Pročitaj mi članakZvanična mapa EU o litijumu otkriva: Srbija nema najveće rezerve, ali planira rudarenje uprkos ekološkim rizicima. Druge evropske zemlje sa većim rezervama izbegavaju eksploataciju zbog dugoročne štete po životnu sredinu. Građani Srbije se pitaju zašto bi preuzeli taj rizik.
Познато је да многе државе Европе „леже“ на литијуму, имају га много више него Србија, али нико неће да га рудари јер тај процес трајно уништава и загађује земљиште, ваздух, подземне воде које се сливају у реке и напајају бунаре, значи комплетну флору и фауну.
Литијум је један од најтраженијих ресурса у савременом свету због своје кључне улоге у производњи батерија за електрична возила и друге електронске уређаје. Ипак, процес његовог ископавања и прераде је изузетно штетан за животну средину. Због тога су многе европске земље, иако располажу значајним резервама литијума, одлучиле да не започну експлоатацију овог ресурса како би заштитиле своју животну средину и здравље становништва.
Упркос притисцима и интересима великих корпорација, многе европске владе су свесне да је дугорочна штета од рударења литијума превелика цена за економску добит. Ово је посебно важно у контексту све веће еколошке свести и захтева грађана за очување природе.
Званична мапа Европске уније о литијуму, која је доступна јавности, јасно показује где се налазе највећа налазишта литијума у Европи. Када се упореде резерве литијума у Србији са оним у другим земљама, постаје јасно да Србија нема ни приближно највеће резерве овог минерала. Ипак, планови за експлоатацију литијума у Србији су привукли велику пажњу јавности и изазвали бројне протесте и контроверзе.
Грађани Србије се оправдано питају зашто би њихова земља требало да преузме ризик и дозволи рударење литијума када друге европске земље са већим резервама одбијају да то учине. Такође, постоји велики страх од дугорочних последица по животну средину, које би могле бити катастрофалне.
Председник Александар Вучић и влада Србије су под великим притиском да донесу одлуке које ће бити у најбољем интересу земље. Међутим, критичари тврде да су економски интереси и притисци страних корпорација превише утицајни и да влада не посвећује довољно пажње еколошким аспектима.
Погледајте како заиста изгледа „литијумска мапа“ у Европи и где су највећа налазишта, а колико има код нас. Изненадићете се када видите колико друге земље имају литијума и зашто одлучују да не започну његову експлоатацију.
Више о томе у видео прилогу који следи. Пратите наш сајт и Јутјуб канал за додатне информације и анализе на ову важну тему.
Више о томе у видео прилогу.
