстраната. Нема му спаса и ја сам због тога врло задовољна – закључује Биљана Стојковић.