Прочитај ми чланак

ЗА КРОВ НАД ГЛАВОМ: Професија извршитељ – свирепост као бизнис модел

0

Извршитељка Мирјана Димитриејвић је у изјави за Политику од 3. априла, непосредно наког бруталног избацивања из стана и тешког малтретирања деведесетогодишње Маре Џанковић и њене ћерке Данијеле, изнела низ неистина и спинова о овом случају, како би од јавности сакрила оно што јавност мора да зна – да институција јавних извршитеља почива на насиљу и превари, и да су „најуспешнији“ извршитељи заправо они најбескрупулознији.

Неистина је да је 1. април био договорени рок за излазак Маре Џанковић и њене ћерке из стана. Договорени рок је био 10. април. Међутим, 2. априла у 7.37 ујутру Данијела је назвала једног од наших активиста и рекла да јој обијају стан. Док смо журили да што пре стигнемо у Сарајевску Данијела је поново покушала да нас контактира и јави да је полиција упала у стан, али јој је командир Полицијске станице Савски Венац Александар Крстић отео телефон, ухватио је за руке и изнео из стана заједно са још једним полицајцем који ју је држао за ноге.

Пошто је исељење спроведено на препад, а не по истеку договореног рока као што тврди Мирјана Димитријевић, описаној сцени нисмо присуствовали, међутим имамо потпуно поверење у Данијелино сведочење, као и у сведочења комшија које су чуле како Данијела вришти док је износе низ степениште. Данијелу су убацили у полицијско возило, а Мару потом на исти бруталан начин изнели у возило хитне помоћи и одвели у Ургентни центар. Када су наши активисти стигли пред зграду полицајци су их спречили да уђу, окренути леђима да им се не би видели бројеви и имена. На питање шта се то унутра догађа што јавност не сме да зна нису имали никакав одговор.

Дакле, јавна извршитељка Мирјана Димитријевић је прекршила рок за мирно исељење који је био договорен због здравственог стања Маре Џанковић, односно ускратила је Мари и Данијели могућност да се мирно иселе. Зато су им све ствари остале заробљене у стану, а потом пренете у магацин, чиме је створен још један, потпуно непотребан трошак који ће пасти на терет дужника и додатно отежати живот женама које су већ остале без дома.

Даље, тачно је да је 5. марта Мирјана Димитријевић „села за сто са Марином ћерком“. Међутим, недостаје информација да је састанак 5. марта одржан у Полицијској станици Савски венац, на иницијативу командира Александра Крстића, као и контекст у ком је састанак договорен.

Наиме, покушаје исељења 15. фебруара и 18. марта нису тек тако „спречили активисти За кров над главом“, као што каже Мирјана Димитријевић, већ се и Градски центар за социјални рад успротивио спровођењу исељења док се Мара не опорави од последица емболуије плућа. Зато је наредни покушај исељења, за који Мирјана Димитријевић каже да је био „заказан“ за 27. фебруар, заправо покушан на препад у 7.00 ујутру, а извршитељка је избегла присуство Градског центра за социјални рад. ГЦСР ју је дан раније обавестио да су њихови радници у штрајку, као и да им радно време почиње у 7.30, због чега нису у могућности да присуствују исељењу заказаном за пола сата раније.

Рачунајући да су избегли и противљење ГЦСР и присуство јавности, Мирјана Димитријевић, поверилац и купац су планирали да уз полицијску асистенцију провале у стан, успавају Мару седативом и у том стању је избаце на улицу. Пошто је овај план, којим су прекршене све норме људскости, изашао у јавност захваљујући солидарности окупљених грађана, полицијски командир Александар Крстић је у неприлици на лицу места предложио окупљеним грађанима преговоре о условима под којима би извршење могло да се спроведе, на шта му је одговорено да о томе може да преговара само са жртвама свирепог плана Мирјане Димитријевић, у ком су полицајци под командом Александра Крстића асистирали, а да ће заинтересована јавност присуствовати преговорима само уколико то жртве буду желеле.

Тако је у понедељак 4. марта у бака Марином дому одржан састанак на ком су поред Маре, Данијеле, Александра Крстића и још једног полицајца, присуствовали и активисти ЗА Кров над главом. Крстић је обећао да ће предложити Мирјани Димитријевић и повериоцима преговоре о одлагању исељења док се бака Мара опорави. Извршитељка је пристала на преговоре, под условом да састанку не присуствују активисти ЗА Кров над главом. Пошто су жртве, немајући куд прихватиле овај услов, Мирјана Димитријевић је 5. марта у Полицијској станици Савски венац „села за сто са Марином ћерком“. На том састанку јесте договорен рок за миран излазак до 1. априла, али Мирјана Димитријевић крије да су купац и поверилац потом прихватили нови рок до 10. априла.

Ослањајући се на овај договор, Мара и Данијела до 1. априла још увек нису биле изнеле из стана ни једну једину ствар. Ујутро 2. априла их је пробудило обијање врата. Александар Крстић је први упао у стан, видео Данијелу са телефоном у руци, издрао се: „Јел њих зовеш!?“, отео јој телефон, зграбио за руке и уз помоћ још једниг полицајца изнео низ степениште и убацио у полицијско возило.

О исељењу „заказаном“ за 2. април Мирјана Димитријевић чак није ни обавестила Градски центар за социјални рад. Ова околност је нарочито важна због тога што хронологија читавог случаја може да звучи као непотребно одуговлачење дужника да се мирно иселе. Уствари, континуираним избегавањем да у овом поступку обезбеди став ГЦСР, и избегавањем јавности, „јавна“ извршитељка Мирјана Димитријевић је вешто створила простор за гласине да у овом случају жртве заправо малтретирају џелате! У стварности, Мара и Данијела су тражиле само време да се Мара опорави. И да није тако, и да су апсолутно одбијале да се иселе, Здружена акција Кров над главом би свеједно била на њиховој страни, као и у бројним другим ситуацијама. Али у овом случају су жртве једноставно тражиле само хуман рок, ништа више.

Поступање полиције приликом исељења Маре и Данијеле, и њихове оптужбе да их је нејака жена наводно „напала“ док су је износили у марицу, не завређују коментар. Све што би имали кажемо већ је урадио начелник чачанске полиције Драшко Даријевић, одбијајући да асистира извршитељима против радника Фабрике резног алата.

Разлози за потпуно непотребно насиље над Маром и Данијелом 2. априла нам нису сасвим јасни. Можда је и тачна тврдња Мирјане Димитријевић да је купац стана једноставно изгубио стрпљење. Ако јесте, то је онда тек разлог за узбуну јавности, јер дефинитивно потврђује да јавним извршитељима руководе само и искључиво хирови људи који их плаћају, да било какви обзири нису пожељни у извршитељској професији, да је свирепост њихов бизнис модел.

Институција јавних извршитеља представља, речима једног стручњака, „промашену инвестицију“ за државу и друштво. Самовлашће које им је омогућено Законом о извршењу и обезбеђењу производи трагичне последице по грађане и по друштво у целини. Да би се спречиле нове трагедије, неопходно је да се одмах прогласи мораторијум на примену Закона о извршењу и обезбеђењу до његове измене, и да се у измењени закон уведе забрана извршења на некретнинама које имају функцију дома.

НИКО БЕЗ ДОМА!

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: Srbin.info

Ознаке: , , ,