Прочитај ми чланакАко се питате каква је будућност Србије и шта кажу предвидјања и пророчанства прочитајте писање не видовитог футуристе и друштвеног пророка.
Нисам видовит. Али видим и успешно проричем будућност Србије. Нисам ни астролог. Ипак, загледан у звезде са сигурношћу предвидјам будућност Србије. Нисам ни политичар. Мада разумем шта причају и јасно ми је каква је будућност Србије.
Једно јесам. Један од нас, чија је будућност у тудјим или сопственим рукама. Зато гледам уназад, у историју, јер сам се уморио од гледања унапред. Читам шта је записала историја, каква нам је некада била будућност која нам је обећана. Лако обећана, олако прихваћена.
Тако, да ако хоћете да сазнате какве је будућност Србије, шта кажу предвидјања и пророчанства видовњака и пророка новога доба, почев од залудних астролога до још узалуднијих политичара, окрените се у прошлост. У прошлости Србије лежи њена будућност. Историја је велика учитељица живота и мудрац, бољи пророк од било ког видовњака који „видео“ будућност Србије.
Добар опис будућности Србије је дао Арчибалд Рајс и његова књига Чујте Срби. Како тада, пре 100 година, тако и сада. Ниједан пасус из његове књиге не бих могао да изоставим при опису садашњости. Ко није читао, нека прочита, да му нешто „додје“ до памети.
Одличан опис будућности Србије дају и астролози, нумеролози, видовњаци, бели и црни магови, бабе врачаре и сви остали пријатељи будућих дана. Довољно је само да прочитате њихова предвиђања од пре годину дана, три, пет, десет, па да видите једну једноставну ствар: „они су лупетали све и свашта, од чега се мало шта обистинило а вама је живот ишао као и пре, мало боље или мало лошије на личном плану, а све слабије на општем друштвеном нивоу“.
Да, српски видовњаци су одлична школа мишљења, кроз њихове бомбастичне најаве и глупе баљезгарије којиима се прост народ заноси, схватите да они лажу и мажу, ништа смишљено не виде у будућности и није им веровати. Али схватите и да народ то воли, не би ли некако заборавио на свој живот свакидашњи и добио нову наду. Народ хоће наду, веру у боље сутра. Зато лажљиви српски политичари тако успешно опстају на власти и долазе на власт лажним и ни у чему утемељеним обећањима.
„Ево, светло на крају тунела! Излазимо из кризе! Ове године ће нам бити боље! Пребродили смо најтеже! Ми смо победили кризу!“
Видите, ствар је једноставна. Они, политичари и видовњаци ће наставити и даље да причају приче и да нас лажу. И то је негде поштено, јер се и ми сами непоштено односимо према томе, ми верујемо у то. Барем већина. Или иако не верује, верује власти и видовњацима да треба да нас лажу, што додје на исто. На тај начин добијамо што смо заслужили. Поштено. Србија под шљивама. Заједно. Ако не Слоба, а ко онда?
Сад, ниједан овакав депресиван текст није популаран. Дође неки неименовани паметњаковић и каже вам да се ништа паметно неће променити, да нас лажу и да ће годинама унапред бити исто или слично стање, вероватно још мало лошије него што је сада, па ће мало да буде боље, па опет горе, па неки рат, па нека обнова и изградња, па народни занос уз тешкоће, па криза, па промена, и тако све у круг. То је баш безвезе, зар не, да знаш како за живота нећеш живети у ресорту са ол ин клузив смештајем. Или макар да живиш као у Немачкој, да имаш сигуран посао, просечну плату као 10 садашњих плата и станујеш у кућици са пуно цвећа док ти испред куће паркиран половни мерцедес или нови пасат.
Не, нећемо живети у Немачкој, јер ми нисмо Немци. Ми смо народ који је такав какав јесте и као такав неће бити лак већини појединца. Неће нам бити боље, али ће неким тамо појединцима међу нама ипак бити боље.
И то је кључно питање свих питања, како мени лично да буде боље? Каква је будућност Србије рефлектована у мом лику и делу? Како мени да буде боље у будућности?
Размислите о томе. Кључно је питање. Суштинско је питање. Трик је питање.
На овом питању како да мени буде боље у односу на друге је пала цела Србија. Пала је на испиту поштења, морала, солидарности, независности, друштвеног ангажмана, храбрости и аутентичности. Сви ми. Желећи најбоље само за себе, упропастили смо друге и самим тим упропастили државу. То је тако очигледно. Јер, држава пуна вукова и крокодила никоме није пријатна. Ако свако отима за себе, а не могу сви отети све, него само мали број њих узима од већине, како да нам свима буде боље. Никако нам не може бити боље када једни краду и лажу а други себи очи мажу. Ту смо где смо заслужили, јер смо пристали да таква правила игре буду. Нисмо имали храбрости и дигнитета, части и поштења, да се изборимо за бољи свет.Живимо у свету који смо сами себи скројили по мери.
Ипак, постоји нада. Постоји решење. Да будеш свој на своме међу другима. Да будеш у овом несрећном свету срећан и да усрећујеш свет.
Зато не будите будала, не отварајте тарот карте, не гледајте у звезде, не верујте нумеролозима и видовњацима. Не слушајте политичаре шта вам причају јер вам ништа никада паметно нису рекли а камоли урадили. Него се окрените суштини. Читајте Библију, књигу вечите мудрости, тамо вам је одговор дат још пре 2000 година и каква је будућност Србије, веровали ви то или не.
НАРОД, БЕЗ ИЈЕДНЕ ПАРТИЈЕ ИЗАШАО НА УЛИЦУ У ВЕЋЕМ БРОЈУ НЕГО ШТО БИ ОКУПИЛЕ СВЕ ОПОЗИЦИОНЕ СТРАНКЕ ЗАЈЕДНО! https://t.co/2WnTJ90TQC
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 19, 2018
Ш.В.
Библија – Јеванђеље по Матеји, глава 13.
И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9 Ко има уши да чује нека чује.
