Pročitaj mi članakNe voli vlast i biznismeni njoj bliski da se priča o njihovim milionima i bogatstvu. Pa zato s vremena na vremena pokušava narod da podseti da oni nisu neki koji su se obogatili u poslednjoj deceniji već napotiv - obični ljudi. Baš kao što su njihovi glasači.
У три мандата премијерка, сада председница Скупштине. Привилегије и живот у државној вили, од обезбеђења до службеног аутомобила. Извесно је да иде Ана Брнабић у продавницу, не зна за инфлацију и поскупљења, али она каже да се осећа као обичан свет.
„Да за вас квази елиту важе једна правила, а да за све нас народ, нас плебс, нас ћације, важе потпуно друга правила“, изјавила је Ана Брнабић, председница Скупштине Србије.
Нова је Ана Брнабић у улози плебса, председник бар за јавност одавно то живи, само пред камерама. Кад се једе сендвич са паризером или сардина Александар Вучић говори:
„Кад сам био мали, отац ми је стално говорио, и брату и мени, да треба да једемо јабуке и сардине из мени непознатог разлога. Ваљда много је здраво…“
Може ли сендвич са паризером или конзерва сардина да нас убеди како председник државе или министри живе исто што и већина људи. Или су они и чланови њихових породица, најближег окружења последњих година постали милионери, највише захваљујући уносним пословима са државом.
„Тај популистички дискурс по коме се власт идентификује са народом шаље непрекидно љубав на сваки начин, тврдећи да они припадају је довољно снажан дискурс који очигледно улази у срце и душу наше популације. Наша политичка култура је таква да тај дискурс може лако да падне на плодно тле“, наводи Јелена Ђорђевић, професорка ФПН у пензији.
Не убеђују председник и његово окружење бираче у ову причу од јуче. Још је пре шест година Александар Вучић у ауторском тексту у Политици покушавао да објасни да је он део народа, а да су опозиција и незадовољни грађани део елите.
„Народ који гледа медије на којима се та теза провлачи, ето Вучић, он иде са народом, он седи са народом испред продавнице, иде народу у куће, он је народ. Да то људи који седе и не гледају ништа друго сем рецимо Пинка и Информера, они стварно мисле да је Вучић један човек обичан са њима, он је тај народ равноправан са њима“, каже Драгољуб Петровић, главни уредник дневног листа Данас.
Али на тим програмима глас оних они који верују председнику, а тешко живе тешко се пробија.
„Ја живим од социјалне помоћи која је 11.700 динара. Ја бих волела да чујем и видим неког ко може да живи са толико пара. Иначе сам инвалидно лице“.
Водитељка Пинка: Ви сте хтели да изнесете ваш проблем, да дефинишемо шта сте хтели. Директно јел тако, свакако да, да али погрешно место.
„Тај народ није више онако страствен какав је био у неким претходним временима. Да, полако се та прича излизала и да, они морају да смишљају неку нову причу“, сматра Петровић.
Златно доба на режимским медијима
Погрешно је на ружичастој телевизији, једном од главних медијских адута председника, да неко каже како не може да живи са 11 хиљада динара.
На истом програму прича се само о златном добу државе, али не и о министарским оф-шор компанијама, скупим некретнинама, како функционера владајућих странака тако и чланова њихових породица, као и уносним милионским пословима са државом њиховог најближег окружења.
„То је заиста хоботница једна која се проширила, велики број људи је успео да профитира. На основу тога они заиста и владају. С једне стране их подржавају они који су профитирали, који имају баснословне паре и с друге стране ова широка популација коју индоктринишу годинама својом суровом бездушном пропадандом“, сматра Јелена Ђорђевић.
Да у ту сурову пропаганду грађани све мање верују, показује оно што се дешава управо у сусрету са бирачима.
Уместо аплауза, у Врбасу, Раковици или Нишу, гађани су јајима и почашћени звижудцима.
