Прочитај ми чланакЗлатно доба Србије када су малине у питању и по производњи и цени су иза нас, а шансе се очито пропуштају. Из године у годину бележимо пад, а једино што расте јесте незадовољство произвођача. Толико, да се блокирају магистрални путеви и тражи од државе да обезбеди минималну откупну цену од 180 динара по килограм, која је сад дупло нижа.
Златно доба Србије када су малине у питању и по производњи и цени су иза нас, а шансе се очито пропуштају. Из године у годину бележимо пад, а једино што расте јесте незадовољство произвођача. Толико, да се блокирају магистрални путеви и тражи од државе да обезбеди минималну откупну цену од 180 динара по килограм, која је сад дупло нижа.
Foto: RAS / RAS Srbija
Слике блокиране магистрале, незадовољних произвођача, али и путника који су заустављених на барикадама, као и јасни одговори надлежних да држава неће гарантовати цену малина – то је резиме јучерашњег хаоса који намеће очигледно питање – како смо са врха по производњи малина дошли на само дно?
Дуго је Србији требало да буде у самом врху у свету по производњи малина, али уместо да задржи високу позицију, из године у годину бележи пад, тако да смо друго место заменили петим. И не само то, док остале земље у свету на таласу растуће тражње повећавају производњу црвеног злата, у Србији је за шест година она смањена за трећину!
„Србија на високом другом месту“
До пре неку годину Србија је била на високом другом месту по производњи малина, данас смо на нижим позицијама. Према подацима ФАОСТАТ Уједињених нација, од 2010. до 2016. године Русија је повећала производњу за 24 одсто, Пољска за 28 одсто, САД за 51 одсто, Мексико за чак 87 одсто. Истовремено, Србија је за тај период смањила производњу за трећину – 36 одсто.
Све се то одразило и на промену на ранг листи произвођача. Седам година у низу од 2002. до 2008. по производњи били смо други у свету. Већ од 2009. до 2011. падамо на треће место, да би од 2012. до 2015. имали четрту позицију, а 2016. годину завршили на петом месту.
"Cena malina zavisi od svetskog tržišta" https://t.co/ch5rMHfaDf
Od 2010. do 2016. godine Rusija je podigla proizvodnju za 24%, Poljska za 28%, SAD za 51%, Meksiko za 87% dok je Srbija smanjila proizvodnju za 36%.#maline #ZlatnoDobaSrbije#mSRB_ pic.twitter.com/rROlp4xcDe— Beograd @Levica Srbije #mBG_ (@LevicaSrbijeBG) June 4, 2018
Златно доба иза
Незадовољство произвођача сваке године у ово доба је исто. Ипак, овог пута протести су радикалнији, а малинари одлучнији. Блокиран је магистрални пут ка Црној Гори и тражи од државе да обезбеди минималну откупну цену од 180 динара по килограм. Помоћ се тражи од министарства пољопривреде, а све гласније и од премијерке и председника Србије.
ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ
Чињеница да је просечна откупна цена малине у 2017. години била 145 динара, а извозна готово дупло виша – 260 динара, указује на озбиљне поремећаје на тржишту малина и злоупотребе монополског положаја хладничара-откупљивача и извозника. Држава не сме да се прави глува и слепа када дође до таквих поремећаја и да пере руке позивајући се на законитости тржишта, понуду и потражњу, као што је то већ годинама случај са проблемима при откупу малина. Влада је дужна да реагује. То може најбоље да учини у сарадњи са произвођачима малина на тај начин што би им одобравала по повољним условима дугорочне кредите за изградњу хладњача или када би сама држава инвестирала у мрежу откупних станица, хладњача и основала предузеће за трговину свим воћарским производима. Тада би цене биле утврђиване заиста према ценама на светском тржишту и без пљачке домаћих монополиста. Проблеми малинара су многобројни, за неке су и сами одговорни, али откупне цене и терор откупљивача је најизраженији и акутан, а један је од оних чије решавање зависи само од политичке воље власти.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да држава не може да учини ништа када је у питању цена малине.
– Они траже цену, а на то држава не може да утиче. Не знам до када ће трајати блокада, то зависи од њих. Испуњено је оно што су тражили раније, а то је формирање Националног савета за малину, као и да се реши проблем са ђубривом. То је све решено, а код цене држава не може ништа – изјавио је Недимовић.
И премијека Ана Брнабић исто је саопштила – да држава не може и неће да гарантује откупну цену малине, јер ту цену диктира тржиште, као и да је је увек спремна да разговара са малинарима, али тек пошто одблокирају магистрални пут ка Црној Гори.
Захтеви малинара
Шта захтевају малинари? Прво и основно регулацију тржишта, али и да се стане на пут онима који препакују робу, као и незајажљивим хладњачарима који би преко ноћи да постану богати, како кажу, преко њихове муке и зноја.
– Тржиште је то које одређује цену, а држава може само да олакша произвођачима – став је Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије.
Ипак, да је ситуација озбиљна јасна је чим постоји Национални савет за малину, основан прошле године. За среду најављује се и састанак Одбора за пољопривреду на који су позвани представници малинара.
Док се покушава да нађе решење, протести малинара се захуктавају. Мирни протест незадовољних малинара пријепољског и ужичког краја, од викенд апретворио се у блокаду магистралног пута од Пријепоља ка Црној гори. Воћарима стиже и појачање Свеза малинара Србије „Српска малина“, које има чланице у 13 општина широм западне Србије.
Колики је трошак производње малине
Почетна цена од 50 до 80 динара малинари указују не подмирује ни основне трошкове производње. Да је тако потврђује и Драган Јовић који има засејаних 40 ара у околини Куршумлије. Произвођачи овог дела Србије за сада не протестују.
– Малину ће брати онај ко од ње живи, коме је егзистенција, док осталима који осим ње имају неке друге воћарске или повртарске културе, малина је терет. По овој цени од 80 динара никоме се не исплати ангажовање за 40 дана бербе, а да нема да покрије трошкове, већ да је у губитку – прича Драган.
На питање шта је по њему решење, јер сваке године у исто време исти проблеми – уцена хладњачара и ниска цена откупа малине, наш саговорник каже:
– Држава би требало да нађе начин и да оргранизује откуп, да имамо складиштара и да произвођачи онда могу да продају малину када је добра цена. Односно да произвођачи буду власници робе, коју могу да продају касније, кад цена одговара. Овако, хладњачари нас уцењују, продајемо по цени коју они договоре, а произвођач остаје буквално незаштићен. Држава би могла и да нађе велике купце у иностранству и на тај начин би произвођачи могли да прескоче хладњачаре.
Прошле године просечна откупна цена малине у ариљском крају износила је 155 динара за килограм, док у јужној Србији 120 динара. И једни и и други постижу исте извозне цене од 1,85 евра.
Берачима 200 динара по сату
Према Драгановој калкулацији, 90 динара која се тренутно нуди за откуп не задовољава покриће трошкова, који су 50 динара до бербе и 50 динара од бербе, укупно 100 динара. Трошак везивања, обрезивања, култиврања, ђубрења, прскања, окопавања је око 50 динара по килограмау и плус 50 динара од бербе. Берачима плаћа 200 динара по сату, уз обезбеђену храну и превоз. Проблем је што ни они не могу да се нађу.
– Испада да за све радим и да је цео ризик мој. Радим за робу хладњачи, биће добро берачима, а где је у свему томе произвођач – пита Драган Јовић.
Малине почињу да зре. Али, како каже наш саговорник, он неће одмах кренути у бербу. Сада се не исплати.
