Прочитај ми чланакХрвати подучавају официре тзв. Војске Косова. Њихова искуства занимају Приштину због тежње да покори север покрајине. Стижу преко Црне Горе, а НАТО" зажмурио"
ХРВАТСКИ ветерани који су учествовали у прогону више од 250.000 Срба из Крајине, током злочиначке акције „Олуја“, обучавају официре такозване Војске Косова, а до наше јужне покрајине стижу преко Црне Горе и уз прећутну сагласност НАТО.
Илустрација / Фото Танјуг-АП
До ових података стигле су српске обавештајне службе и у то „просветно“ регрутовање бранитеља, како сазнају наши оперативци, укључен је и генерал Анте Готовина који је војно спровео највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата.
Према тим информацијама, хрватски ветерани Албанцима преносе своја искуства у муњевитим оружаним акцијама, односно уче их тактици односно маневрима у такозваним побуњеним подручјима. Овај аранжман, како се претпоставља, није могао да прође без политичког договора Хашима Тачија и црногорског председника Мила Ђукановића, а носи велики безбедносни ризик по наше становништво на КиМ, с обзиром на изражене аспирације Приштине да потчини север и „заокружи суверенитет“.
Интересантна је и улога хрватске стране и Готовине. Наиме, цела ова операција намерно је пренета на терен ветерана, како би се, у случају да буде оперативно „проваљена“, Загреб вадио на то да то нема никакве везе са њиховом званичном војском, иако је јавна тајна да је Готовина у веома блиским односима са тамошњом влашћу.
Љубан Каран, бивши официр КОС, каже да већ дуго постоје снажне везе између хрватске војске и албанских оружаних структура са КиМ. Напомиње да су током рата у Хрватској тамошње војнике обучавали инструктори америчке приватне војне компаније МПРИ, који су касније били ангажовани и у обуци албанских бораца:
– Значајан број Албанаца ратовао је у редовима хрватске војске, а те везе очуване су и након рата. Искуства хрватских официра из „Олује“ и „Бљеска“ посебно су занимљива Албанцима са КиМ јер планирају сличе акције на северу Космета.
Каран каже да, осим војне обуке, Хрвати Албанцима могу да понуде и неку врсту рецепта за тихи егзодус, путем притиска власти на Србе да и у миру напуштају покрајину и застрашивања оних који размишљају о повратку.
Српске обавештајне структуре већ дуго располажу информацијама о обуци припадника Косовских безбедносних снага која се одвија у базама „Филм сити“ у Приштини и „Помазатин“ надомак Косова Поља, за шта, наводно, логистичку подршку пружа Америка.
Циљ је припрема за операцију под кодним именом „Златна сабља“ а која подразумева ефикасно заузимање севера КиМ и на тај начин заокруживање „суверенитета“ и успостављање фактичке власти на целој територији покрајине. Срби са севера тада би били одсечени од централне Србије, што би изазвало осећај панике и дефетизма, па и напуштање те територије.
У спровођењу такве акције официрима КБС било би значајно искуство Готовине и његових сабораца из рата у Хрватској, али и из читавог низа оружаних сукоба у којима је учествовао. Готовина се још са 18 година придружио француској Легији странаца у којој је био пет година и догурао до старијег разводника. Учествовао је у борбеним акцијама у Џибутију, Чаду, Заиру, Обали Слоноваче. После Легије радио је као војни инструктор у Гватемали, Колумбији, Парагвају и Габону. У мају 1991. године вратио се у Хрватску и укључио у формирање Хрватске војске.
ОСУЂЕН, ПА ОСЛОБОЂЕН
ГОТОВИНА је у Хашком трибуналу ослобођен оптужби за злочине над Србима 1995. године, укључујући и акцију „Олуја“. Жалбено веће је, међутим, 2012. године преиначило првостепену пресуду, којом је био осуђен на 24 године затвора. На првом суђењу проглашен је кривим за убиства, прогон и депортацију српских цивила и безобзирна разарања. Био је учесник састанка на Брионима, када је планирана и припремана акција „Олуја“. Наредио је гранатирање Бенковца, Книна, Грачаца и Обровца у којем су настрадали цивили. Жалбено веће је касније све то поништило, а Готовину су ослободили сваке врсте одговорности за сва почињена кривична дела.
ТРГУЈЕ ТУНОМ
У ХРВАТСКОЈ Готовина данас важи за успешног бизнисмена, бави се трговином туном, а његова компаније „Пелагос нет“ зарађује милионе евра. У успостављању пословне империје имао је значајну подршку државе која му је по кратком поступку доделила концесију на 126.000 квадрата морске површине. Истовремено Хрватска банка за обнову и развој дала му је кредит од милион евра за куповину брода туноловца.
