ДОКТОР ЈОСИФОВСКИ ОТКРИО СРПЕГУ ХИТНЕ И ПОГРЕБНИКА, његовим мукама нема краја

23:55 21.04.2019.

Мора се наћи начин да се постави питање личне одговорности судије која је донела овакву пресуду. Јер ово више није пресуда против мене, то је акт против народа.

Ово за „Блиц“, коментаришући одлуку Апелационог суда да преиначи првостепену пресуду и одбије његову тужбу против пет државних органа каже др Борко Јосифовски, некадашњи директор београдске Хитне помоћи.

Ни 13 година након што је указао на криминалне везе лекара те здравствене установе и приватних погребних предузећа Јосифовски није добио ништа, до живота са печатом државног непријатеља.

Задовољења правде, рекло би се, нема ни на видику јер је пресудом Апелационог суда његова тужба одбијена као – неоснована.

Такође, преиначено је и решење о парничном поступку, те је др Јосифовски обавезан да туженој држави исплати 67.500 динара. А једино што је некадашњи директор Хитне помоћи од правосудних органа тражио било је да се утврди да је због узбуњивања трпео вишегодишњу одмазду.

ОДЛУЧЕНО И КОВЕРТИРАНО?

– Све ово је, чини ми се, веома експресно завршено. Или је већ одавно било одлучено и ковертирано, само се чекало да буде испоручено – каже Јосифовски за наш лист.

Занимљива је чињеница да је првобитном пресудом београдског Вишег суда било утврђено да је пет државних органа, од 2006. године нанело штету Јосифовском непоступањем по његовим пријавама. У тој пресуди из октобра прошле године утврђено је да су Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, Прво основно јавно тужилаштво у Београду, Агенција за борбу против корупције и Више јавно тужилаштво у Београду ставили Борка Јосифовског у неповољан положај због узбуњивања.

Та морална сатисфакција трајала је кратко, те је Апелациони суд након разматрања жалби одлучио да сам изведе доказе за које је сматрао да су кључни за доношење правоснажне пресуде. Суд је тако одлучио јер, како је између осталог наведено, у овом случају није могућа ретроактивна примена Закона о заштити узбуњивача који се примењује од 2015. године.

– Моја тужба је прво од Вишег суда била одбачена због ретроактивности, да би затим овај исти Апелациони суд вратио пресуду Вишем суду јер, како су рекли, сматрано је да постоје сви елементи да се донесе пресуда. Тај Апелациони суд у првом кораку није имао никакве примедбе у односу на ретроактивност, а видите сада, сада одбацује тужбу управо због ретроактивности. Ја сам тужио пет државних институција које су ми нанеле штету нечињењем по мојим пријавама и заташкавајући аферу Хитна помоћ. И ево видите, овај суд не може да утврди каква је то штетна радња према мени и на који начин би они мене заштитили – прича др Јосифовски.

ЗАХТЕВ ЗА РЕВИЗИЈУ

Апелациони суд, међутим, сматра да „не постоји изричити рок у ком државни органи треба да реагују на кривичне пријаве узбуњивача“, чиме је практично „сахрањена“ било каква могућност прихватања тужбе на (не)рад државних органа. Ипак, Борко Јосифовски и тим адвоката „Пиштаљке“ који га у читавом процесу заступају, немају у плану да дозволе да се случај на овоме заврши.

– Сигурно неће остати на овоме. Мора се пронаћи начин да се постави питање личне одговорности судије која је донела овакву пресуду. Јер, ово није више пресуда против мене, то је акт против народа. Да је афера Хитна помоћ добила свој епилог, не би било после оних трагичних афера где су људи такође губили главу… Судија директно преузима одговорност на себе за тако нешто, ја то тако видим – истиче Јосифовски за „Блиц“.

Умало историјска пресуда Вишег суда из октобра прошле године остала је мртво слово на папиру… А имајући у виду да је суд одлучио да одбије тужбени захтев (који је првенствено потврдио), некадашњи директор Хитне помоћи и „Пиштаљка“ поднеће захтев за ревизију Врховном касационом суду.

– Када погледате ову пресуду – шта они мени могу да врате? Мени новац није потребан. Шта мени сада може да врати тих 12 пропаћених година неравноправне борбе за правду и истину? Осим да постфестум сачува сјај мом имену, а ништа друго им заправо није ни тражено – искрен је Јосифовски.

АГОНИЈА ДУГА 12 ГОДИНА

Све је почело након што је Борко Јосифовски крајем 2006. године упозорио Министарство здравља да постоји основана сумња да поједини лекари Хитне помоћи намерно нису стизали на време код животно угрожених пацијената и нису обављали реанимацију да би тако приватним погребним предузећима обезбедили зараду. Надлежни нису тада реаговали, а он је 2006. своје сумње изнео јавно, пред представницима медија.

– Ја сам са места директора Хитне помоћи смењен због тога што сам износећи непроверене информације у вези са реанимирањем и пружањем хитне медицинске помоћи узнемирио јавност и угрозио рад службе. И практично сам био сврстан међу народне непријатеље. Јер свако ко угрожава рад службе хитне медицинске помоћи, угрожава и животе људи – присећа се Јосифовски.

И онда, само два дана после његове конференције за медије, иако је очекивао да ће након тога све бити испитано, Јосифовски бива смењен, а ништа од онога на шта је упозоравао надлежни органи нису проверили. Тадашњи министар здравља Томица Милосављевић је прво ћутао дуже од годину дана, а онда одједном за два дана утврдио да Јосифовски није у праву.

Након смене с места директора Јосифовски је у Хитној помоћи био изложен константим претњама. У октобру 2008. године саопштено му је да су се „стекли услови за престанак радног односа“.