Прочитај ми чланакФудбалска еуфорија у Хрватској која је креирала заједништво и оптимизам распршила се око Томпсона.
„Буђење је било болно и опет смо се вратили на старе поделе, свађе, сукобе, чак и бруталне претње ‘лошим домољубима'“, пише загребачки портал 24сата.
Уз констатацију да је фудбал последњих месец дана био „опијум за народ“, захваљујући фудбалу заборављали су се свакодневни проблеми на плате и пензије, на сукобе, свађе поделе.
Грађани су се, додаје се у тексту Томислава Клаушког, фарбали и украшавали, грлили се и лудовали.
„Није нам (толико) сметао ни (некадашњи премијер) Иво Санадер на трибинама у Русији. Председница државе оправдавала се након својих преемотивних испада да је била опијена ногометом и да се напросто није могла контролисати. А чак су и премијер и министри опијени успесима навукли навијачке дресове како би прикрили чињеницу да су они сами прилично неуспешни“, наводи портал.
Тако је Хрватима, додаје се, мало требало да заборавимо на грубу стварност. На мржњу, на поделе, на лажно домољубље, на оптуженике и осуђенике, на лицемере и парадере, на манипулаторе и провокаторе.
„И тако нам мало треба да се вратимо на старо. Деловање опијума је попустило. Буђење је било брутално. Отрежњење и окидач Улазак Марка Перковића Томпсона у играчки аутобус послужио је као отрежњење, али и као окидач за оне старе поделе и сукобе, као подсетник на увек фришку мржњу и подгрејане увреде“, анализира портал 24сата.
ПРЕЦИ МУ СЕ У ГРОБУ ПРЕВРЋУ
ТУГА КОЛИКО СРБА ИГРА У ХРВАТСКОЈ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ И ПЕВА УСТАШКЕ ПЕСМЕ https://t.co/8leafG1qxu
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 17, 2018
Довољно је ових дана било боравити на друштвеним мрежама и усудити се па поделити јавно мишљење о Томпсону, о његовим позирањима с Луком Модрићем и Иваном Ракитићем, или недајбоже о Златку Далићу. Скупило би се, кажу, у свему томе довољно материјала за једну добру психоанализу патолошког стања у којем се налази хрватско друштво.
„Одједном, људи схватају стару истину да је Томпсон одувек, и пре Русије и у Русији и сада након Русије, био маскота хрватског фудбала, уз бок са Здравком Мамићем и фамозним Јосипом Шимунићем. Не само његове песме, које Далић назива ‘химном репрезентације’, већ и његова политичко-националистичка појава у друштву. Бујанец и Чехок Одједном, примећујемо да Далић позира с Велимиром Бујанцем, али и да заједно с Томпсоном позира у друштву вараждинског градоначелника Ивана Чехока, бившег либерала, професора етике и оптуженика за корупцију“, пише портал.
Одједном се, наводе даље, присећамо да је и Лука Модрић, најбољи играч Светског првенства, под оптужницом Државног тужилаштва. Одједном избија расизам из постова познатих спортиста на друштвеним мрежама који стављају афричке заставе на постове о француској репрезентацији, истиче се и додаје: “ И опет пуцамо по шавовима. То је друштво у каквом живимо. Не оно друштво које смо сањали под деловањем навијачког опијума. Маре и Кате и Гени камени Неко се ових дана поново сетио 1998. године, само три године након Олује, када су фудбалери по повратку из Француске певали „Маре и Кате“ и када Томпсона није било ни близу, а данас певају Томпсона којем су, успут буди речено, организатори дочека забранили наступ и угасили разглас на другој песми“.
Уз питање како је Хрватска дошла до тога, подсећа се да је те 1998. селектор фудбалске репрезентације Ћиро Блажевић долазио из приватног салона Фрање Туђмана, а данас Златко Далић ходочасти около с Томпсоном, њиховим гуруом. „Је ли то напредак“, још је само једно од питања.
Пре два дана у невиђеној еуфорији пола милиона људи дочекивало је своје хероје из Русије, а данас се на Твитеру пласира теза да је гурање Томпсона на позорницу био „меки државни удар“, за који је онда саветник премијера Крешимир Мацан спремно одговарао да „није успео“.
„Мало нам је требало да се вратимо на старо. Која је права Хрватска? И готово нам дође да се запитамо која је права Хрватска: она која је била опијена фудбалском еуфоријом или она која се опоравља од те еуфорије? Или заправо постоје две Хрватске? Односно, зар нам само улазак у финале Светског првенства може помоћи да се осећамо као светска, модерна, умерена, грађанска, позитивно домољубна држава? Како је опијум попустио, Хрватска се опет расцепила по старим шавовима: политичким, домољубним, светоназорским, идеолошким…“, пише 24сата у својој анализи.
Опет, кажу, искре претње и увреде свима који се усуде да питају Томпсона и репрезентацију, како се друштвеним мрежама до јуче муњевито ширила добра вибрација око фудбала, сада се још брже шире претње.
„Фудбаска доза опијума показала нам је како бисмо могли живети и развијати се као друштво. Али за дуже деловање тог учинка треба нам већа доза. Или још боље, нека дубинска терапија како наше самопоштовање не би зависило од фудбалера, а изражавање мишљења од Томпсона и друговима не би се квалификовала као национална издаја и недомољубни чин. Повратак у стварност обично је буран и правилу болан“, закључио је портал 24сата.
