Прочитај ми чланакУчесници протеста из бројних градова Србије са којима смо јуче разговарали, дошли су у Београд искључиво сопственим превозом.
И државни и приватни аутобуси, чак и комби превозници, отказивали су поласке у последњем моменту. Некима је чак и прећено губитком посла или инспекцијом, уколико се усуде да у суботу крену за престоницу Србије.
Кикинда, Кула, Панчево, само су неки од градова из којих јуче ниједан аутобус није кренуо пут Београда. Интересантно, за Нови Сад је у четвртак из Кикинде кренуло чак 19 аутобуса, када се тамо одржавао митинг Српске напредне странке.
Београдска Ласта редуковала је превоз из приградских општина, те је ишао сваки трећи аутобус који је у просеку каснио око сат времена. Младеновчани и Сопоћани такође су у највећем броју долазили сопственим превозом.
Новинар и колумниста из Младеновца Александар Бећић чекао је око сат времена како би Ластиним аутобусом кренуо за Београд.
– Ионако редукована вожња викендом додатно је редукована а аутобуси су каснили без икаквог објашњења. У Панчеву је, рецимо, издато саопштење да аутобуси ка Београду у суботу неће саобраћати „јер нема довољно возила, горива и људи“, што је апсурдно – истиче Бећић. Продају карата је, додаје, укинуо и Ниш експрес. С обзиром на то да смо налетели на колегу, искористили смо прилику да га питамо како коментарише сумануте потезе власти претходних дана.
– Грешите. То нису уопште суманути потези, већ смишљени и намењени њиховом бирачком телу. Ако у Србији имамо регистровано 2.300 медија, а само 18 их је независно, јасно је како ће у осталим медијима које контролише власт бити пласирано оно што они смисле и ураде, и како ће њихови бирачи на то реаговати – рекао је Бећић. Каже да су га колеге из Хрватске, Мађарске и Немачке звале након најаве министра Александра Вулина да ће штрајковати глађу и поставили идентично питање – да ли је то истина.
– Колега из Хрватске је био убеђен да је у питању Њуз нет. Када сам га разуверио, није престао да се смеје. Друге колеге су биле у шоку, један је изјавио „па то чак ни Орбан не би урадио“ – наглашава Бећић. Он очекује да ће протести „задрмати брод“ напредњака и да ће се ускоро приближити крај режиму који је „извргао руглу здраву памет“.
– Колико год протести широм Србије били или деловали неорганизовано, очигледно је да их се власт јако уплашила – закључује.
Десетак протестанта са јасним четничким обележјима кренула је из Ваљева, како кажу, у цик зоре.
– Не уздамо се ми у ауто-превознике. Чули смо и да не возе за Београд на дан протеста, па смо кренули са неколико аутомобила, чим је свануло – каже нам Милован Матић. Иначе, тврди да је наш редовни читалац и да сваког дана у неколико киоска у свом месту премешта Данас на видно место „јер га увек скрајну иза смећа од таблоида“. На протест су дошли како би се „борили против окупатора“.
– Окупатор нема име и зато га нећемо изговарати. Окупација је окупација, а ми смо овде да би се борили за слободу. Да збацимо са власти оне који народу отимају од уста. Овако се више не може – наглашава Матић. Каже да не очекује да ће протест довести до скидања Александра Вучића са власти, али да би требало да доведе до фер и поштених избора.
– Па нека онда победи најбољи – каже нам овај Ваљевац.
Кикинђани су поносно носили транспарент са именом свог града, али су били резервисани када им је наша екипа пришла.
– Откуд ми знамо да сте из Данаса? Можда сте екипа оног Лава Пајкића, а са њима немамо намеру да разговарамо – поручили су, али им се осмех појавио на лицу кад смо им показали новинарске легитимације. Такође читају Данас, а имали су и примерак да то и докажу. И они су дошли аутомобилима, јер ниједан аутопревозник из Кикинде јуче није саобраћао ка Београду.
– Када су напредњаци у четвртак правили митинг у Новом Саду, 19 аутобуса је кренуло из Кикинде. За Београд овога пута ниједан. Хтео је да нас вози један приватник, али му је запрећено да ће остати без посла уколико то уради – рекао нам је Бранислав Грујичић, који је и један од вођа протеста „1 од 5 милиона у Кикинди“.
Среће са превозом нису имали ни становници Мајданпека. На питање како сте дошли у Београд, Наташа Петковић нам је одговорила – самоорганизованим превозом.
– Нисмо се ни трудили да покушамо да нађемо аутобус, јер смо већ раније чули да га неће бити и да ће то бити проблем – рекла је.
Житељи Куле прошли су готово идентично као Кикинђани. Милица, Бојана и Никола причају нам да ниједног аутобуса за Београд није било, док је из Куле ка Новом Саду пред митинг СНС-а кренуло чак 13 аутобуса.
– Приватним превозницима је „саветовано“ да нас не возе, јер треба проћи технички преглед а могла би и инспекција да им покуца на врата, причају.
Вече пре митинга, на питање пријатељима из Вршца и Бруса када и како стижу за Београд, одговор је био идентичан – долазимо колима, приватни превозник нам је у последњем моменту отказао вожњу. Уколико нам је случајни узорак од 10 анкетираних показао да су свих 10 дошли аутомобилима, јер из њиховог града није било превоза, јасно је да нема говора о случајности, већ да је актуелна власт у паничном страху од протестаната на све начине покушала да их спречи да дођу у Београд, не презајући од тога да уцењује и прети превозницима како се случајно не би „усудили“ да довезу људе на митинг.
Обрадовић и Ђилас најбољи тандем
Извините што вас прекидам у свађи, шаљиво Зоран Живковић, председник Нове странке, прекида разговор лидера Савеза за Србију Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Борка Стефановића и Зорана Лутовца иза бине, уочи почетка јучерашњег опозиционог скупа „Сви као један“ у Београду. Сви се као насмеју овој горког шали и настављају с разговором.
Ђиласа, који је у пратњи своје будуће најближе сараднице у најављеној новој Странци слободе и правде, Мариником Тепић и некадање заменице док је био градоначелник главног гарда Тањом Пашић, стигао десетак минута пре почетка митинга као и даље држи добро расположење из хотела Москва где провео сат времена пред скуп.
Насмејан је док пролази кроз масу која га поздравља, аплаудира и здрави се са њим. Не смета му ни кад му накратко док прилази платоу испред Народне скупштине групица виче „Лопове, лопове“. Оптимистичан је али не жели да отвара све карте плана који су лидери Савеза сковали за прошлу ноћ и наредне дане. Шали се да би на крају митинга, после свих говора он могао нешто да отпева.
Опет се од лидера опозиције на свако питање шта и како даље може чути „видећемо, полако, ништа се не брините, све је под контролом…“ Ни у једном тренутку се није могло приметити да су забринути за исход овог окупљања, па се дало претпоставити да су све добро испланирали. Није им сметало ни то што готово све време трајања митинга није било интернета на телефонима.
Медијска звезда, осим Ђиласа који даје изјаве великом броју окупљених новинара, је и лидер Двери Бошко Обрадовић, који се иза бине појављује нешто касније и спреман чека питања новинара.
Ту је и новинар руске телевизије НТБ који Обрадовића пита шта очекује од митинга и да ли је тачно да иза протеста стоји страни фактор. Обрадовић јасно негира утицај и постојање било каквог страног фактора.
Наводи да је циљ опозиције дијалог оних који различито мисле. Истиче да међу опозиционарима нема никог које за било какве обојене револуције и наглашава да су ово мирни протести без насиља који имају за циљ долазак до слободних избора и медија.
Иако је програм већ морао да почне и од лидера се очекивало да заузму своје положаје, те је Обрадовић и прекинут у давању изјаве за неки медиј, он ипак не одбија да каже пар речи за новинара из Албаније, односно албанску телевизију. Каже, то је приоритет.
Иако се очекивало да лидери Савеза буду заједно, док су трајали говори пред шетњу, то се није догодило. Јеремић је са супругом и својим страначким колегама стајао одвојено. Поред је био Жељко Веселиновић, председник синдиката Слога, са својим синдикалцима. Ту су негде биле и демократе са Лутовцем на челу. А Ђилас, Стефановић и Обрадовић држали су се заједно.
Симбол од којег је све почело, крвава кошуља Борка Стафановића, после напада у Крушевцу 23. новембра, била је спакована у Стефановићевом џепу од јакне. Према плану, њу Стефановић показује током свог говора.
Иза бине су осим лидера Савеза и музичар Владо Георгијев, који је, према нашим сазнањима и дао бину за ову прилику. Појављује се и лидер ПСГ, глумац Сергеј Трифуновић, који се братски грли са Ђиласом и Стефановићем.
Да у Савезу, ако он и даље заиста и суштински постоји, нема човека који о свему одлучује и чија се мора слушати, показује и план да се грађанима обрати више говорника који су широј публици мало познати, а притом их из поштовања не можеш прекинути. Морале су се очигледно испоштовати жеље свих. Да је то погрешно, сви су нажалост, схватили тек кад је било јасно да постаје досадно. И сви су, чини се, помислили шта ће тек бити у другом делу када је планирано да говоре политичари.
Онај ко диже атмосферу и оптимизам, пажљиво слуша сваког говорника, и прича „све је ок, биће то ок, све је у реду“ је Обрадовић. Ђилас и Стефановић траже простор да се склоне и на миру попуше цигарету.
Како маса пристиже а број говорника се смањује, иза бине са лидерима је све више и више људи. Редари се полако припремају да опозиционе прваке из масе изведу и поставе у први ред шетње, иза такозване шеталице. Групи око Ђиласа тада прилази Јеремић са супругом и ту се види да су око њега људи у обезбеђењу, који међу собом причају да не треба масу померати на силу већ полако и без гурања.
Тада Обрадовић први примећује дрон изнад масе, о којем се повела прича када је стигла информација да се на телевизији Пинк пушта снимак са дрона, који треба да покаже колико мало људи на протесту има. Сви се смеју, како кажу, лажним информацијама о броју окупљених.
Појављу је се и информација да су у близини, на само пар метара од ограђеног простора иза бине, и људи Зорана Милојевића Зеље виђени у Косовској улици неколико сати раније. Пристиже код бине и председник СДС и бивши председник државе Борис Тадић. Сви из опозиције су сада такорећи на гомили.
СТРАНИ МЕДИЈИ о опозиционим демонстрацијама у Београду https://t.co/HAGIvxvnNX
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 14, 2019
Иако, како кажу његови најближи сарадници Обрадовић, не иде са обезбеђењем, овог пута он га је имао. Њихов рад се могао видети у тренутку када су лидери опозиције пошли кроз масу ка челу колоне. Најпре су редари „извукли“ Ђиласа, ту је са својим обезбеђењем био и Тадић, као и Јеремић са супругом. Последњи у низу је прогуран Обрадовић.
Иза њега један до другог, у најмање пет редова са по пет особа које се држе за раме наредног до себе и човека испред себе, и тако праве непробојну мрежу која меље све пред собом, иде двадесетак младих људи који обезбеђују Обрадовића. Нису насилни, али су озбиљни у свом послу и не дају да се Обрадовићу приђе у тренутку када се пробијају кроз масу.
Формира се колона на чијем су челу опозиционари. Почиње песма „Април у Београду“ и готово сви је у глас певају док се спуштају ка згради владе.
„Побуњени градови“ настављају борбу за демократију
Више стотина представника грађанских организација из свих делова Србије дошло је јуче у Београд да подржи велики протест испред Дома Народне скупштине. Окупљени под геслом „Побуњени градови“, активисти су се састали испред „Београђанке“, око пола сата пре почетка демонстрација. Организације, чији је „стожер“ Иницијатива Не да(ви)мо Београд, претходно су одржале састанак „иза затворених врата“, у Центру за културну деконтаминацију.
Како је нашем листу на „зборној тачки“ испред „Београђанке“ рекао активиста „Не да(ви)мо Београд“ Радомир Лазовић, јучерашњи протест „један је од првих корака у сталној борби аутентичних грађанских организација за демократију у Србији“.
– У организацији Иницијативе у Београд су дошли представници најмање 15 градова. Заједно шетамо за демократију, за боље услове рада и живота, окупљени под банером „Побуњени градови“ и настављамо своју борбу и наредних дана и месеци, поручио је наш саговорник.
Док су чекали да крену до Дома народне скупштине, многи од окупљених, који су носили транспаренте попут „Ни Курта ни Мурта“, „Један од 20 хулигана – Иницијатива за Пожегу“, међусобно су се поздрављали већ традиционалном поруком: „Чији град – наш град“.
Одговарајући на наше питање да ли су имали проблема приликом доласка у главни град Србије, поједини активисти су напоменули да су „допутовали, углавном, приватним аутомобилима“ и да су, да би избегли „могуће замке и смицалице“ полиције, кренули пут престонице у раним јутарњим сатима.
Као главне разлоге свог доласка окупљени су за Данас навели да „желе да подрже нормалну Србију“, да „протестују да би нашој деци било боље него нама“, да „им је доста прорежимске пропаганде у поробљеним медијима“. Око 15 сати и 45 минута „сигнал“ за покрет дао је активиста „Не да(ви)мо Београд“ Добрица Веселиновић, и колона је кренула Улицом краља Милана, па даље Улицом Кнеза Милоша, до Дома Народне скупштине.
Успут су неки од учесника дували у пиштаљке и трубице и махали станарима околних зграда, који су изашли на терасе да посматрају демонстранте, узвикујући им: „Излазите напоље“. Убрзо су запаљене бакље у жутој и зеленој боји, изведен је краткотрајни перформанс „Онесвести се“, а чули су се и повици попут „Уа, нацисти“, „Готов је“, „Вучићу, лопове“…
Уз препознатљиве заставе са мотивом „жуте паткице“, симбола „Не давимо Београд“, и застава „Локалног фронта“ из Краљева, примећено је и неколико „макета“ срца, те застава „Отпора“, једног од главних обележја протеста у време режима Слободана Милошевића, као и транспарент са ликом убијеног младића из БиХ, Дамира Драгичевића.
Грађански активисти су на кратко зауставили да пропусте возило Хитне помоћи, чијег возача су поздравили аплаузом. Пред Домом Народне скупштине група младих демонстраната узвикивала је „Вучићу, лечи се“, на шта им је један од учесника протеста шаљиво узвратио: „Лечио би се он, али је несташица лекова у Србији“.
Присутни су „прозвали“ и министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића, повицима: „Нешо, ухапси нас“, што је представљало алузију на недавно хапшење средњошколаца и студената у Београду који су учествовали на протестима.
Упитани за утиске након протеста, неки од представника грађанских организација за Данас су коментарисали да “ ниједна власт никада није јача од воље народа – нећемо стати док мирно не срушимо овај накарадни режим“, „долазимо опет, упркос свим притисцима које трпимо од локалних шерифа“.
– Мирна, али доследна борба увек има смисла… Нека власт спинује колико хоће, пристојни људи победиће ово зло, рекла нам је студенткиња Маја. Млади Синиша, у чијем друштву се налазила наша саговорница додао је да „чим прорежимски медији толико покушавају да деградирају Данас, значи да је завладала велика паника у редовима владајуће странке“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
