Прочитај ми чланакПосланици опозиције у Скупштини Србије критиковали изјаву премијерке Ане Брнабић о Косову и Метохији и затражили одржавање посебне седнице Скупштине о Косову.
У делу седнице парламента на којој посланици постављају питања, највише је било оних која су се тицала изјава премијерке Ане Брнабић у вези Косова и Метохије и постизања компромиса између Београда и Приштине.
Посланик Ђорђе Вукадиновић из посланичке групе Нова Србија – Покрет за спас Србије, питао је премијерку у вези са њеним, како је навео, контроверзним изјавама о КиМ, када је за немачке медије рекла да би даље инсистирање Србије да Косово припада Србији онемогућило компромис између Београда и Приштине.
Цитирајући премијеркине речи из интервјуа немачком Велту, Вукадновић је рекао да је њена изјава унапред одустајање од своје преговарачке позиције и прихватање политике по систему „дај шта даш“.
Сматра да је премијеркина изјава да је „Косово било Србија“ екстрем и крајност, као и да је противно Уставу.
Посланик СДС – Народна Мирослав Алексић упитао је председницу Скупштине Мају Гојковић када ће се парламент изјашњавати о имунитету председника Србије Александра Вучића, на који се Виши суд у Београду позвао у случају тужбе коју је против њега поднео Вук Јеремић.
Сматра да је то преседан да се Суд сам позива на имунитет у име председника Србије.
„Изјава равна издаји“
Посланик ДЈБ Бранислав Михајловић такође је упутио питање премијерки Брнабић у вези њене изјаве о Косову и Метохији и казао да је према Уставу и закону Србије та изјава равна издаји, поготову ако је даје председник владе“.
„Положај Косова и Метохији је одређен Уставом Србије на чије спровођење се председница владе обавезала. Скупштина је једино место на којем се о томе може дискутовати“, казао је Михајловић.
Упитао је премијерку зашто даје изјаве које су супротне ономе чему се заклела полажући заклетву у Скупштини када је постала премијер.
Посланик Двери Бошко Обрадовић усмерио је своје питање ка надлежном јавном тужилаштву које је питао када ће реаговати и „кривично процесуирати председника Владе Србије Ану Брнабић за антиуставно деловање против територијалног интегритета и суверенитета Србије“.
Обрадовић је казао да су се дела која је она извршила својим изјавама о КиМ некада у кривичном закону називала издајом и велеиздајом, али да су сада она избачена, те да им је остало једино надлежно Тужилаштво којем могу да се обрате због повреде територијалног интегритета.
Посланик Маријан Ристичевић питао је да ли је тачно да је у време проглашења једностране косовске независности, која је урађена у договору између Јеремића, Тадића, америчке амбасаде… Бошко Обрадовић, који је знао то, ћутао и ништа није предузео, те да је добио 50.000 евра да се не би бунио.
Посланик СРС Александар Шешељ казао је да је јуче могла да се чује лепа весте да је Либерија повукла одлуку о признању косовске независности, што је четврто повлачење признања јужне српске покрајине и упитао када ће премијерка Брнабић да „повуче признање Косова“.
Остала питања
Михајловић је упитао и министра за државну управу и локалну самоуправу у вези штете које су претрпела села у општини Алексинац због поплава и казао да локална управа није реаговала, те да ни инспекција није изашла на лице места.
Посланица СП Татјана Мацура поставила је питање Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, а које се тиче одредбе која регулише прековремени рад.
„У члану 53. пише да је радник на захтев послодавца обавезан да ради дуже од радног времена у случају више силе. Ова виша сила назалост подразумева да се лекари, полицајци, па чак и запослени у Скупштини често излажу проблему да морају да раде дуже од радног времена“, казала је Мацура.
Посланик Демократске странке Радослав Миојичић упитао је министра унутрашњих послова Небојшу Стефановић шта ће урадити поводом катастрогфалног податка да је 81 особа изгубила живот у последњих пет година у мафијашким обрачунима.
Посланик СПС Неђо Јовановић затражио обавештење од Министарства финансија у вези реституције и објасио да поставља то питање, јер део стручне јавности изражавају дилеме које се морају решити како би закон у пракси дао пуни ефекат.
„Ради се о томе што постојећи закон дефинише право физичког лица које је или бивши власник одузете имовине или његов законски наследник да може у поступку реституције повратити ту имовину“, казао је Јовановић и упитао шта ће се радити са онима који нису законски наследници, већ тестиментални.
Додао је да се на тај начин поставља питање да ли је то уставно.
