ДР СТОЈКОВИЋ Слогу не желим да градим на неправди; Торлак да, али и слобода избора

Јована Стојковић

09:30 21.09.2018.

Када држава забрањује одређену тему, а новинари одбијају да раде свој посао, морамо се користити разним „триковима“ не би ли иста доспела у етар. Тако је прилично „информеровски“ наслов мог текста, у којем помињем господина Малагурског, уродио плодом, тј. његовим одговором, што ми даје места да додатно информишем јавност о оном што је забрањено.

Ни говора нема о процени његове личности кроз двоминутни клип, већ искључиво о критици његовог приступа теми обавезне вакцинације. Замера ми, делимично и са правом, непотпуно познавање његовог рада, али у даљим коментарима показује да не познаје ни он мој. Користећи се аргументацијом и паралогиком БНД гласила у Србији, помиње незаобилазне бућкурише, дезинформације и теорије завере на којима неко вара народ и зарађује, а куда води та инсинуација можемо спекулисати.

Не слажем се да о присилној вакцинацији треба да „разговарају епидемиолози“.То је првенствено правна ствар, задире у Уставом загарантована права, крши Конвенцију о људским правима и биомедицини, Закон о правима пацијената, Породични закон и медицинску етику., али такође и социолошка , јер се ради о односу државе према појединцу.

То да упорно гурам „др“ испред имена ни најмање није истина и то зна свако ко ме познаје, а не видим разлог ни зашто бих га крила. За разумевање податка изнетих у мом тексту, на које се господин Малагурски није ни осврнуо, довољно је бити писмен. Тешко да се иступање дотичног на ову тему може окарактерисати као „помирљиво“ , већ више као поспрдно и политички коректно. Замерка да нисам епидемиолог и да немам „права“ на свој став по питању обавезне вакцинације, господин Малагурски демантује самим собом, подржавајући став неепидемиолога Данице Грујичић која ваљда „не гура упорно“ др испред имена.

Доста је свађе, слажем се, али слогу не желим да градим на неправди. Торлак да, али слобода избора пре свега.