Прочитај ми чланакИако су лидери размењивали и букете цвећа, регионални сукоби не решавају се деценијама. Година 2018. могла би да буде уписана „златним словима“ у новијој историји Балкана. То је година која би могла да донесе решење два међудржавна спора, насталих као последице распада Југославије, тврди британски ББЦ на српском.
Договор Скопља и Атине да ново име Македоније буде Република Северна Македонија помериће ствари са мртве тачке за ту земљу у процесима придруживања Европској унији и учлањења у НАТО.
До коначног решења остало је да парламенти Грчке и Македоније ратификују споразум двојице премијера, Алексиса Ципраса и Зорана Заева.
Али управо је парламент био поприште највећих сукоба око другог сукоба на Балкану решеног ове године.
И у самом дану за гласање у марту ове године, салу (окупасторско-шиптарске) Скупштине Косова четири пута испуњавао је сузавац који су бацали представници Самоопредељења.
Нису успели да спрече ратификацију Споразума о граници такозване државе Косова и Црне Горе, постигнутог у Бечу још 2015. године.
И у овом случају, били су неопходни и „штап“ и „шаргарепа“ – за Споразум се гласало када је у Скупштину Косова дошао амбасадор САД Крег Делави, а Европса унија условила визну либерализацију решавањем овог спора.
Ипак, неки спорови и даље чекају на решење.
Косово: Олако обећана брзина
Србија не признаје самопроглашену независност Косова, а лицитације око броја земаља које признају независно Косово су сталне.
Из овог суштинског питања, проистичу и многа друга – која нису ни близу отварања: од прецизног дефинисања административне линије (како је назива Београд) или границе (како је назива Приштина), имена, питања општина на северу Косова, чланства у међународним организацијама.
Кроз различите иницијативе и уз различите посреднике, представници Србије и Косова преговарају на највишем нивоу више од 12 година.
Европска унија је питање односа Србије и Косова унела у Поглавље 35 приступних преговора Србије, отвореног по први пут за једну земљу-потенцијалну чланицу.
Све су гласније најаве и да ће преговори Београда и Приштине бити настављени до краја овог месеца, а да би њихов формат могао ускоро бити промењен да би се до конкретних резултата долазило брже.
Граница Србије и Хрватске
Београд и Загреб већ 15 година не успевају да се договоре око дела границе на Дунаву. Док Србија тврди да граница треба да иде средином реке, Хрватска се залаже за поштовање граница катастарских општина.
Тема је поново отворена на последњем сусрету шефова држава Александра Вучића и Колинде Грабар Китаровић у фебруару 2018. године, када је одређен неформални рок за преговоре од две године, да би се после тога ишло на арбитражу ако договора нема.
За сада нема информација ни да ли су делегације које би требало да преговарају допуњене новим члановима.
Граница Србије и БиХ
Хидроелектране на Дрини – Бајина Башта и Зворник, као и пруга Београд – Бар која прелази на територију Босне и Херцеговине у дужини од 12 километара кључне су тачке спора два суседа око границе.
Проблем се јавља и унутар БиХ, где Република Српска тврди да би пристала на предлог Србије о размени територија, док Федерација БиХ за сада не изражава исту спремност.
Граница БиХ и Хрватске
Две земље дели граница дуга хиљаду километара, а о њој постоји Споразум који су 1999. године потписали председници Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман.
Ипак, Споразум је ратификован само у Сарајеву – никада није потврђен у Загребу.
Кључно је питање код излаза БиХ на море у месту Неум, где је Хрватска накнадно устврдила да јој припадају два мања острва.
Проблематична је и градња Пељешког моста која је почела без „благослова“ Сарајева, а има за циљ да повеже територију Хрватске и саобраћајним путем заобиђе босански излаз на Јадранско море.
Званично Сарајево противи се градњи овог моста због страха од затварања излаза на отворено море.
Граница Црне Горе и Хрватске
Питање полуострва Превлака има привремени одговор. Пре 16 година, комисије две државе договориле су се да копнени део и део морског појаса припадне Хрватској, док би остатак морске зоне био „ничије море“.
Привремено решење и даље је на снази, а већ дуго нема преговора о трајном решењу.
Граница Словеније и Хрватске
Питање Пиранског залива (како га назива Словенија) или Савудријске вале (како је назива Хрватска) модел је који све балканске, али и европске земље, наводе као негативан пример решавања питања граница на Балкану.
Године преговора нису уродиле плодом, па је сукоб послужио Љубљани да једно време блокира хрватски процес придруживања Европској унији.
Ни одлазак на међународну арбитражу није помогао јер је из ње иступила Хрватска, тврдећи да је процес компромитован словеначким покушајима да утиче на одлуку суда.
Одлука Арбитражног суда у Хагу из јуна прошле године којом Словенија добија три четвртине залива и излаз на море није била прихватљива за Хрватску па њена делегација није ни присуствовала изрицању пресуде.
Уследило је подизање тензија кроз наплату казни рибарима који су се одједном нашли у „погрешним“ територијалним водама и размена оштре дипломатске реторике.
Граница Албаније и Грчке
Тирана и Атина споре се око морске границе у Јонском мору.
Споразум је већ једном био постигнут, 2009. године, али га је Уставни суд Албаније срушио јер је тамошња опозиција доказала да је Албанија изгубила 225 квадратних километара територијалних вода.
Шефови дипломатије Грчке Никос Коцијас и Албаније Дитмир Бушати редовно се срећу на регионалним састанцима
У мају 2018. године, преговори су поново покренути прелиминарним састанком у Тирани.
