Прочитај ми чланакНајвећи домаћи трговински ланци разматрају да почну да наплаћују пластичне кесе потрошачима.
Ово питање се намеће откада је Европска комисија у фебруару усвојила стратегију о пластици и донела мере које ограничавају максималну годишњу потрошњу кеса на 90 по особи до краја 2019.
Иначе ови захтеви ће до 2025. бити још строжији, јер ће тада овај предвиђени број бити преополовљен.
Наплата лаганих пластичних кеса, које се најчешће нуде бесплатно у продавницама и у овој стратегији помиње се као најефикаснији начин спровођења ове политике.
На такав корак у Србији би најпре могао да се одлучи белгијски „Делез“.
Овај трговац је за Политику потврдио да је спреман да на овај начин помогне очувању животне средине.
Незванично се помиње да би то могло да буде већ крајем овог месеца, али у компанији кажу да још разматрају датум када ће почети да примењују ову новину.
„Спремни смо да уђемо у систем наплате кеса. Према искуству и подацима које имамо са других тржишта на којима послујемо, механизам наплате даје најбоље резултате, јер доводи до смањења њихове употребе до 80 одсто.
ОПРЕЗ, БЕОГРАЂАНИ! Ако вам је ово залепљено на згради, прети вам казна од 2.000.000 динара! (ФОТО) https://t.co/XNZe7ukCgd
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 12, 2018
О датуму уласка у систем наплате одлуку ћемо донети у наредном периоду о чему ћемо благовремено обавестити јавност“, кажу у Делезу за београдски лист.
Иначе овај трговински ланац је још 2013. године, у оквиру пројекта спроводио овакву акцију када се биоразградива кеса наплаћивала два динара, а велика за вишекратну употребу десет. Иако је идеја била хуманитарног карактера, акција је наишла на негодовање купаца навикнутих да приликом куповине без икаквог ограничења узимају кесе и пакују робу.
И у „Меркатору С“ („Идеја“, „Рода“, „Меркатор“ хипермаркети) кажу да разматрају ову могућност, јер је реч о директиви ЕУ са циљем очувања животне средине.
„Поред императива, као што су поштовање закона и европских стандарда, за нас је најважнији интерс и потреба наших потрошача збго чега тражимо добар модел који је лако применљив у пракси“, кажу у овој компанији, али нису конкретно одговорили када би могли да се одлуче на тај корак.
Иако се овакве акције код нас по правилу доживљавају као непотребан трошак, јасно је да би на подизању еколошке свести грађана требало радити више.
Довољно је погледати навике купаца у било којој земљи Европске уније и упоредити је са сликом наше околине. Док они у Европи обавезно у куповину носе платнене цегере, или корпе или торбе, код нас се држава још није определила на који ће начин на путу ка ЕУ спроводити ову директиву.
Грчка је, рецимо, од 1. јануара почела с наплатом каса за шта потрошаћи издвајају 0,04 евра. Та мера уведена је да би обесхрабрила купце да их користе. Грци иначе троше око 400 кеса годишње по становнику, док је просек ЕУ 280. Према објашњењу из ресорног министарства Грчке циљ је да се достигне број од 90 пластичних кеса по становнику годишње.
Прва мера је наплата, а уколико не успе, кесе ће од следеће године дупло поскупети. У случају да и то не успе, од 2020. биће потпуно забрањене као и у 35 земља света, међу којима је и Руанда, која забрањује чак и њихово уношење у земљу.
У Италији се већ годинама плаћају, а од почетка ове године чак и оне за воће и поврће. У Швајцарској се наплаћује у продавницама где их има, а у 90 одсто радњи се користе папирне.
Неки страни трговци, коју послују у Србији, већ спроводе ове мере. У ДМ-у кажу да од 2021. године спроводе мере смањења потрошње једнократних пластичних кеса и мотивишу купце да се преоријентишу на памучне трајне торбе као еколошки прихватљиво и трајно решење.
„У почетку није било лако на тржишту бити пионир такве еколошке иницијативе, али касније су купци то позитивно прихватили.
Тако годишње продамо 100.000 трајних и памучних торби. Иако се купци још при куповини у већини малопродајних ланаца ослањају на бесплатне једнократне кесе, примећујемо да је повећан број оних који у куповину долазе са својом или нашим трајним торбама“, наводе у ДМ-у.
У „Икеи“ која однедавно послује у Србију кажу да већ деценијама уназад на свим тржиштима на којима послују, уместо танких пластичних кеса, продају своје фракта торбе, које су уједно и један од њихових напознатијих производа.
