Прочитај ми чланакПротекла година била је бурна у многим земљама, а све се прелило и на остатак планете.
Ким Џонг Ун закорачио у свет
Непуних годину дана од последње севернокорејске нуклеарне пробе и тешких речи и увреда између Вашингтона и Пјонгјанга, Ким Џонг Ун је покренуо дипломатску офанзиву којом је земљу извео из потпуне изолације и ублажио бојазан од нуклераног сукоба. На састанку 27. априла са председником Јужне Кореје Мун Џае Ином, Ким је лично обећао да више неће бити испаљивања ракета.
На самиту у демилитаризованој зони на граници, Ким је постао први севернокорејски лидер који је прешао границу с Јужном Корејом. Претходно се 28. марта састао с кинеским председником Си Ђинпингом, што је био његов први излазак из земље од доласка на власт 2011. Отварање Северне Кореје је кулминирало Кимовим састанком с председником САД Доналдом Трампом 12. јуна у Сингапуру који је завршен потписивањем декларације о денуклеаризацији, али од тада није остварен битнији помак.
Промена политике Пјонгјанга најављена је у новогодишњем говору Ким Џонг Уна када је наговестио слање севернокорејских спортиста на Олимпијске игре у Јужној Кореји. Година у којој су одржана три самита Северне и Јужне Кореје завршила је преласком војника с једне на другу страну први пут после 65 година.
Тајландска драма са срећним крајем
Дванаесторица дечака и њихов фудбалски тренер су у пећину Там Луанг на Тајланду ушли нормално, 23. јуна, током излета.
Планирано је да ту проведу сат, али су остали заробљени услед обилне кише која је поплавила пећину и блокирала једини излаз.
Родитељи су полицији пријавили нестанак деце, након чега је операција потраге почела. Двојица британских ронилаца пронашли су их након девет дана.
Али узбуђење је убрзо прерасло у још већу бригу, јер је постало јасно колико ће бити тешко спасавање измучених дечака који не могу да пливају.
Погибија спасиоца Самана Гунана, који је страдао покушавајући дечацима да донесе кисеоник, потврдила је колико је акција опасна.
Тим ронилаца спровео је дечаке и тренера кроз тамне и потопљене пролазе пећине. Сваког дечака водио је ронилац који је са собом имао боцу са ваздухом.
Дечаци су имали маске преко целог лица.
Спасиоци и рониоци су рекли за ББЦ да су дечаци били под седативима током спасавања, како не би паничили. Акција је била исцрпљујућа, чак и за искусне рониоце.
ПУТИНОВА НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА ЗА 2019; спектакуларни ватромет – Москва у 1000 боја (ВИДЕО) https://t.co/uxvu3Nnsy7
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 31, 2018
Дечаци су спасавани фазно – по четворица три дана заредом. Затим су пребачени у болници и сви су се добро опоравили.
Брегзит
Стотинак дана пред планирани излазак Велике Британије из Европске уније и даље је много непознаница и све опције су отворене – уређени разлаз на основу споразума или хаотични без њега, али и до недавно незамислив нови британски референдум о Брегзиту.
Једно је сигурно – и Лондон и Брисел припремају се за могућност хаотичног Брегзита 29. марта, који би могао да гурне британску економију у рецесију и да створи хаос на њеним границама. После годину и по преговора, две стране су 13. новембра постигле споразум о Брегзиту, али британска премијерка Тереза Меј има проблем да га провуче кроз парламент. Свесна да нема већину, Мејова је одложила гласање у парламенту за средину јануара.
Многи чланови британског парламента противе се договору јер он предвиђа да Северна Ирска остане у царинском систему ЕУ, док се током транзиционог периода од најмање 21 месеца, а можда и дуже, не постигне споразум који би се избегла тврда граница између Ирске и Северне Ирске.
Трговински рат
Одлука председника САД Доналда Трампа почетком марта о увођењу тарифа од 25 одсто на увозни челик и 10 одсто на увозни алуминијум, упркос упозорењима бројних савезника да треба да поштује међународна трговинска правила, уздрмала је светска тржишта. На мети је била Кина, али су после 1. јуна те мере почеле да се примењују и на земље које су до тада биле изузете укључујући и ЕУ.
ЕУ је као реципрочну меру увела царине од 25 одсто на низ америчких производа од путера од кикирикија и бурбона, до фармерки и мотоцикла. Те мере су угрозиле трансатлантске односе, али је трговински рат био најжешћи између САД и Кине. Трамп је увео казнене царине на кинеску робу вредну 250 милијарди долара, тврдећи да Пекинг наноси штету америчким компанијама крађом или вршењем притиска на њих да открију своје технолошке тајне у замену за приступ тржишту.
Пекинг је потом увео реципрочне мере, али је Вашингтон запретио новим казненим мерама. Председници Трамп и Си Ђинпинг у новембру су, на самиту Групе 20 у Аргентини, договорили да успоставе “примирје” од 90 дана почев од 1. јануара. Преговори ће бити настављени 2019. године.
Краљевско венчање
Британски принц Хари и америчка глумица Меган Маркл венчали су се у подне 19. маја у капели Светог Ђорђа, у палати Виндзор.
Тридесетчетворогодишњи принц и 37-годишња Меган Маркл упознали су се преко заједничког пријатеља 2016. године. Меган Маркл, чија је мајка Афроамериканка, друга је разведена Американка у британској краљевској фамилији – после Волис Симпсон због које је краљ Евдард Осми абдицирао 1936, изазвавши државну кризу.
Хари је пети у реду за британски трон. Пар је прогласио венчаним надбискуп Кентерберија Џастин Велби, поглавар Англиканске цркве, пред око 600 званица међу којима су били краљица Елизабета Друга и њен супруг принц Филип и велики број познатих личности. Око 2.600 званица било је на прослави венчања у дворцу. Пар је сада званично познат под именом војвода и војвоткиња од Сасекса.
Меган Маркл су до олтара допратили британски престолонаследник, отац младожење принц Чарлс и 10 пажева и деверуша. Венчање је привукло огромну међународну пажњу а пренос церемоније је гледало скоро две милијарди људи у свету.
На дан венчања у свету је 5.958.379 твитова било посвећено овом краљевском догађају, саопштила је организација специјализована за друштвене мреже, Визибрејн. На прво велико путовање од венчања у мају пар је кренуо у октобру.
На самом почетку турнеје по земљама Пацифика, резиденција војводе и војвоткиње од Сасекса саопштила је 15. октобра да ће принц Хари и Меган добити дете на пролеће 2019.
Афера Скрипаљ
Тровање некадашњег двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке у Енглеској продубило је кризу у односима Запада и Русије.
Скрипаљ, током деведесетих припадник руске војне службе ГРУ и британски шпијун, и његова ћерка Јулија пронађени су без свести 4. марта на клупи у Солзберију а прегледом је установљено да су отровани нервним агенсом. Британска влада је за њихово тровање одмах оптужила Русију, док Москва негира кривицу. Према британским тврдњама,
Сергеј и Јулија Скрипаљ отровани су совјетским војним нервним агенсом “новичок”. Уследио је талас протеривања дипломата из западних престоница и Москве, са по преко 150 протераних дипломатских представника на обе стране, као и друге мере, попут санкција, затварања конзулата.
Истрага Организације за забрану хемијског оружја, у којој Русији није дозвољено да учествује, потврдила је да су Скрипаљи отровани “новичоком” али у извештају није наведено ко је одговоран за тровање.
И Сергеј и Јулија Скрипаљ опоравили су се од тровања и склоњени су на непознату локацију, а представницима руске амбасаде у Лондону није дозвољен приступ Јулији Скрипаљ иако је држављанка Русије. За тровање Скрипаља су осумњичени наводни припадници ГРУ Александар Мишкин и Анатолиј Чепига.
Убиство Кашогија
Саудијски новинар Џамал Кашоги, познат као критичар саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана, убијен је 2. октобра у саудијском конзулату у Истанбулу, где је отишао по документа за венчање.
Саудијска Арабија је данима негирала наводе турских званичника да је Кашоги убијен и тврдила да је новинар напустио конзулат, приложивши као доказ снимке човека у Кашогијевој одећи на улици. Тек 12 дана касније Ријад је признао да је Кашоги настрадао у конзулату, али је речено да је до тога дошло у тучи што су учесници покушали да заташкају. Иако су САД саопштиле да су задовољне саудијским објашњењем,
Турска је наставила истрагу и установила да је Кашогија одмах по уласку у конзулат убила група од 15 људи специјално послатих из Саудијске Арабије и да је његово тело раскомадано.
И даље није познато где се налазе Кашогијеви остаци.
После тога афера се у суштини фокусирала на то да ли је саудијски престолонаследник наредио да се Кашоги убије, а неке западне земље су најавиле обуставу испорука оружја Ријаду и увеле санкције за умешане званичнике. САД нису, иако је ЦИА известила Сенат да постоје веома поуздани докази да је Мохамед бин Салман налогодавац убиства Кашогија.
Повлачење Ангеле Меркел
Немачка канцеларка Ангела Меркел изненадила је, али и забринула многе када је крајем октобра најавила повлачење из политике.
Дан после лоших резултата њене Хришћанско демократске уније (ЦДУ) на изборима у савезној држави Хесен, Меркел је рекла да се неће поново кандидовати за председницу странке на децембарском конгресу, а да намерава да остане канцеларка до истека мандата 2021. Позиција Меркел ослабљена је још на парламентарним изборима 2017.
После шестомесечног натезања у постизборним преговорима, Меркелова је у марту успела да формира владу коју од тад потресају кризе. Пад владе замало је избегнут почетком лета када се Меркел због политике према мигрантима сукобила с министром унутрашњих послова Хорстом Зехофером, лидером Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ). Кап која је прелила чашу био је лош резултат на изборима у Хесену на којима је ЦДУ освојила свега 27 одсто гласова, 11,3 одсто мање него на претходном гласању.
За наследницу Ангеле Меркел 7. децембра је изабрана њена блиска сарадница и савезница Анегрет Крамп-Каренбауер (56), досадашња генерална секретарка странке. Победила је Фридриха Мерца, који се залагао за одлучнији раскид с канцеларкином политиком.
У послератној историји Немачке, на челу владе најдуже је био конзервативац Хелмут Кол – 16 година и 26 дана. Ако Меркелова (64) остане канцеларка до краја мандата, имала би добре изгледе да обори Колов рекорд.
Жути прслуци
Протести “Жутих прслука” суочили су француског председника Емануела Макрона с највећом кризом од доласка на власт.
Грађани који су се првобитно побунили због најављеног повећања пореза на гориво у склопу еколошких мера, касније су на улицама изражавали незадовољство општом државном политиком. Покрет грађана је 17. новембра настао спонтано на друштвеним мрежама позивом на блокаде путева, складишта нафте, разне локалне акције и велике протесте сваке суботе у великим градова.
На тим протестима је повређен и приведен велики број људи, а поједини градови, међу којима Париз, претворили су се у бојно поље с великом штетом на улицама. Макрон се после неколико недеља ћутања 10. децембра обратио нацији обећавајући уступке и мере за смиривање ситуације. Влада је најпре суспендовала најаву о повећању пореза, а председник је обећао повећање минималне зараде за 100 евра и разне финансијске и пореске олакшице за запослене и пензионере с малим примањима.
Макронова обећања која ступају на снагу од 1. јануара нису у потпуности убедила Французе који су наставили, али у мањем обиму, протесте и широм земље.
Процењује се да ће те мере државу коштати око десет милијарди евра, што је изазвало бојазан ЕУ да Француска не пређе дозвољени европски лимит од три одсто бруто домаћег производа.
Потоп криптовалута
Вредност најпопуларније криптовалуте на свету пала је ове недеље испод 4.000 долара и то је најнижа вредност биткоина у 2018. години.
Своју највећу вредност биткоин постигао у децембру 2017. године када му је цена била скоро 20.000 долара. Валута је била релативно стабилна од септембра када се њена вредност кретала од 6.000 до 7.000 долара. Садашње генерације, а и оне будуће, добиле су управо болну лекцију о шпекулацијама – биткон је био балон. И пукао је.
Било је таквих случајева раније, на овај су многи покушали да упозоре. Прошле године, цена биткоина на кратко је достигла 19.511 долара, и онда је почео потоп епских размера и та криптовалута изгубила је 82 одсто своје вредности. Слично се догодило и осталим криптовалутама.
Да ли то значи да је биткоин умро? Не мора да значи – ова криповалута се већ неколико пута опорављала и падала. Мада, треба напоменути да је и садашња вредност три пута већа него почетком 2017. године. Међутим, за обичне инвеститоре, који немају обичај да улазе раније на тржиште потенцијално револуционарних нових технологија или да имају срец́у на тржишту, биткоин је балон који би требало да послужи као лекција. Најважнија лекција је: финансијски мехуриц́и су стварни и могу да вас коштају ако не будете пажљиви.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
