Прочитај ми чланак
Нерођени
(Руска православна реп песма и романса; стихови, музика и репује: Џонибој (Johnyboy))
Његова рука неће ти махнути у поздрав
И његове очи неће се отворити јарко-жутом сунцу
И нико неће чути његов први смех
И човек неће видети како ће се топло осмехнути.
Није био на земљи, али га већ небо чека.
Он на жалост уопште није ни рођен
И нико од њих није се још нервно развио
„Збогом“ је његова прва реч.
И кулминација ових младића није их мучила
Потребан им је убрзани пулс после амфетамина
Потребан им је секс, потребна јурњава, мечка, потребан смех
Потребан кокаин, Drum & Base и говно од фејса.
Кроз задњи улаз преко везе
Њима је свеједно, не мућкају главом.
Одавно су се подигли на врх из јама.
И милион није очев, знај, сви лажу.
Помоћ, ха, баш их брига за обичне људе.
А ноћ, да, night life је само за VIP person.
Около сјај… момци слабићи у кошуљама и даме у Долче.
Red bull, yes! Они га воле више од мајке.
Кондоми, таблете — ништа глупље није могао измислити човек.
С њима ће некако избледети сок који доводи до осећања.
Фанови коцкарских игара, свршавају у њој јер су затворена уста.
Мислила је да се гоји, али у ствари тамо сазрева плод.
Прошли су месеци, али она уопште није глупача.
Јасно је, дерле напоље, јер је фигура важнија.
Овај пар је цивилизован, дете им ни за шта не треба
Као да су добили кугу.
Без стреса, депресије, све је као пре
Дивље, много секса, узбуђења у њему чак и нема.
Цела њихова прича је забава, а дете им је само шала.
Какве невоље, мама, абортус ће све решити.
Мама, ја сам твој син, овде није нарочито удобно.
Мало места нам због нечега дају у стомаку.
Не можеш да се шеташ, али желиш што пре
Не да лежиш, већ да направиш свој први дечји корак.
Татице, и теби здраво, ти си сигурно одушевљен.
Још пола године и доћи ће на свет твој први син.
Још си млад, знам, али ниси глупак, не живиш у беди.
Молим те, татице, чујеш ли, купи ми дечји креветац.
Хоћу ка вама горе, рођени, тако је тужно доле.
И зар не желите видети, како ја лепо цртам.
Научићу да цртам ауто и дрво и јарко сунце.
А ви мене помазите пред сан и моју изгужвану одећу.
Хоћу кад порастем, тата, да постанем космонаут.
Али за такве жеље, очигледно, сам још мали.
Имам само пар месеци, али моје срце
Вољеној мајци песме ноћу вечно пева.
Хоћете ли ми купити обућу за моје мале ноге
И објасните зашто је у рукама тог чике нож.
Маштао сам о томе да ми читају бајке ноћима.
Мислио сам да ћете ми подарити живот, али ви сте маскирани џелати.
Зар ће ме убити тај злобни и мрски чика?!
И не дајете ми шансу да газим по мом вртићу.
Мамице, татице, чујте, нисам вам урадио ништа лоше.
Волим вас, чак иако се гушим, чак не направивши свој први удах.
Његова рука неће ти махнути у поздрав
И његове очи неће се отворити јарко-жутом сунцу
И нико неће чути његов први смех
И човек неће видети како ће се топло осмехнути.
Није био на земљи, али га већ небо чека.
Он на жалост уопште није ни рођен
И нико од њих није се још нервно развио
„Збогом“ је његова прва реч.
Нерождённый
Ручка его не помашет тебе “привет“,
И его глазки не откроются ярко-жёлтому солнцу,
И не услышит никто его первый смех,
И не увидит человек, как он тепло улыбнётся…
Не был на земле, но его уже небо ждёт!
Он, к сожалению, вовсе и нерождён…
И никто из них даже нервно не скован…
“Прощайте“ – его первое слово.
1-ый Куплет:
И кульминация этих подростков вряд ли томила,
Им нужен пульс учащённый после амфетамина,
Им нужен секс, нужен бег, нужен мэрс, нужен смех,
Нужен кокс, drum & base, и в гавно пьяный face!
Через чёрный вход по записи всем друзьям…
Им всё равно, мозгами не шевеля…
Они давно поднялись наверх из ям…
И миллион не папанин,знай, все ***ят!
Помочь? ха, им класть абсолютно на мир низов!
А ночь, Да, night life – это люто для вип персон!
Вокруг блеск… парни хлюпики в рубашках и в “Дольче“ дамы.
Red Bull, Yes! Они любят его даже побольше мамы!
Презики, таблетки – ничего придумать человек тупей не мог,
С ними как-то блекнет, до оргазмов доводящий, ощущений сок.
Фанаты ролевых игр, кончает в неё, ведь заклеян рот!
Считала толстеет, но на самом деле там зреет плод!
Спустя месяцы дошло, но она не дура вообще,
Понятно, дитину вон, ведь фигура важней.
Это парочка цивильна – ребёнок им ни к чему,
Жутко им подцепили словно они чуму…
Никакого стресса, депрессий, всё так же
Дико много секса, волнений нет в нём даже!
Весь их роман забава, а он лишь их стёб,
Какие траблы, мама? Аборт решит всё.
Припев:
Ручка его не помашет тебе “привет“,
И его глазки не откроются ярко-жёлтому солнцу,
И не услышит никто его первый смех,
И не увидит человек, как он тепло улыбнётся…
Не был на земле, но его уже небо ждёт!
Он, к сожалению, вовсе и нерождён…
И никто из них даже нервно не скован…
“Прощайте“ – его первое слово.
2-ой Куплет:
Мама, я твой сыночек, тут не особо утно!
Мало места в животике почему-то дают нам,
Особо не разгуляешься, но хочется не спеша,
Не лежать, а сделать детский свой первый шаг,
Папочка, и тебе привет, у тебя наверно восторг,
Полгодика ещё и выйдет на свет твой первый сынок,
Ты ещё молод, я знаю, но ты не дурак, не бедствуешь!
Пожалуйста, папочка, слышишь, купи мне кроватку детскую!
Хочу я к вам наверх, родные, ведь так тоскливо внизу,
И, разве не хотите посмотреть вы, как я красиво рисую?
Я научусь рисовать машинку с деревцем и солнышко яркое,
А вы мне погладите спинку перед сном и одёжку помятую.
Я хочу подрасти, папаня, и стать космонавтом в будущем,
Но для таких желаний, видать, ещё мал желудочек…
Мне пока пара месяцев, но сердечко моё
Любимой мамочке песенки на ночь вечно поёт!
А вы мне купите обувь, для моих маленьких ножек?
…И объясните, почему в руке того дяденьки ножик?!!
Я мечтал о том, чтоб мне читали сказки по ночам,
Я думал подарите жизнь мне, но вы в маске палача!
Неужели, меня убьёт этот злобный и мерзкий дядя,
И не дадите вы мне шанса, потопать в мой детский садик?!!
Мамочка, папочка, слышите, я же не сделал вам плохо!!!
Я вас люблю, хоть задыхаюсь, даже не сделав и вдоха..
Припев:
Ручка его не помашет тебе “привет“,
И его глазки не откроются ярко-жёлтому солнцу,
И не услышит никто его первый смех,
И не увидит человек, как он тепло улыбнётся…
Не был на земле, но его уже небо ждёт!
Он, к сожалению, вовсе и нерождён…
И никто из них даже нервно не скован…
“Прощайте“ – его первое слово.
