Прочитај ми чланак

ХОЋЕ ДА УЂУ У ИСТОРИЈУ: Зашто српски министри призивају поделу Космета?

0

"Знају да је то нереално решење, о којем чак и српски крајње десни националисти верују да је закаснело, али, упркос томе, поједини чланови Владе Србије упињу се из све снаге да поново у игру врате идеју поделе Косова или разграничења", пише Радио Слободна Европа.

„Измишљеним темама подижу тензије“

– Заузимање што бољих позиција Србије пред завршну фазу дијалога са Косовом и пред потписивање правно-обавезујућег споразума са Приштином циљ је учесталих последњих изјава појединих српских министара о разграничењу или подели Косова – каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Бодо Вебер, виши сарадник берлинског Савета за политику демократизације.

– Целокупни београдски спин циља на то да се покуша добити што боља стартна позиција. Тај спин је истовремено покушај те надолазеће преговоре преокренути у правцу питања, како то председник Србије Вучић и други формулишу, шта Београд треба да добије а не шта треба да да. Мислим да је то наставак тог покушаја лобирања за што боље уступке кад прави преговори почну – оцењује Вебер.

На другој страни, додаје Вебер, то је очигледан знак да „Запад није још успео да дефинише заједнички оквир и заједничку позицију и док траје тај међупериод, трајаће сигурно и то спиновање Београда“.

У мају ове године шеф српске дипломатије Ивица Дачић још једном се заложио за поделу Косова, уверен, како каже, да би то и Албанци прихватили да нису под утицајем својих „ментора“.

Пре неколико дана је и министар одбране Александар Вулин, уз ограду да је реч о личном ставу, казао да је разграничење најбоље решење за Косово јер би се њиме, како је рекао, осујетило стварање „Велике Албаније“.

„Вучић хоће да уђе у историју“

Министар трговине и телекомуникација Расим Љајић за дневник „Блиц“ је пре три дана рекао да је подела Косова добро, али закаснило решење, против којег је и добар део међународне заједнице, због негативног утицаја на друге земље региона. Љајић је додао да верује да би Албанци „оберучке прихватили“ поделу Косова да им је неко то решење понудио пре 1999. године.

Ведран Џихић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Бечу и виши стручни саветник у Аустријском институту за међународне односе сматра да „на домаћем терену увек је потребно да се тензије држе високо, да се појављују вештачке, измишљене, теме, које онда држе српску јавност преокупирану“.

Он верује да код Вучића постоји спремност за постизање споразума о Косову, да и круг његових саветника у неким интимнијим ситуацијама открива да је он решио да уђе у историју као човек који је донео неке храбре одуке, али да се, на другој страни, не само кад је реч о питању Косова, руководи владањем путем политике перманентног спектакла, конференција за штампу које сугеришу близину с народом, али су заправо параван за нетранспарентну политику и поткопавање демократских институција.

А задатак појединих министара је да са припреме тих храбрих одлука скрећу пажњу „патриотским причама“.