Прочитај ми чланакНа дан када се сећамо Мартовског погрома 2004, уместо достојног обележавања стравичног страдања једног старог европског народа на Косову и Метохији на почетку 21.века, доживљавамо ново понижење наших власти оличене у одлуци Рукометног савеза Србије.
На данашњи дан пре 14 година почео је тродневни шиптарски пир над незаштићеним српским, неалбанским и неподобним албанским становништвом на КиМ и њиховом имовином, над српским средњовековним светињама, а све у присуству и прећутним саучествовањем међународне заједнице КФОР-а, УНМИК-а и КПС-а.
ПРОТЕСТНА ШЕТЊА У БЕОГРАДУ: Широм Србије подсећање на албански погром над Србима на Космету https://t.co/jesKourASB
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 17, 2018
Убијено је 28 људи, протерано је око 4.000 Срба, спаљено је скоро 1.000 кућа и 35 манастира и цркава СПЦ, међу којима и задужбина цара Душана, Свети Архангели код Призрена и Милутинова Богородица Љевишка из 13.века, која је тек након две године од страдања стављена на листу Светске културне баштине од изузетног значаја.
Не чуди што Европа и свет који су затварали очи и пред овим страдањем једног древног европског народа покушавају да минимализују све ове догађаје и последице истог, па с тим у вези не чуди и „компромисно“ решење извршног одбора Европске рукометне федерације да се предстојећи квалификациони мечеви у Крагујевцу за јуниорке за Светско првенство одрже без националних симбола селекција Србије, Норвешке, Словачке и тзв. Косова.
Међутим, одлуком Рукометног савеза Србије и министра спорта Вање Удовичића, власт у Србији је опет саучесник у још једном низу антиуставних потеза који воде ка признавању тзв. независног Косова пристанком да се на територији Републике Србије одржавају мечеви без националних обележја земаља које имају столицу у УН и једне самопроглашене, терористичке творевине која је окупирала 15% територије ни мање ни више него земље домаћина квалификационих мечева!
Министар Удовичић и председник УО РСС Божидар Ђурковић директно су прекршили члан 7. Устава и Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије и због тога тражимо њихове моменталне оставке и ревизију одлуке РСС о сагласности за одржавање ових квалификационих мечева на територији Републике Србије.
Властима у Србији ни 17.март ништа не значи. Ако репрезентативни спорт није у функцији заштите државних интереса, онда и није репрезентативни спорт. Доста понижења!
Информативна служба Српског покрета Двери
