Прочитај ми чланакМноге мајке у Србији током одсуства са посла због бриге о беби примају смешно ниско износе. То је главни разлог протеста против новог закона. Мајке ће и на улици тражити низ измена закона које су већ спремне.
Ретко када су се копља у јавности ломила око неког закона као око оног о финансијској подршци породици са децом који је на снази од почетка јула. То што неко није прочитао закон није га, наравно, спречавало да има мишљење. Пре неки дан је министар здравља Златибор Лончар гостујући на Н1 успут открио да није имао појма да је закон ступио на снагу. Навелико се бркају појмови породиљске и накнаде за негу деце, родитељског и дечијег додатка, а све у фронтовској борби око „пронаталитетне“ политике Владе Србије.
Foto: Pixabay/ Pexels
Закон је власт у свом маниру најавила као један од најиздашнијих на свету – председник Вучић је својевремено чак говорио да је бољи од немачког закона. Збиља, у релативним категоријама и без поређења економске снаге Србије и Немачке, може се рећи да родитељи у Србији добијају веће накнаде од оних у Немачкој ако је репер просечна плата у обе земље.
Али на друго читање, и посебно када се осети на својој кожи, нови закон изазива опречне коментаре и барем се неколико група мајки нашло дискриминисаним. Татјана Мацура, посланица Покрета Центра, сачинила је, након отворених дебата у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу, предлог измена закона који се да сажети овако: више пара за све. У уторак ће се у Београду одржати протестна шетња под паролом „Маме су закон“.
Колико је то људи? Нико нема појма
Након три месеца породиљског одсуства – где свака мајка прима накнаду барем у висини минималне зараде – долази у правилу девет месеци „одсуства са рада ради неге детета“ које може користити било који од родитеља. Из перспективе критичара закона највећи је проблем што се накнада током тог периода рачуна према просеку примања у претходних 18 месеци. У преводу, ко се запослио пре пар месеци или пре годину дана, примаће знатно мање него што му је била плата.
Колико је родитеља тиме погођено? То нико тачно не зна и то је проблем своје врсте. Један закон који предвиђа издвајање потенцијално великих пара из државног буџета и фондова настао је без предрачуна о томе коме помаже и колико ће да кошта пореске обвезнике.
„Нема ниједног статистичког податка на који ја могу званично да се позовем“, признаје Мацура у разговору за ДW. „Могу да видим реакције жена које долазе до мене. Али није поента у томе да ли је већи или мањи број жена угрожен – не сме ниједна да буде угрожена. Нико не треба да дође у ситуацију да прима хиљаду или три хиљаде динара месечно.“
Пример о којем говори Мацура је рецимо следећи: незапослена трудница пронађе посао три месеца пре него што оде на породиљско одсуство и зарађује рецимо 40.000 динара. Када се та плата помножи са три па подели са осамнаест, произилази да ће након породиљског примати свега 6.666 динара месечно док се не врати на посао.
Трудничка мафија
Док предлог измена закона који сада подноси Мацура предвиђа да се обрачунски период смањи на дванаест месеци – као и да ниједна жена, без обзира да ли је запослена, не сме током неге бебе имати мање од минималца – намера власти очито је била да се спрече преваре. Било је чак речи о милијардама динара које труднице и породиље извлаче из буџета при чему је нејасно како је рачуница изведена. И, ако је та трудничко-породиљска мафија тако разграната, зашто нико није ухапшен.
Али да превара има није тајна – овај новинар зна барем неколико примера. Иде овако: трудница пронађе неког себи блиског послодавца који је фиктивно запосли, а она му на руке даје новац за порез и доприносе. На основу тога онда стиче право на накнаду након породиљског. И сада је превара теоретски могућа, али је далеко мање исплатива. Да би се девет месеци примала накнада на нивоу просечне плате (укупно то доноси 243.000 динара), потребно је уплатити 170.000 динара доприноса.
Па опет, то би требало да је други пар ципела и посао за разне инспекције, а не разлог за паушалну сумњу према свим женама које и иначе у репродуктивном добу имају мука да се запосле. Или, како је то недавно на запрепашћење чак и министара рекла дама из Министарства за рад: „Послодавцу је жена потребна да ради. Заснивате радни однос да бисте радили, а не да сутра одете на боловање.“
Из неког разлога је владајућа коалиција очито дискриминисала родитеље који раде на пољопривредним газдинствима – њима се вади просек не претходних 18, него 24 месеца. И ту посланици Покрета Центра траже да се броји само претходних 12 месеци. А проблем да већина пољопривредних газдинстава званично има само једног запосленог – јер не приходују довољно да би и другима плаћали доприносе – опет обашка.
Спуштање лопте
Траже се и да максимална накнада не буде три просечне плате, већ пет. Око 2.300 жена у Србији зарађује више од 150.000 динара месечно, а ако остану са дететом после породиљског не могу да примају више од тога. Но да ли је оправдано да се делимично из буџета финансирају и највише накнаде? У Немачкој је рецимо плафон током родитељског одсуства свега 1.800 евра месечно, што је око просечне плате.
„Зашто би ове жене биле кажњаване?“, каже на то Мацура. „Оне уредно уплаћују своје доприносе који су високи и учествују у пуњењу државног буџета у великој мери.“
Она подржава и измену члана који каже да, уколико детету из здравствених разлога треба посебна нега, и уколико за дете већ постоји додатак за помоћ и негу другог лица – онда за родитеље нема накнаде зараде.
„Ово практично значи да, уколико родитељи остварују право на додатак за помоћ и негу другог лица, болесном детету родитељ није потребан“, написао је о томе Марио Рељановић за Пешчаник. „Уколико родитељ ипак закључи да јесте потребан, он неће моћи да ради, или ако ради неће моћи да користи плаћено одсуство да би проводио време са болесним дететом, већ само неплаћено. Што је много, много је, чак и ако долази од моралних ругоба као што очигледно јесу господа на челу Министарства за рад.“
Управо тај тон би Мацура волела да избегне. Зато је протест у уторак сазван као неполитички и иза тога се назире проста математика – на власт се не исплати ићи ђоном ако вам је збиља стало до промене неког закона.
Мацура сама каже: „Покушаћемо да спустимо наратив, да не будемо на ратној нози са Министарством, већ да их мотивишемо да поново размотре ово. Искрено желим да верујем да је у питању само пропуст и да нису намерно донели овакав закон.“
МАЈКЕ И ПОРОДИЉЕ УСТАЈУ ПРОТИВ НОВОГ ЗАКОНА: Данас (17) велики протест испред Владе! https://t.co/esPxw5zEeK
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 25, 2018
Само за вакцинисане
Предложене су и измене које се тичу родитељског додатка на који је Вучић својевремено био веома поносан. Тако свака мајка – и ово више нема везе са њеним послом и платом – добија једнократно 100.000 динара за прво дете. За друго се исплаћује 10.000 динара месечно током две године, за треће 12.000 динара током десет година, а за четврто 18.000 динара током десет година. И још пет хиљада паушално свакоме, за опрему за бебу.
Али – то све важи само за децу рођену после 1. јула ове године, када је закон ступио на снагу. Група посланика предлаже да се накнаде за треће и четврто дете исплаћују за сву децу која још немају пуних десет година. И питају, а шта је са петим, шестим, седмим дететом? И они би требало да доносе мајци накнаду једнако као четврто дете, кажу предлагачи промена.
И још се тражи да исплата родитељског додатка не буде условљена вакцинацијом деце. Поменути Рељановић је ишао корак даље, тражећи да услов не буде ни слање деце у основну школу која је, иначе, по закону обавезна.
„Не улазећи у стање свести и интелигенцију родитеља који не желе да вакцинишу децу, или да их пошаљу у школу, мора се напоменути да и та невакцинисана и необразована деца и даље имају потребу да једу, дишу, буду здрава, обучена и обувена. Родитељски и дечији додатак не црпе своју сврху у награђивању родитеља за то што добро обављају своје родитељске дужности, већ штите децу (па и родитеље) од економске угрожености“, наводи он.
Протестна шетња у Београду почиње у уторак у 17 сати на Тргу Николе Пашића па до Владе Србије и шансе да се бар нешто уради не стоје лоше. Министарка Славица Ђукић Дејановић је недавно најавила да се разматра доња граница за накнаде „колико буџет може да издржи“. „Али колико год будемо имали пара, уложићемо у то.“ На послетку, и мајке гласају.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
