Pročitaj mi članakSkot Riter, bivši inspektor za kontrolu naoružanja Ujedinjenih nacija, poznat po svojim angažmanima u Iraku i Sovjetskom Savezu, izneo je detaljan osvrt na upotrebu raketnog sistema RS-26 „Rubež“. Ovaj sistem, prema njegovim rečima, predstavlja značajnu promenu u dinamici ukrajinskog sukoba i upozorenje Zapadu.
Према информацијама које је пружио Ритер, РС-26 је лансиран из Капустин Јара и погодио циљ у Дњепру (бивши Дњепропетровск), кључном украјинском индустријском центру. Циљ напада било је индустријско предузеће, које, према доступним информацијама, може укључивати и Пивденмаш („Јужмаш“), познат по производњи ракета.
РС-26 је користила шест независно управљаних бојевих глава, од којих је свака опремљена субмуницијом, што је до сада неуобичајена конфигурација за ову ракету. Ова иновација показује да Русија не само да унапређује техничке карактеристике својих ракетних система, већ и редефинише тактику у сукобу.
Ритер објашњава да је РС-26, иако интерконтинентална балистичка ракета по домету (преко 5.000 километара с једном бојевом главом), у овом случају класификована као ракета средњег домета због конфигурације бојевих глава и домета од око 800 километара, колико је потребно од Капустин Јара до Дњепра.
Брзина и прецизност: РС-26 је позната по својој способности да испоручи смртоносни терет на циљеве с минималним одступањем од мете.
Конвенционално наоружање: Напад на Дњепар показао је да ова ракета може бити опремљена искључиво конвенционалним бојевим главама, чиме се повећава њен потенцијал за употребу у различитим сценаријима.
Производни капацитет: Од обнављања производње у 2024. години, процењује се да Русија може произвести између 6 и 8 ракета месечно, што имплицира да тренутно може располагати с око 30–40 ових ракета.
„Орешник“ и спекулације о његовом пореклу
Ритер указује да би нови ракетни систем „Орешник“, који је недавно представљен, могао бити модификација РС-26 „Рубеж“. Према украјинским извештајима, „Орешник“ користи мобилни лансер са шест осовина, што указује на техничку сличност са РС-26.
Амерички званичници описали су „Орешник“ као експериментални систем, што имплицира да су имали претходне информације о његовом развоју. Ако је „Орешник“ заиста заснован на РС-26, његово увођење указује на даљи развој руских ракетних капацитета у оквиру конфликта у Украјини.
Геополитичке последице и поруке
Напад балистичком ракетом на украјинску територију носи јасан политички сигнал. Ритер наглашава да је председник Владимир Путин јасно ставио до знања да Русија поседује способност да циљано гађа било које локације у Европи. Ово ставља додатни притисак на Западне савезнике Украјине, који сада морају да се суоче с могућношћу конвенционалних напада с разорним последицама.
С обзиром на повлачење САД из ИНФ споразума 2019. године, Русији је омогућено да развија и користи оружје које би претходно било забрањено. Ова промена отвара ново поглавље у војној стратегији и балансу снага између Русије и Запада.
Ескалација или одвраћање?
Ритеров осврт сугерише да је увођење РС-26 и потенцијално „Орешника“ део шире стратегије Русије да ојача своје позиције у сукобу с Украјином и истовремено пошаље снажно упозорење Западу.
Употреба ових ракета наглашава како техничке иновације могу променити природу модерних сукоба. Истовремено, повећање руског арсенала и способности поставља кључна питања о будућем току украјинског сукоба и глобалним безбедносним изазовима.
