Прочитај ми чланак

РУС И ДАЉЕ БЕЗ СТАЛНОГ БОРАВКА иако живи 18 година у Србији

0

Београд – Да није лако борити се са српском администрацијом, показује пример руског држављанина Алексеја Анисимова, који од детињства живи у Србији и годинама покушава да добије стални боравак у Србији. Иако је овде завршио и основну и средњу школу, због компликованих процедуралних проблема, не полази му за руком да уместо руског понесе српски пасош.

Док иде од шалтера до шалтера, трага и за послом, до ког – због тога што се води као странац – тешко долази. За Н1 каже да је очекивао да му држава у којој живи 18 година олакша, а не отежа живот.

Двадесетчетворогодишњи Алексеј Анисимов, рођен је у руском граду Тула, у Тулској области јужно од Москве. Од шесте године живи у Србији. Не говори руски, већ само српски. Иако има пасош Русије, у Русију се никада није вратио. Ни туристички. Али, зато за Н1 описује да се баш као туриста осећа у Србији, земљи у којој је научио да пише и чита, стекао прве пријатеље, али не и „папире“ – осим боравишне визе, коју сам плаћа.

„Проблем је са тим папирима, јер не можете буквално ништа. Ви дајете паре за ваздух. Деветнаест хиљада годишње за визу – а не можете ништа са тим, водите се као странац после 18 година. Као да сте као туриста овде дошли, 18 година сте овде туристички. Школу сам завршио овде и ето не знам шта више да урадим да би добио неки папир да би могао нормално да живим овде“, каже Анисимов.

Када је остао без мајке, наставио је да живи у селу са млађом сетром и очухом, који су држављани Србије. За Алексеја проблеми са администрацијом су почели када је сазнао да нема пријављени привремени боравак у континуитету од пет година – што је према Закону услов да аплицира за стални боравак. Са визом, тешко налази посао.

„То неће нико да улази у ту причу, да вас неко чека месец и по до два да ви почнете да радите, још да плати за вас, још силну папирологију има, што би се мучио кад има пун биро људи“, каже он. На питање Н1 да ли се више осећа као Рус или као Србин, одговара: „Па, као Србин“.

За помоћ се обраћао надлежним институцијама, које су га увек – како каже – слале са шалтера на шалтер. Писао је и политичким странкама. Ниједна му није одговорила.

Алексеј Анисимов каже да је покуцао на врата многих институција у земљи, али да су она за њега остала затворена. Иако се осећа више као Србин него као Рус, такође каже да се осећа заробљеним у „зачараном кругу“ српске администрације и да је за овај систем невидљив.

Зато смо уместо Алексеја питали Министарство унутрашњих послова – како се у овом случају излази из зачараног круга администрације? Из МУП-а одговарају: због прекида у пријави привременог боравка, настао је „процедурални вакуум“ – који ће трајати наредних неколико година.

„Алексеј Анисимов је октобра 2016. године поднео захтев за одобрење привременог боравка и тај захтев му је одобрен и има право привременог боравка до октобра 2018. године. Након тога моћи ће да поднесе нови захтев за привремени боравак како би могао да испуни услове за одобрење сталног настањења, тачније да пет година у континуитету има регулисан привремени боравак у нашој земљи“, кажу из МУП-а.

Или у преводу: Алексеја од сталног боравка, држављанства и српског пасоша дели читав низ година. У међувремену, готово са неверицом прати вести о томе ко је у Србији све добио држављанство: од Стивена Сигала до Ралфа Фајнса и бројних спортиста.

„Има много више људи обичних који имају проблеме са папирима, који не могу да дођу до власти као што то могу познати. Међутим, мало је и срамота за државу да неко живи овде код њих 18 година и да нема никаква права“, каже Алексеј Анисимов.