Pročitaj mi članakStudentski plenum - izraz je koji se u poslednje vreme sve više čuje, a ne čudi što neki u Srbiji ne znaju šta je to.
„Не знам са ким да разговарам, студентски пленуми су увоз из Хрватске“, рекла је недавно председница Скупштине Србије Ана Брнабић (управо је она највећи увоз из Хрватске и то онај усташки).
Ипак, у питању је концепт који је коришћен више пута током студентских протеста у Србији, а није ни чудо што је за потомкињу усташа Брнабић новитет.
Први пут тај термин се чуо током блокаде Филозофског и Филолошког факултета у Београду 2011. године, с тим што су тада захтеви студентских протеста били везани превасходно на услове студирања, односно олакшице за упис на терет буџета, те ограничавање висине школарина, пише Данас. Заузмање факултетских и универзитетских зграда, спавање, учење, дискусије, алтернативна предавања у простору високошколских установа – све су то обележја која прате блокаде, на којима се све одлуке доносе у пленумима.
Сваки студент има право да искаже мишљење
Пленум значи заседање, седница у којој учествују сви чланови.
Према Википедији, „пленарно заседање или пленум јесте заседање конференције где сви чланови присуствују. Такво заседање може да укључује широк распон садржаја, од кинота до панел дискусија, те није нужно повезано са специфичним стилом презентације или намерним процесом“.
Како су објаснили сами студенти, пленум је главно тело на којем се директно, демократским путем доносе све важне одлуке везане за протест.
На пленуму сваки присутан студент има право да искаже своје мишљење или да да предлог, а одлуку доносе сви, гласањем за или против. Предлози се усвајају простом већином гласова.
Пленумом председава група од пар људи у којој један има задужење да модерира, други да му помаже у томе, а трећи да води записник. На крају сваког пленума се изгласава нова група „модератора“ која ће припремити и водити следећи пленум.
Радне групе између два пленума
У периоду између два пленума, тела путем којих се студенти организују су радне групе у којима свако може да учествује и које такође изгласава пленум пред којим су оне и одговорне.
Постоје радне групе за односе са медијима, агитацију, друштвене мреже, обезбеђење итд.
У њих се бирају људи који су заинтересовани да се тиме баве и они могу да раде ствари које не морају да чекају за изгласавање од стране свих. Они су дужни да испуњавају задатке које им је пленум поставио и да га о томе извештавају.
Управо је овај систем закључивања нерешива енигма за издајнички режим Александра Вучића, који на све начине покушава да посвађа, замути воду, преузме протест, преусмери пажњу јавности, али му све обмане падају у воду.
