Pročitaj mi članak"Izbori će biti raspisani u skladu sa zakonom kada to bude odgovaralo državi, a ne bilo čijim partijskim interesima", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u trenutku kad je jasno da izlazak na birališta nije u interesu isključivo njegovog SNS, dok je stanje u državi takvo da je izbore trebalo raspisati još pre nekoliko meseci. Nije kasno ni sad.
Председник Србије Александар Вучић већ месецима одбија да распише ванредне парламентарне изборе, које траже студенти.
У мору изговора, дошли смо и до тога да Вучић каже да они тренутно нису у интересу државе.
„Биће расписани по закону, када буде одговарало држави Србији. Они су фаворити, ја то стварно мислим, зашто би са лакоћом гласали после 15 година за некога? Много је тешко некоме остати веран толико дуго. Ја људима не могу да понудим неку нову емоцију, могу само резултате, њихове и наше“, рекао је Вучић у емисији „Хит вит“ на Пинку.
Затим је прешао на оспоравање резултата истраживања агенције Спринт Инсигхт које је показало да би у овом тренутку чак 54,8 одсто грађана гласало за студентску листу, а 42,1 одсто за ону која би носила Вучићево име.
Било како било, истина је да председник Србије по први пут од доласка на власт избегава расписивање ванредних избора, иако је држава већ више од седам месеци у непроглашеном ванредном стању.
„Држава, то сам ја“
Не само да најзначајнију институцију – Скупштину Србије окружују посетиоци ‘Ћациленда’, већ је парламент готово „блокиран“ изнутра, а када се седнице и одрже, то буде по рецепту Ане Брнабић – експресно, без расправе и на десетине тачки дневног реда које су усвајају рекордно брзо.
Требало би рећи неколико ствари и о раду правосуђа. Оно је под константним притиском власти. И председник државе, али и остали високи функционери владајуће странке константно имају примедбе на рад правосудних органа. Властима се никако није свидело то што су студенти и грађани који су хапшени у претходним месецима били пуштани на слободу. Као контрамеру, председник сада спроводи помиловање насилника из Новог Сада који су поломили вилицу студенткињи, а исту меру најављује за девојку која је покосилла студенткињу аутомобилом на Новом Београду током блокаде.
О односу председника државе према овом виду насиља над студентима и грађанима, говори и његова изјава о жени која је недавно на грађане кренула с косом у рукама. О њој је говорио као о дивној жени из Десимировца.
Треба посебно истаћи и чињеницу да у држави о чијим интересима председник брине, а по његовом сопственом признању, од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду „нико не жели ништа да потпише“.
„За нас то сада није лако. Ту је и госпођа (Александра) Дамњановић која ускоро треба да постане министар и зна са колико се проблема данас суочавамо где нико нигде ни зашта не жели да преузме одговорност, нико нигде ништа не жели да потпише и то су муке са којима се уочовамо. Свеједно мораћемо то да превазиђемо, ускоро ћемо да отварамо важне деонице аутопутева и магистралних саобраћајница, Србија мора да се развија и да иде напред“, рекао је Вучић уочи формирања Владе Ђура Мацута.
Да је овог пута говорио истину, видели смо недавно, приликом свечаног отварања деонице ауто-пута Милош Велики која, према доступним подацима, није технички завршена и нема употребну дозволу.
Влада Србије је потом донела Уредбу којом се суспендује Правилник о безбедности тунела, како би несметано отворили ову деоницу.
Председник државе је поручио да увек „фали неки папир“, а грађанима је као гаранција безбедности понуђена – лична реч директора јавног предузећа Путеви Србије Зорана Дробњака.
На питање новинарке да ли је овде политичка воља стављена испред безбедности, Дробњак одговара:
“Правилник је правилник, али ми имамо тај командни центар, одакле људи контролишу саобраћај који се одвија у тунелу, на свим који су 500 метара и километар. Безбедно је кад људи седе ту и контролишу 24 сата, зато је и пуштен пробни рад. Ја инсистирам да се отвори пут због грађана јер је сезона летовања и биће много саобраћаја кад крену сви на море. Биће преко 30.000 возила током дана, то је премного, а стално је неки удес код Чачка, Пожеге, Ужица. Ја сам инжењер, не политичар, бавим се изградњом ауто-путева и безбедношћу, нема везе политика са овим. Мени Уредба ништа не смета, јер ја кажем да је безбедно. Стојим иза тога да је безбедан тунел”, нагласио је Дробњак.
Криза која влада у држави пренела се и на готово све градове. Тако је Београд да би наставио нормално функционисање принуђен да се задужи за 15 милијарди динара код комерцијалних банака, тврди директор Центра за локалну самоуправу Никола Јовановић. Осим тога, Нови Сад је био на привременом финанисрању јер је власт одбијала да одржи седнице градског парламента. И многе локалне скупштине широм Србије суочиле су се блокадама.
На све то долази и незапамћена криза универзитета у Србији.
Дакле, може се рећи да нам је функционисање готово свих институција у земљи у блокади, те би логичан закључак био да се из ове кризе може изаћи изборима.
Кад се расписују ванредни избори?
Политички аналитилчар Никола Буразер за Нову каже да се у демократским државама ванредни избори расписују када постоји проблем са одржавањем парламентарне већина која држи власт или када постоји проблем са легитимитетом власти.
„У Србији су ванредни избори коришћени као инструмент владавине, где би их власт расписивала онда када им то одговара и када није угрожена већина у парламенту. Увек је то био главни фактор зашто су избори расписивани, а не то да ли се тиме одговара на легитимне захтеве опозиције“, каже Буразер.
Подцртава да власт у Србији има велики проблем са легитимитетом, који је очигледно нарушен последњих неколико месеци.
„Одлука о расписивању избора ће зависити од калкулације власти, да ли су им ту избори у интересу. Када председнк каже да ће то бити ‘када буде одговарало држави’, мислим да он тиме изједначава државу и себе“, наводи саговорник Нове.
Подсетио је и на пример из 2016. године када су избори били расписани под изговором да наредна Влада треба да заврши процес евроинтеграција.
„Сада, ако говоримо о ЕXPО 2027. као одређеном битном питању за државу, важно је да се то не угрози. Важно је да се пошаље порука да ЕXPО није под занком питања, већ да је да је пројекат од националног значаја. Очигледно је да су овде у питању неки други интереси“, каже Буразер.
