Прочитај ми чланакЗаменик главног и одговорног уредника Јужних вести
Прошло је неколико дана, а мени и даље није јасно зашто су напредњаци масовно, реком аутобуса путовали у Београд на митинг? И на који митинг – председника Србије или председника странке? Те две функције су, наравно, законски неспојиве.
Кажу да су ишли да пруже подршку Александру Вучићу. Зашто? Зар му јужњаци нису пружили подршку у свим местима на југу Србије у оквиру кампање “Будућност Србије”, као и на неким другим државничким свечаностима претходних месеци? Одбори СНС са југа развозили су се аутобусима и колима по околним местима која је он обилазио и слушали мање-више исту причу. Они који пажљивије слушају можда неке говоре знају и напамет.
Нису то упамтили сигурно викари (на мрежама пише да тако зову у СНС оне који су задужени за покличе), барјактари, ни координатори. Ти људи имају преча посла и важне задатке на скуповима. Озбиљна организација.
Али чему и та озбиљна организација? Чему спискови и аутобуси? Ћему уцене, воде и сендвичи?
Сви они причају, а и неке статистике кажу, да је СНС најјачи тренутно у Србији. Поједини митингаши из Ниша ишли су у Београд да бране Србију “од малих 10%”.
Па, зар за 10%, претпостављам опозиционара, мора 150.000 људи? Узгред речено, тих 150.000 је, ако их је стварно толико било, свега око 2% укупног становништва. Тешко да је то нека одбрана, али свакако је непотребно ако тврде да су најјачи на политичкој сцени тренутно.
Добро, подршка је пала у воду, одбрана је пала у воду, остаје оно треће – да позову на јединство. Врло важно у данашњем подељеном српском друштву.
И да, новине наклоњене власти пишу да се те прохладне пролећне вечери, тог једног априла у Београду, десило и то чудо што не доживесмо у историји овог народа – Срби су се ујединили.
Мада, пре ће бити, да су службеници који раде у тим медијима, пречули или намерно испустили неке делове из говора премијерке Ане Брнабић која је често са бине викала “они” – за људе који су незадвољни влашћу и “ми” – за окупљене те вечери пред парламентом. Друге “епитете” које је изговарала из пристојности не треба писати. Све је то зачинио највећи дипломата у Влади, наш Житорађанин Ивица Дачић повезујући незадовољне грађане са песмом Рибље Чорбе “Остани ђубре до краја”.
Допринос јединству, дијалогу и помирењу дао је и сам Вучић рекавши окупљенима да не морају баш свим новинарима да одговарају. Ваљда је у реду да изјаве дају само “њиховим”.
Тако да су се те вечери пред парламентом ујединили једино напредњаци из свих аутобуса из разних крајева Србије. И то на страначком митингу који је најављиван као државнички у оквиру кампање “Будућност Србије” коју плаћају… Е, то нам још званично нико није рекао.
Нишке аутобусе, како кажу у локалном одбору, платили су чланови. И то, математика показује, милионима динара. Међу њима је пуно јавних функционера и осталих из јавног сектора, којима плате дају сви грађани.
То што дају “из њиховог џепа” је тамо стигло из наших џепова. Пошто је кампања “Будућност Србије” државничка, њу би такође требало да плаћају сви грађани Србије. И “ови” и “они”.
И ето га народно јединство – у трошењу пара свих нас за величање култа вође.
Па да. Ево и одговора на питање зашто су реке аутобуса ишле у Београд тог петка – култ вође. Он их је окупио, они га величају.
Немој неко да мисли да претерујем са овим култом. Довољно је било погледати транспаренте и послушати поруке окупљених. На претходном митингу у Новом Саду смо имали и љубљење руке. Нема даље.
Чињеница да је све то, на овај или онај начин, о трошку свих нас – то је нешто о чему треба да мислимо.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
