СЛАВА И СМРТ У БЕОГРАДУ: Руси кренули у Србију на прославу, али им се срушио авион

21:00 23.01.2019.

Долазак авиона „Иљушин Ил-18" са совјетском делегацијом на аеродром „Београд" у Сурчину првобитно је био очекиван у 9 и 30, али је време доласка било померено за око два часа. Око 11 и 30 на београдском аеродрому све је било спремно за свечани дочек - почасна чета припадника ЈНА и војна музика су већ заузели своја места.

Био је 19. новембар 1964. године када се у Београду догодила незапамћена трагедија. Тада је на путу за југословенску на прославу 20 година од ослобођења на Авали погинула цела делегација Совјетског Савеза.

Ово је прича о тој трагедији…

Све је било спремно за дочек

Био је октобар 1964. године и Београд се спремао за прославу 20 година од ослобођења у Другом светском рату. Поред југословенског државног врха, великој прослави требало је да присуствује и делегација из Совјетског Савеза предвођена маршалом Бирјузовим и генералом Ждановим – народним херојима који су и сами ушествовали у ослобађању српске престонице.

Долазак авиона “Иљушин Ил-18” са совјетском делегацијом на аеродром “Београд” у Сурчину првобитно је био очекиван у 9 и 30, али је време доласка било померено за око два часа. Око 11 и 30 на београдском аеродрому све је било спремно за свечани дочек – почасна чета припадника ЈНА и војна музика су већ заузели своја места.

На аеродрому је била и делегација за дочек предвођена Јованом Веселиновим, секретаром ЦК СК Србије. А онда се догодила трагедија…

Авион са совјетском војном делегацијом последњи пут је виђен на радарском екрану контроле летења у 11 и 34 и потом нестао. Одмах потом је јављено да је у даљини према Авали виђен пламен, а затим и дим.

Југословенска делегација је са аеродрома одмах кренула ка Авали и тамо затекла стравичан призор – највероватније због неисправног уређаја за навигацију, авион је изгубио висину и услед густе магле ударио у падину Авале, на око 200 метара од Споменика Незнаном јунаку.

Приликом пада, авион је покидао дрвеће у ширини од 100 метара, а падао је у дужини од око 300 метара и на крају ударио у брдо и експлодирао.

Убрзо после пада авиона на место несреће дошле су екипе хитне помоћи, милиције и ватрогасаца. Авион је и даље био у пламену. Тела свих путника авиона су била толико угљенисана да је било тешко утврдити њихов идентитет. Једино је одмах потврђена смрт маршала Бирјузова, који је препознат на основу дела маршалске униформе која је одолела ватри.

Биланс трагедије био је страшан. Погинуло је свих 18 путника – 7 чланова делегације и 11 чланова посаде.

Вест која је шокирала Југославију

Београд је, шокиран вестима које су стигле са Авале, у само неколико сати из празничне прешао у комеморативну атмосферу. Проглашена је дводневна жалост, отказане су све манифестације и приредбе везане за прославу двадесетогодишњице ослобођења, а скинута је и украсна декорација којом је град био украшен.

Сутрадан, 20. октобра, на Дан ослобођења Београда, на аеродром у Сурчину слетео је нови совјетски авион. У њему су се налазиле две нове делегације – делегација која је дошла на прославу Дана ослобођења и делегација за пријем и испраћај посмртних остатака.

Дан ослобођења Београда 20. октобра 1964. године обележен је само полагањем венаца. Одржана је седница Градске скупштине, која је уместо свечаног имала комеморативни карактер. На погинуле чланове совјетске делегације подсећало је и седам празних места у првим редовима, који су били њима намењени.

Седници је присуствовао највиши државни врх тадашње Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом, Александром Ранковићем, Едвардом Кардељем, Петром Стамболићем… Тито је постхумно одликовао страдале чланове делегације који су били учесници борби за ослобођење Београда и Југославије.

Дан када је Београд плакао

Посмртни остаци чланова совјетске војне делегације су 21. октобра били изложени у Дому ЈНА и тада им је велики број Београђана одао пошту. Међутим, најдирљивији тренутак уследио је када су тела положена у војне камионе и кренула пут аеродрома.

Због кратког периода за одавање почасти погинулима многи грађани су изашли на улице и дуж читавог пута од Дома ЈНА до војног аеродрома у Батајници одавали почаст погинулим ветеранима. Колона са посмртним остацима кретала се трасом – Трг Републике, Бранков мост, Београдски пут, кроз Земун, Батајнички друм и кроз Батајницу.

Посмртни остаци су сутрадан авионом пренети у Совјетски савез, а са њима је путовала и југословенска делегација која је присуствовала сахрани у Москви. Сахрањени су у заједничкој гробници на московском гробљу Новодевичје, где им је подигнут споменик. Урна маршала Бирјузова положена је у зидине Кремља, иза Лењиновог маузолеја. Ту су сахрањиване највише друштвено-политичке личности Совјетског Савеза.

На месту несреће на Авали, да сведочи о овој трагедији, и данас стоји споменик. Дело је вајара Јована Кратохвила и симболизује два поломљена авионска крила.

Ко су били погинули чланови Совјетске делегације?

– Сергеј Семјонович Бирјузов, маршал Совјетског Савеза, члан ЦК КПСС, депутат Врховног совјета СССР, начелник Генералшатаба оружаних снага СССР и први заменик министра одбране СССР, херој Совјетског Савеза

– Николај Романович Мирнов, генерал-мајор, члан Централне ревизионе комисије КПСС, депутат Врховног совјета и начелник Одељења у ЦК КПСС

– Владимир Иванович Жданов, генерал-пуковник тенковских јединица, начелник Војне академије тенковских јединица, херој Совјетског Савеза и народни херој Југославије

– Николај Николајевич Шкодунович, генерал-лајтнант, заменик начелника Војне акаедмије „М. В. Фрунзе”

– Иван Кондратевич Кравцов, генерал-лајтнант у пензији, херој Совјетског Савеза

– Леонид Порфиревич Бочаров, генерал-мајор у пензији

– Григориј Тимофејевич Шелудко, потпуковник, старији ађутант начелинка Генралштаба и заменика министра одбране СССР маршала Сергеја Бирјузова