Pročitaj mi članakU proceduri Skupštine Srbije trenutno se nalazi nekoliko predloga zakona koji predviđaju novo kreditno zaduživanje države. Ukoliko ih poslanici usvoje, Srbija će se zadužiti za dodatnih oko 2,4 milijarde evra.
Зајам који све највише занима, али и брине, јесте онај који Србија узима због куповине француских авиона „Рафал“.
Наиме, држава планира да финансира највећи део куповине француских авиона, француским кредитом. Србија је склопила купопродајни уговор 29. августа 2024. године са компанијом „Дасо“ (Дассаулт Авиатион) за набавку 12 „Рафал“ авиона и њихових повезаних производа и услуга.
Према званичним подацима, укупна набавна цена опреме и услуга по комерцијалном уговору износи више од 2,7 милијарди евра.
Међутим, Србији се на располагање ставља кредитни аранжман у максималном укупном износу од нешто више од 1,9 милијарди евра, чиме је предвиђено да се финансира 70 одсто овог посла.
Уговором је утврђено и авансно плаћање у износу од 30 одсто укупне уговорене цене, односно 823,5 милиона евра, што је Србија већ платила из сопствених средстава у два дела. Плаћено је у два наврата по 15 одсто, односно по 411,8 милиона евра.
Даље је предвиђено да Србија из овог кредита финансира прво део од 25 одсто укупне уговорене цене, односно 686,3 милиона евра, затим и други део у истом износу и на крају остатак од 20 одсто, што чини 549 милиона евра.
Ови подаци јавно су доступни, међутим у уговору стоји да су зајмодавац и зајмопримац сагласни да ће чувати као поверљиве све стопе финансирања и да их неће никоме откривати.
Ипак, у уговору је објашњено да каматна стопа представља процентуалну стопу на годишњем нивоу збира примене маргине и ЕУРИБОР-а.
Додатно, у делу уговора који се односи на дефиниције и тумачења наводи се да маргина означава 0,98 одсто годишње.
Дакле, ако узмемо, на пример, шестомесечни ЕУРИБОР који се често користи у кредитним уговрима, који данас износи 2,056 одсто и збројимо га са маргином, добијамо да ће каматна стопа износити 3,036 одсто.
Економиста Александар Стевановић за Данас наглашава да је то, најблаже речено, чудно.
– Личи на реченицу из „Топ листе надреалиста“, где анкетирани грађанин на питање да ли жели да остане анониман одговара: „Да, наравно, али бих се прво представио“ и онда изрекне цео ЦВ – описује саговорник.
Стевановић указује и да је наша одбрана мало застарела.
– Није баш да би нас модерни ловци спасили у сукобу, јер се граничимо са земљама НАТО и полуколонијама НАТО. Биће да је то трошак љубави која ће, како год окренемо, престати 2027. године на обе стране, а код нас можда и пре – сматра он.
Према његовим речима, у овом случају финансирање не може да буде тајна, без обзира што се купује војна опрема.
– Постоје две врсте задужења – рефинансирање постојећих дугова и нова задуживања, углавном за инвестиције. Код војних инвестиција верујем да имају смисла онолико колико ми можемо да личимо на државу Израел – закључује Стевановић.
Поред кредита за куповину Рафала, држава се код банака задужује и за неке друге пројекте.
Држава планира код НЛБ Комерцијалне банке да узме кредит за финансирање пројекта изградње деоница ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад. За те потребе држава узима кредит у износу од 35 милијарди динара, односно нешто мање од 300 милиона евра.
Поред тога, држава се задужује и код Међународне банке за обнову и развој. То је други зајам који Србија треба да користи за развојну политику зеленог раста и држава ће од ове банке позајмити 153,7 милиона евра.
Држава ће, такође, уколико посланици усвоје, преузети обавезу да као гарант измири обавезе Електродистрибуције Србије по основу уговора о кредиту одобрених од стране ОТП банке у износу до 10 милиона евра увећаног за износ припадајуће уговорене камате и трошкова.
Исто је и за кредит код Банке Поштанска штедионица у износу до 20 милиона евра, такође, увећаног за износ припадајуће уговорене камате и трошкова.
Ту је и кредит код Банке Интеза у износу до 22,5 милиона евра.
Главни брокер Моментум Сецуритиес Ненад Гујаничић за Данас каже да оваква пракса погодује банкама.
– Банкама одговара да дају кредите држави јер је она сигуран клијент. Тако и зарађују више него да купују државне обвезнице. Тренутно држава не истискује привреду, јер банке имају пуно ликвидности, али ако би се овако наставило могло и би и то да се деси – оцењује он.
Гујаничић је у својој недавној анализи овог проблема написао да се држава све више ослања на кредитни потенцијал банака.
– Њиховим кредитима директно се финансирају и државни пројекти. Само у последње две године банке су пласмане држави више него дуплирале, на 4,1 милијарду евра на крају марта – указао је он.
Гујаничић је појаснио да су ови кредити по правилу скупљи од планираног задуживања путем емисија обвезница.
